Dejan Joksimović - trenira najstarije, a savršeno razume mlade: Ne treba ništa na silu, znamo mi i sami

Vreme čitanja: 12min | pon. 15.07.24. | 18:46

Posle Kragujevca i Niša, stigao je u Lučane da zadrži ono što je dobro i unapredi ono što može bolje, a pedagoški nam je objasnio temu bonusa i zašto ćemo gledati kvalitetniju Mozzart Bet Superligu Srbije

Mladost iz Lučana je prošle sezone bila jedno od najprijatnijih iznenađenja Mozzart Bet Superlige Srbije. Po proseku godina, najstarija ekipa u ligi se našla u plej-ofu, a opet lansirala dva milionska transfera svojih kilnaca. Rezultati i zarada iznad svih očekivanja.

I pored toga, u Lučanima se ne zadovoljavaju i žele da naprave iskorak. Za taj posao je angažovan Dejan Joksimović. Jedan od najboljih poznavalaca fudbala na lokalu u Srbiji. Pogotovo u Zapadnoj Srbiji.

Izabrane vesti

Godinama je radio u omladinskoj školi kragujevačkog Radničkog kao direktor i trener kada taj klub nije bio ovo što je danas. Poznaje savršeno sve generacije klinaca koje su stigle u srpski fudbal i tek treba da stignu. Zato je i bez superligaškog iskustva zaslužio da Radnički povuče hrabar potez i pruži mu šansu kao treneru prvog tima. Iskoristio ju je i rezultatima odgovorio na poverenje plasmanom u plej-of. Jedan je od retkih trenera u našem fudbalu koji je u nekom klubu izdržao duže od godinu dana. Ima dobrog udela u temeljima evropskog Radničkog koji je napravio Feđa Dudić koji ga je nasledio na klupi.

Mnogo toga se izdešavalo u Joksimovićevoj karijeri u poslednjih godinu dana…

“Prošle godine u ovo vreme bio sam u Radničkom iz Kragujevca posle uspešne sezone u kojoj smo izborili plej-of. Posao je takav kakav je, odradili smo sjajne pripreme na Zlatiboru, ali smo ušli u seriju loših rezultata kad je krenula nova sezona. Naravno, pošto je Radnički moj klub u svakom smislu, jedino što sam mogao da uradim je da preuzmem odgovornost na sebe. Kad nema rezultata, trenerova odgovornost je najveća. Tako se namestilo, malo teži je bio raspored, a nismo imali ni sreće u utakmicama koje su mogle da odu i na jednu i na drugu stranu. Uglavnom su se završavale negativno po nas. Bilo je neminovno da se povučem. Sve u dogovoru sa ljudima koji vode klub i sa kojima sam prijatelj. I danas smo u kontaktu i pomažemo jedni drugima na razne načine. Zajedno smo doneli odluku da se povučem”, počinje priču za Mozzart Sport Dejan Joksimović.

Iz Radničkog opet u Radnički…

“Usledio je poziv niškog Radničkog koji je bio u teškoj situaciji. Prihvatio sam ga i napravili smo rezultat. Bilo je preveliki rizik. Pre toga sam u par navrata imao i ponude nekih drugih superligaša poput Napretka ili Železničara gde je bila bolja situacija. Ali, posle serije od godinu i po dana neprestanog rada, bio mi je potreban i neki reset. Želeo sam da mi se slegnu utisci i da prikupim novu energiju. Onda je došao poziv iz Niša koji je bio stvarno u jako delikatnoj situaciji”. 

To je situacija u kojoj možeš mnogo da izgubiš, a ne možeš mnogo da dobiješ. Kad Radnički iz Niša ostane u ligi, to je normalno. Ako ispadne, to je katastrofa.

“Tako je, svestan sam toga. Nije bilo baš logično, ali sam to video kao izazov. Hteo sam da sebe proverim i u takvom nekom ambijentu. Kako god da bude. Naš posao je takav da nemamo pravo na kalkulacije. U nekom trenutku moraš da preuzmeš rizik. Na kraju se to ispostavilo kao dobra odluka negde. Kroz ta dva, tri meseca u Nišu sam se na neki nalčin ponovo vratio na fudbalsku scenu”.

Da li je zbog Niša došao poziv iz Lučana?

Pre svega, sa Neškom Milovanovićem se znam dugo, tako da bilo interesovanja od strane Lučana bilo i pre pre mog dolaska u Niš. Tada se nije namestio trenutak, ali je kontakt nastavljen i dok sam bio u Nišu. Razmišljao sam dugo jer naš posao zahteva određeni kontinuitet. Imati kontinuitet je privilegija. Nisam neko ko pati da li je to Superliga, PLS, mlađe kategorije na nekom nivou… Meni je bitno da radim, da napredujem, da se baviš onim za što si se spremao i školovao tolike godine. U tom smislu, znajući da je Mladost stabilna sredina, organizovan klub u svakom smislu i malo specifičan s jedne strane, bila je to treća vrsta izazova za godinu dana u smislu ambijenta”. 

Kako je raditi sa Neškom Milovanovićem? On je prva asocijacija na taj klub. Alfa mužijak, snažan karakter, nekad plahovit… Kako je raditi s njim iznad glave?

“Svi znaju da je Neško alfa i omega ovog kluba. On je takav, kakav je. Predsednik, direktor, finansijer… Ali, za razliku od svih ostalih koji obavljaju pomenute funkcije, Neško je pre svega trener. Neko ko je iz struke. Ja sam to shvatio i kao mogućnost neke vrste edukacije u smislu napretka. Mislim da ću moći njegovo prisustvo da iskoristim i na taj način. Sa druge strane ću probati da implementiram svoj način razmišljanja i viđenja fudbala. To je bio naš interni dogovor u trenutku kad sam dolazio. Videćemo u kom pravcu će sve to ići jer naš posao uvek zavisi od rezultata. Možemo da pričamo bajke o fudbalu, ali na kraju dana sve pokažu teren i rezultat. Da li si pobedio ili izgubio utakmicu i koliko bodova imaš. Nisam došao u Lučane sa iluzijom da mogu nešto veliko da promenim. Očekujem neku vrstu saradnje koju sam imao i u prethodnim klubovima i koju moje kolega imaju u svakom klubu. Nije to samo kod nas, to je svuda u svetu. Tu smo da svi sarađujemo, razmenjujemo mišljenja, napredujemo i otvaramo vidike. Tako sam celu ovu priču shvatio”.

Šta je napredak koji Mladost iz Lučana može da dobije sa tobom i napravi korak napred?

“Prošle sezone je napravljen dobar rezultat. Neočekivan za većinu superligaša. Mladost je uz moj Radnički Kragujevac bila jedno od većih iznenađenja prošle sezone. Analizirajući sezonu i šta je Mladost radila najbolje kao tim, video sam da je to pre svega igra u bloku. Dobra i kompaktna defanzivna organizacija sa kontranapadima iz niske ili srednje zone. To je donelo rezultat. Naravno, nije samo to, ali to je nešto što je prepoznatljivo na prvu. Razmišljajući šta mogu da nadogradim, a vezano za moj trenerski identitet i viđenje fudbala, pokušavam kroz pripremni period da u nekim delovima utakmica malo više kontrolišemo stvari. Da preuzmemo loptu u naš posed. Neće to moći odmah, ali je plan da se u nekim segmentima utakmice nametnemo i na taj način. Kroz poziciju, organizovanu igru, da obezbedimo posed i malo bolje kontrolišemo više stvari na terenu. Probaćemo i u nekim delovima utakmice da izađemo malo više napred. Naravno, svestan sam određenih rizika i problematike koja može da nas očekuje. Za sada to ide dosta korektno, igrači prihvataju i zadovoljan sam. Kao i sve u fudbalu, to je proces”.

Možda zato što imaš najskusniji ekipu pa brzo kapiraju?

“Struktura naše ekipe što se godina tiče je malo neobična za ime kluba, ha-ha-ha. Šalu na stranu, imamo dosta igrača sa “30 plus” godina. Mali broj je onih između 20 i 30 godina. Maltene su svi ostali iz prošle sezone. Samo je kapiten Milošević završio karijeru. To takođe govori da je ovo stabilan klub, da su finansije dobre i na vreme. Teško je iskusne igrače i porodične ljude držati na praznim pričama. Tu je i organizacija koja je jako dobra i verovatno još jedan od razloga zašto su svi ovi momci i dalje tu. Imamo i onu drugu grupu igrača koji su izuzetno mladi i projekti su kluba. Mladost je napravila Gordića kojeg je uzela Siti grupa, Jojića koji je otišao u Stouk, Sremčevića kojeg je kupila Zvezda, Veličkovića koji je nedavno prešao u Vojvodinu… Neško Milovanović stvarno zna da radi taj posao. To je apsolutno planski rad. Iako nisam bio tu, imam informacije kako je Maldost radila jer sam i ja dugo bio u omladinskom fudbalu kao direktor omladinske škole Radničkog, ali pre svega kao trener raznih selekcija. Pratio sam ta dešavanja jer smo bili lokalni rivali u zapadnoj Srbiji. Mladost je ozbiljno ulagala smislu pronalaženja tih talenata i njihovog dovođenja u sistem”.

Da li stvarno Neško Milovanović tako dobro poznaje to tržište mladih igrača i pronalazi tu decu? Kako on nađe tog Sremčevića?

“Poznaje, naravno. Ajde, što se tiče tog Sremčevića, za njega je znala cela Srbija. Njega sam ja kao direktor škole doveo u Radnički Kragujevac iz jedne školice fudbala iz Kragujevca. Bio je tu tri godine, ali Radnički tada nije bio ovo što je danas i nije mogao da priušti jedno takvo dete. Neško ima svoju skauting službu kao i svi ostali. Ne ide on sigurno da gleda tu decu jer se time bave druge strukture kluba, ali je njegova poslednja kad posao dođe pred realizaciju. I svaka mu čast na prepoznavanju te dece i kasnijeg ulaganja u njih. Nema problem ni sa plaćanjem kompenzacija i obavezama prema tim klubovima za razliku od većine drugih koji bi da to izbegnu, ne plate i da nešto mešetare. On sa tim nema problema zato što zna da to tako mora. Opredelio se za to. Kapa dole za sve što je napravio u poslednje četiri godine. Četiri milionska transfera”.

Neško MilovanovićNeško Milovanović

Ko su sledeći klinci koje na koje Mladost računa?

“Imamo novu grupu dečaka koja se nameće. E sad, ko će se od njih profilisati, videćemo. Imamo desetak bonusa na pripremama od kojih su polovina 2007. ili 2008. godište. Neki su i u reprezentativnim selekcijama. Obavili smo razgovore sa njima i rekli im da imaju divnu priliku da se nametnu. Ne sumjam da će sigurno neko od njih da u nekom narednom periodu skrene pažnju na sebe”.

Kako se tebi sviđa cela ova priča oko bonusa? Koje je tvoje mišljenje kao trenera?

“Mi smo takva liga i većina klubova su razvojni. Ili bi bar trebalo da budu razvojni u smislu proizvodnje novih talenata. Klubovi treba da budu usmereni u tom pravcu jer se u najvećoj meri finansiraju od toga. To se dosta promenilo poslednjih nekoliko godina, ide u dobrom pravcu i nema potrebe nešto gurati na silu. To je svakako politika većine naših klubova i većina naših trenera nema problem sa tim da gurne mladog igrača. To je i satisfakcija za trenera da napravi nekog novog Sremčevića, Veličkovića, Jojića… Ne mora niko to da nameće ako je to politika većine klubova. Oni ne mogu da opstanu bez mladih igrača jer znam to iz ličnog iskustva u poslednje dve, tri godine. Nema razloga da forsiramo neke stvari jer onda možda dolazimo u neku drugu problematiku. To je moje lično mišljenje vezano za struku. Što se mene lično tiče i Mladosti iz Lučana, mi smo od prvog dana priprema radili pripremajući se da će biti dvojica bonusa. Ali, kao i za većinu stvari u životu, nema potrebe nametati nešto preko noći i silovati neke stavri. Verujte mi, svaki klub u Srbiji će dati šansu talentovanom i mladom igraču ako ga prepozna kao takvog ili potencijalni transfer”.

Podseća Joksimović na još jedan zanimljiv deo pomenute tematike.

Nisu tu dvojica bonusa nego ih je više. Minimum četvorica. To može da se reši i na neke druge načine kao što su rešili u drugim zemljama. Možda pravljenjem neke lige B timova, kao što je to u većini evropskih zemalja. Ali, to iziskuje neke druge stvari i neka druga problematika je tu prisutna. Liga B timova nije ništa novo i epohalno. Treba samo učiti od drugih, prepisivati i videti šta se pokazalo dobro, a šta loše, da li je primenjivo u našim uslovima… Mnogo nam se te mlade dece izgubi u prelaznom periodu iz omladinskog u seniorski futbal. Iz raznoraznih razloga. Vrhunski kvalitet uvek izađe na površinu, ali možda ih treba duže držati na okupu jer neko sazri malo ranije, a neko malo kasnije. Ne treba otpisivati decu u godinu, dve dana već ih kroz tu ligu B timova približiti još više seniorskim ekipama i ozbiljnom takmičenju kao što je nivo Superlige. Znam da su i pozajmice rešenje, ali kad je igrač kod tebe, onda ćeš lakše da ga promovišeš u svoj sistem jer radi svakodnevno u istom okruženju. Ovako, ako ih šaljemo iz jednog u drugi sistem, pitanje je tu kako se ti mladi igrači prilagođavaju promenama, novim sistemima itd. Tu nam se dosta dece izgubi i potroši. Ovo je samo jedna od ideja za razmišljanje”. 

Još jedna bitna tema su tereni.

“To je bio najveći problem srpskog fudbala u prethodnom periodu. Ovaj iskorak sa novim podlogama na većini stadiona će sigurno poboljšati kvalitet fudbala. Onda će i slika našeg fudbala biti realnija. Kad imaš neku lošu podlogu, loš teren, onda možeš i da sakriješ neke nedostatke i mane kao tim. U tom smislu se menja i razmišljanje nas trenera. Na koji način ćemo sad da se takmičimo i da igramo. Sad sve može malo brže u odnosu na ono što je bilo pre. Znajući za to, baš iz tih razloga sam prezentovao igračima od prvog dana šta nas očekuje. U smislu kontrole na terenu jer ćemo morati malo više da utičemo na neke stvari, a ne da se prepustimo protivniku”.

I Lučani su jedna od adresa na kojoj se menja teren.

“Radi se veštak zato što hibrid ne bi mogao da opstane zbog klime i vremenskih uslova u Lučanima. Biće to veštačka podloga najnovije generacije sa plutom, slična onoj u Pančevu”.

Kako reaguju iskusni igrači na nove zahteve u tom smislu?

“To su prekaljeni i veliki profesionalci, znaju gde su i u kom su klubu. Neće to uticati mnogo na njih. Ja sam sad prvi put u sredini gde je ovakva struktura ekipe. Stvarno mogu da ih pohvalim da su veliki profesionalci i da bez obzira na iskustvo, žele čak i u tim godinama da se menjaju, da se poboljšaju i da prihvate neki novi zahtev u odnosu na rutinu koju su imali u prethodnom periodu. Suština odnosa između trenera i igrača je pre svega u poverenju. Mogu ja kao trener da vidim fudbal na drugi način i da pokušam to da nametnem ekipi, ali suština je da li će oni da poveruju u to i da u kontinuitetu rade na način koji sam zamislio”. 

Kako vidiš novu sezonu pred nama? Približio se početak, zna se ko je kakav?

“Deluje mi da će biti čak i izazovnija sezona nego prethodna. Za nas već od prvog kola jer igramo protiv OFK Beograda, kluba sa renomeom koji se vraća na velika vrata u Superligu. Način koji su odradili prelazni rok ih sigurno stavlja u položaj da će biti vrlo ozbiljan konkurent. Ne samo za opstanak, već i za gornji deo tabele što je prošlih godina bila retkost kada neko uđe neko iz nižeg u viši rang. Tu je i Železničar koji je sada dosta ozbiljnije ušao u celu priču. Pre svega dovođenjem Marka Savića za trenera i Batice Ristića za sportskog direktora. Svi ostali se dosta dobro pojačavaju i biće sigurno izazovnija sezona nego prethodna. Uz novu infrastrukturu koja će biti bolja, mislim da nas očekuje kvalitetnija liga”.

Novac od TV prava će se sada deliti i na osnovu plasmana. Da li je to još jedna pozitivna stvar za takmičenje? Mladost i Napredak su naprimer prethodne sezone u plej-ofu ostali ranije bez šansi za Evropu i to se osetilo. Kao da se spustio gas…

“Mislim da je to dobra odluka i da svi klubovi treba da imaju motiv da igraju do kraja. A novac je uvek jedan od bitnijih motiva. Za Napredak bih se složio, ali što se Lučana tiče, mislim da je Mladost dosta korektno odigrala taj plej-of u smislu rezultata. Iskorišćena je dodatna prilika da se promoviše još neki mlad igrač, ali nije tu bilo previše odstupanja od regularnog dela za razliku od Napretka koji je odmah po ulasku u plej-of napravio to što je napravio”.

Šta od Mladosti da očekujemo u novoj sezoni?

“Kada je loše, preuzimam odgovornost na sebe. Kada su neke dobre stvari, ne volim da izdvajam pojedinca već da se bavim grupom. Iz kolektiva izlazi jak pojedinac. Videćemo kad bude krenulo, nećemo da predviđamo ništa”.


tagovi

Dejan JoksimovićNeško Milovanović

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara