Dijego Simeone: Razmišljam o formaciji 68 puta, kad Čelsi i Siti odigraju 4:4 to znači da su odbrane bile loše

Kažeš Atletiko, misliš Dijego Simeone. Taman kad pomisliš na defanzivan fudbal, često negledljiv, sa dosta tuče, a malo smislenih akcija, Argentinac promeni sebe i ekipu, postane strateg koji neguje efikasan fudbal. Toliko napadački nastrojen da još od vremena Radomira Antća nije bio ovako golgeterski raspoložen. Madridski tim postiže prosečno 2,53 gola po utakmici i opet uživa na terenu. Za razliku od prošle godine u ovo doba kad je i sam Čolo rekao da mu je to najteži period otkako je decembra 2011. zamenio Gregorija Mansana, sad je u stanju da vidi kako i drugačije ideje imaju prođu.

Usled sjajnih igara, praćenih nizom od 17 pobeda kod kuće (15 u prvenstvu, dve u Ligi šampiona), sposobnošću da preokreće utakmice (već četiri puta tokom sezone), Simeone je zaslužio produžetak saradnje, pa je minule sedmice potpisao novi ugovor do 2027. I tek da postane jasno koliko traje i šta znači španskom i svetskom fudbalu, otkako je seo na klupu Atletika klubovi Primeri su promenili čak 240 trenera (123 je dobilo otkaz tokom sezone, 94 otišla kad bi se ciklus završio, a 23 bila u ulozi privremenih rešenja). Samo Čolo traje. Mada nikad ne postavlja dugoročne ciljeve, jasno je da želi da osvoji Ligu šampiona, koja mu je dvaput volšebno izmakla, iako je odmah po reviziji ugovora kazao da mu je rast kluba bitniji od pehara.

„Svi uvek želimo da se poboljšamo, umesto da budemo treći, postanemo makar drugi, kad smo drugi, da budemo prvi, a možda da ne čekamo da prođe 25 godina da budemo opet šampion, već osam ili deset. Teško je, takmičimo se u ligi sa Barselonom i Realom, zato smo radosni što postoje timovi poput Đirone koje neguje lep fudbal“, ističe Simeone u opširnom intervju Marki.

Sad kad je potpisao do 2027. nema nazad. A razmišljao je da se povuče. I to baš pre 12 meseci, uoči Mundijala u Kataru, kad je Atletiko bio neprepoznatljiv, sa gomilom igračkih i međuljudskih problema.

„Razmišljao sam o tome da ne nastavim. Očigledno je bio trenutak pre godinu dana kada tim nije reagovao, nismo našli način da odgovori na moje ideje. Zato sam rekao sebi: „Postoje dva načina da ovo rešimo: da pritisnem papučicu za gas ili da nastavim kao dotad. Stisnuo sam gas. I ne, nikad nisam sumnjao u sebe“.

Kad vidim Atletiko, vidim Simeonea

Čak ni posle poraza u Lisabonu i Milanu kad je Atletiko, mnogi su ocenili nezasluženo, ostao bez trofeja Lige šampiona.

„Klub ga nikada nije osvojio. O tome maštamo. Radosni smo svaki put kad učestvujemo u elitnom talmičenju. Znamo kakve su poteškoće, ali to ne doživljavam kao opsesiju. Više kao nadu. Moramo da pokušamo da stignemo na vrh, ljudi koji nas prate žele da pobeđujemo, da vide Atletiko na vrhu. A nije lako, čak ni u prvenstvu. Samo jedan može da pobedi, a naši rivali su Real i Barsa. Pritom, rastu klubovi iza nas i moramo da budemo oprezni, jer predstavljaju pretnju“.

Atletiko zasad nije uspeo da se popne na krov Evrope. Ako to učini, ponudiće argumente onima koji biraju najboljeg fudbalera sveta i približiti Antoana Grizmana Zlatnoj lopti.

„Moramo da osvojimo nešto važno da bi Grizi dobio to priznanje. U suprotnom – teško. Znamo da želi da bude ovde i nadamo se da će nas pratiti na putu na koji smo pošli. I dalje je mlad, bez obzira ima li 31 ili 36 godina uvek će biti mlad. Kako vreme bude prolazilo samo će dejstvovati na drugim pozicijama, jer je doslovce za svaku kvalifikovan. Kad je odlazio u Barselonu znao je da ljudi u početku neće prihvatiti njegovu odluku. Prihvatio je to i ako je pogrešio, zamolio je za oproštaj, a onda dokazao šta mu Atletiko znači“.

Grizman se pogotkom protiv Viljareala popeo na drugo mesto večne liste najboljih strelaca Atletika, poravnao sa Adrijenom Eskuderom (po 169 golova), ispred je samo Luis Aragones (173), njegov rekord će brzo nadmašiti, jer Jorgandžije umesto na gol manje, sad igraju na gol više.

„Počeo sam da preispitujem stvari... Danas ekipa traži da igramo na ovaj način. Dobar je osećaj dejstvovati ovako. Kad pronađete način igre u kojem se fudbaleri osećaju komotno, morate ga poštovati. Menjali smo se protokom vremena, nekada smo imali fizički jak sastav, Gabi, Tijago, Dijego Kosta, Miranda, Godin, Huanfran, Filipe Luis... Tim je bio baziran na snazi i kontranapadima, radio je dosta na presingu. Postoje tipovi fudbalera kojima je potreban drugi način. Na primer, Real bira da se povuče i trči kontre, Barselona želi da što pre rati posed, jer joj je teško da se vrati na svoju polovinu“.

Antoan Grizman i Alvaro Morata (© Reuters)

Atletiko je uspeo da dođe do nivoa da pobeđuje Čolo-takom, kako su španski novinari okarakterisali novi Simeoneov stila, kad počinje akcije iz poslednje linije, gradi kontinuirane napade i igra strolljivo.

„Razmišljam o formaciji 68 puta. Bukvalno do pred početak utakmice i igračima je saoštim pre izlaska na teren. Na primer, kad smo poslednji put bili prvaci prisustvo Marija Ermosa nam je omogućilo da kvalitetno počinjemo akcije. Bio je Tripije koji je odlično video teren sa mesta desnog beka, Ljorente sjajno „lomio“ rivale... Celog života sam voleo da igram dobro. U Estudijantesu i Riveru smo imali dosta ofanzivnih igrača, tek kasnije one sa drugačijim karakteristikama. Volim da mi se ekipa dobro brani. Videli ste utakmicu Premijer lige, 4:4 na susretu Čelsij – Mančester Siti. To znači da se niko ne brani! Ako možemo da se branimo onda ćemo uraditi nešto bolje od ostalih. Kako je Barselona postala šampion? Tako što se vešto branila i imala čvrstu odbrambenu strukturu. Što se formacije tiče, sedeo sam na dan utakmice sa Seltikom sa saradnicima, predlog je bio da počnemo u rasporedu 5-3-2, rekao sam im da nećemo, već da je bolje 4-4-2, pošto sam smatrao da Grizman neće neke stvari uspeti da uradi. Onda sam u pola četiri popodne pogledao za svaki slučaj još jednom snimak kako bih se uverio u detalje iz Seltikove igre i uočio da nećemo prođi sa 4-4-2. Onda sam promenio i rekao da se vraćamo na 5-3-2“.

Rezultiralo je slavljem, 6:0. Najubedljijom pobedom Atletika u istoriji Lige šampiona, potpisanom izdanjima Antoana Grizmana i Alvara Morate (po dva gola), koji se ove sezone preporodio.

„Sazreo je, kapiten je reprezentacije. Oseća da moramo da ga pratimo. Ako me pitate da li je najbolja „devetka“ u Evropi ili jedna od najboljih, odgovoriću bez sumnje. Po brojevima i po učinku. Kilijan Embape nije klasičan špic, zato Moratu poredim sa Halandom i Kejnom... Na tom je nivou“.

Antoan Grizman i Alvaro Morata deluju skladno, ali Čolo nikad nije uspeo da razvije talenat u Žoao Feliksa. Kaže da mu više odgovara Barselonin stil, primećuje da bolje reaguje na izgubljene lopte i ne dovodi svoje procene u sumnju.

„Najveći arhitehta stvarnosti je – vreme“.

A vreme provedeno u Atletiku meri se pre i posle Dijega Simeoena. I kad jednog dana, možda, ode... „Daleko je, ali zamišljam da ću u nekom trenutku raditi na nekom drugom mestu. Da sam u prilici da biram onog ko će me zameniti opredelio bih se za neke od najboljih, poput Jirgena Klopa, Karla Ančelotija ili Maurisija Poketina. Njih bih voleo da vidim u Atletiku“.

Pošto je to sad popularno, šta bi rekao Čolu iz 2011?

„Ne boj se, drži se čvrsto“.

Baš kao što čvrsto drži volan i upravlja vozilom na putu uspeha.