Darko Rundek u svlačionici Radničkog: Pogled u bolju budućnost

Ako se na greškama zaista najbolje uči, fudbaleri Radničkog su poslednjih dana morali da savladaju obimno gradivo posle nesrećnog poraza od lučanske Mladosti (1:2), a pred današnje gostovanje beogradskom IMT-u na lozničkom Lagatoru u jednoj od dve zaostale utakmice drugog kola Mozzart Bet Superlige (18 časova, TV Arena Premium 3).

Neshvatljivo je kako su Šumadinci utakmicu koja je u potpunosti išla na njihovu vodenicu za svega desetak minuta upropastili kardinalnim greškama. Kao da su izabranici Feđe Dudića na trenutak zaboravili kojim sportom se bave, umesto fudbala zaigrali odbojku poklonivši iskusnoj ekipi iz Lučana dva penala za preokret i četvrtu pobedu u nizu, koja je četu trenera Nenada Lalatovića lansirala u vrh tabele, tik iza vodeće Crvene zvezde.

Kragujevčani su se posle drugog uzastopnog poraza survali u donji deo tabele, gde im društvo pravi donedavni evropski saputnik, TSC iz Bačke Topole, koji od odlaska Žarka Lazetića sa mesta šefa stručnog štaba prosto ne liči na sebe. Dovoljno da se ostali superligaški klubovi zapitaju vredi li igrati u Evropi, ukoliko to za posledicu ima sunovrat u prvenstvu. 

Postavlja se pitanje gde škripi u ekipi koja je prošle sezone napravila bum u srpskom fudbalu i osvojila simpatije većeg dela sportske javnosti u Srbiji? Šta bi mogao da bude uzrok rezultatskog posrnuća? Ako bismo uporedili igre Crvenih iz prošle i ove sezone, mogli bismo zaključiti da tu nema značajnije razlike. Kragujevčani su i ove sezone ekipa koja igra ofanzivan, lepršav i tehnički doteran fudbal, na gol više, uz ritam kojim lomi rivale i dovodi ih u podređen položaj, međutim...

Za razliku od prošle sezone kada je ovakva igra davala plodove u vidu dobrih rezultata, oni ove sezone nekim čudom izostaju. Radnički je u proteklih sedam utakmica upisao samo dva trijumfa, što je skroman učinak, posebno ako se ima u vidu da su Šumadinci, ako izuzmemo Zvezdu i Vojvodinu, uglavnom igrali sa ekipama prosečnog kvaliteta za superligaške standarde.

Podrobnijom analizom igre Radničkog mogli bi se detektovati nedostaci, kojih je sigurno svestan i stručni štab. Prvi problem je realizacija, a Kragujevčani ga poput neželjenog prtljaga vuku od početka sezone. Da su Šumadinci koristili svaku drugu šansu na prethodnim utakmicama, sigurno bi po efikasnosti bili u rangu lidera, dok bi njihov bodovni saldo bio u najmanju ruku udvostručen. Da ne pominjemo Evropu i utakmicu sa Mornarom, u kojoj su se Šumadinci ispromašivali za sve pare. Doduše, znali su Dudićevi izabranici da budu i te kako ubojiti na pojedinim mečevima, pa su niškom imenjaku „spakovali“ četiri, a OFK Beogradu čak pet komada, ali su već u narednim utakmicama strelci zatajili. Nekonzistentnost u realizaciji verovatno je jedan od glavnih uzročnika rezultatskih turbulencija Kragujevčana.

Upada u oči i veliki broj jeftino primljenih golova. Radnički igra ofanzivan fudbal sa dosta rizika, koji njegovim protivnicima pruža prostor da ga ugroze iz kontranapada, ali je zapanjujuće kakve su sve kikseve Crveni pravili u defanzivi na prethodnim mečevima. Utakmica u Lučanima je vrh ledenog brega. Manjak koncentracije, ali i prečesta tumbanja u poslednjoj liniji usled učestalih povreda defanzivaca su uticali na poroznost odbrane Radničkog. Da Šumadinci znaju da odigraju defanzivno odgovorno i čvrsto pokazala je utakmica sa Crvenom zvezdom. Samo je potrebno da taj recept primene i na naredne utakmice.

Ne može se prenebregnuti činjenica da su Crveni odlaskom Milana Aleksića i Salija Vižđija, te povredom Milutina Vidosavljevića, značajno izgubili na kreativnosti i lucidnosti u veznom redu. Njihova sposobnost da povuku loptu, puste saigračima pas u pravom trenutku ili naprave višak u igri „jedan na jedan“ je falilo Šumadincima i protiv Zvezde i protiv Mladosti. To je i Dudić konstatovao posle gostovanja u Lučanima, kada je naglasio da će neko od igrača iz trenutnog kadra morati da preuzme ulogu nosioca igre. To se pre svega odnosi na Ben Hasina, dovedenog kao zamenu za Vižđija. Tunišanin je posle sjajnog izdanja u duelu sa OFK Beogradom praktično „prespavao“ naredne dve utakmice, mada je evidentno da mu je potrebno vreme za adaptaciju jer se radi o zanimljivom igraču koji bi mogao da predstavlja značajnu kariku ove sezone. Stručni štab može da bude zadovljan partijma mladog Bogdana Mirčetića, koji je i u Lučanima pokazao raskoš talenta, iako je igrao van prirodne pozicije. Nema sumnje da će ukoliko nastavi sa ovakvim igrama mladi ofanzivac ubrzo krenuti putem svog dojučerašnjeg saigrača i još jednog Partizanovog izgubljenog bisera Milana Aleksića, koji se ovog leta sa „Čika Dače“ otisnuo put inostranstva.

Radnički daje bar dva gola IMT-u, kvota 2,45

Nesporno je da Radnički ima dobar i kvalitetan tim sa tehnički nadarenim igračima koji se savršeno uklapaju u Dudićevu filozofiju igre, ali im je potrebno vreme da se uhodaju i uhvate odgovarajući takmičarski ritam, posebno ako se ima u vidu da su Kragujevčani bili prilično aktivni na letnjoj pijaci i da su angažovali čak 13 novajlija. Problem je u tome što trenutni položaj na tabeli Šumadincima ne daje previše lufta, jer bi svaki naredni kiks mogao da bude uvod u ozbiljniju rezultatsku krizu.

Današnja utakmica protiv IMT-a, kao i ona naredna protiv Tekstilca u Gornjem Milanovcu, odrediće dalji kurs Kragujevčana. Ukoliko Radnički nastavi praznim hodom, biće mu teško da se u nastavku jeseni vrati na pravi kolosek, tim pre što mu i raspored ne ide previše na ruku.

Poznavaoci jugoslovenskog "novog talasa" sigurno pamte jedan od prvih hitova zagrebačke grupe Haustor „Pogled u bolju budućnost“, sa sve pratećim spotom u kome frontmen benda Darko Rundek maskiran u pantomimičara sa krovova jedne od novobeogradskih višespratnica zagledan u daljinu ispruženih ruku prema nebu peva naslovni stih.

Nije teško na Rundekovom mestu zamisliti bilo kog navijača Radničkog, koji veruje da dolaze bolji dani za njegov voljeni tim. Uostalom, zar Šumadinci nisu više puta do sad pokazali da su najbolji onda kada im Damoklov mač visi nad glavom?