Da, najbolji fudbaler na svetu

Oduvek je izazivala kontroverze. Još otkako je Gabrijel Ano u jesen 1956. zapucao iz Pariza za Englesku i u gradskoj kući u Stouku, uz prisustvo svega nekoliko odabranih zvanica i skromnu ceremoniju, prvu Zlatnu loptu uručio tada 41-godišnjem Stenliju Metjuzu. Đavolji dekica bio je daleko od lovorika i svog punog sjaja, dok su Di Stefano, Kopa, Puškaš, Sivori naveliko prašili. Beše to priznanje za sve što je najdugovečniji u istoriji fudabala uradio za fudbal.

Nizaće se od tada godine i godine, Zlatna lopta postaće simbol za najboljeg igrača Evrope (kasnije i sveta), a sa njenom popularnošću i značajem rašće i kontroverze. Večita dilema: da li bi nagradu trebalo da dobije individualac koji je iskočio iz pobedničkog kolektiva – pravi pravcati šampion – ili neko ko je ispred tima stavio svoj sopstveni i neosporni kvalitet, statistički napravio više, ali neretko u isto vreme takvim činom ugrozio rezultat? Frans fudbal je sve do početka novog milenijuma dosta dobro balansirao između ove dve stvari. Grešaka je svakako bilo i ranije - hajd po ko zna koji put da "ispoštujemo" nepravdu učinjenu Deju Savićeviću - međutim do ozbiljnog izražaja počele su da dolaze tek kasnije.

To već i ptice na grani znaju - Inijesta, Riberi, Snajder, Ćavi... Možda čak i Van Dajk prošle godine?

Ove do greške ne bi došlo. Pardon, ne postoji teoretska šansa da bi do nje moglo da dođe, jer sve se samo iscrtavalo: ROBERT LEVANDOVSKI! I matematika i trofeji. A onda je uredništvo Frans fudbala u dogovoru sa Uefom odreagovalo u skladu sa tradicijom - kontroverzno. Pala je odluka da nagrada za najboljeg igrača sveta ne bude dodeljena. Sve pod obrazloženjem da neka takmičenja nisu dovršena usled pandemije koronavirusa.

Ispostaviće se - fatalna greška. I ostadoše pređašnje nepravde u debeloj senci.

Sve najjače lige - osim Francuske - privedene su kraju, završene su Liga šampiona i Liga Evrope. Koji to onda parametar nedostaje zbog kog Zlatna lopta ne bi mogla da bude dodeljena?

Odgovor je: nijedan. I logičan zaključak: Frans fudbal i UEFA načinili su najveću fudbalsku nepravdu 21. veka.

Robert Levandovski juče po ko zna koji put pečatirao sertfikat da je trenutno najbolji fudbaler na svetu. Postigao je 11. het-trik u Bundesligi. Onaj savršen - leva noga, glava, desna noga. I nekako su spontano ponovo krenule priče o nepravdi što mu je učinjena, odnosno rasprave na temu: da li neko ko nemilice "trpa" u Bundesligi može da uđe u najuži krug kandidata za Zlatnu loptu?

Pa i ako nije mogao 2016, 2017, 2018. i 2019. (a svaku od tih godina završavao je sa 40+ golova kontu; jednom osmi i jednom deveti u trci za ZL), šta bi to moglo da ga spreči da se popne na tron tamo negde uoči Nove godine kad je iza njega najbolja sezona u karijeri. Podsećanje u najkraćim crtama: golova - 55 (na 47 utakmica); asistencija - 10; Liga šampiona - trofej (15 pogodaka iz 30 šuteva); Bundesliga - trofej; DFB kup - trofej (dva gola u finalu). I kao šlag na tortu - najbolji strelac u svakom takmičenju koje je tokom sezone igrao.

Čak i ako su referentne tačke u poslednjih petnaestak godina neprikosnoveni vladari loptanja, Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo, dileme ne sme da bude. Leo 31+27, Kristijano 37+7.

"Ko bi trebalo da dobije Zlatnu loptu? Ja", bez lažne skromnosti govorio je Leva letos, nedugo posle odluke da nagrada ne bude dodeljena za 2020. godinu. "Osvojili smo sve što se moglo i svuda sam bio prvi strelac. Mislim da svaki igrač koji tako nešto postigne, bez obzira za koji klub igra, mora da dobije Zlatnu loptu".

Roberta Levandovskog i njegove golove najčešće su osporavali zbog navodne "lakoće igranja u Bundesligi" i spornom kvalitetu tog takmičenja. Slične priče prate Nejmara i Mbapea, a u nedavno završenoj sezoni nemački i francuski klubovi (Bajern, RB Lajpcig, Pari Sen Žermen, Lion) baš su preko Španaca, Italijana i Engleza dospeli su u polufinale Lige šampiona. Dakle, preko klubova iz liga koje se daleko bolje kotiraju.

Jasno je svima da ovo neće biti konstanta, ali u ovom času predstavlja idealan argument.

Baš kao što je argument i početak nove sezone. Argument za Levin oreol. Mada je tokom leta u pravom smislu reči dotakao zvezde njemu ne pada na pamet da stane. U prvih pet kola Bundeslige postigao je deset golova. I još dva u dresu Poljske u okviru Lige nacija. A baš je na kraju prošle sezone najavio:

"Moj sledeći cilj? Da stignem Gerda Milera, hoću 40+ golova u Bundesligi iduće sezone".

Robert Levandovski, najbolji centarfor na svetu.

Ne, ne... Robert Levandovski, najbolji fudbaler sveta!