Da li Turci varaju čitavu Evropu? Golman Štutgarta: Ti zvižduci zvuče čudno, kao da ne dolaze od ljudi

Decenijama Galatasaraj gradi mit o svom stadionu kao jednom od najneprijatnijih mesta za gostujuće fudbalere u čitavoj Evropi. Čuveni istanbulski pakao, zaglušujući zvižduci, tribine koje se tresu i navijačka armija kojom se turski velikan toliko ponosi postali su njegov zaštitni znak. Međutim, posle poslednje utakmice Lige šampiona, iz Nemačke je stiglo pitanje koje bi u Istanbulu najradije izbegli: da li je taj pakao baš toliko strašan ili mu neko ipak malo pojačava zvuk?

Galatasaraj je u četvrtom kolu Lige šampiona savladao Štutgart sa 2:0, golovima Alekseja Batrakova, ali je nakon utakmice rezultat ostao u drugom planu zbog izjava gostujućeg golmana Fabijana Bredloua. Čuvar mreže nemačkog tima javno je izrazio sumnju da su svi zvižduci kojima su njegovi saigrači bili izloženi zaista dolazili iz grla navijača.
"Na početku je bilo veoma glasno. U pojedinim trenucima uspevali smo da zanemarimo buku, ali zvižduci su bili neobično glasni. Ne znam da li su sve te zvuke zaista proizvodili ljudi. Sve mi je to sumnjivo, gotovo da sam ubeđen da nije sve to zvuk uživo", izjavio je Bredlou.

Nemcu je posebno zasmetalo ono što je opisao kao neprirodnu smenu navijačke pesme i zaglušujućih zvižduka.
"Naročito je bilo čudno kada su navijači pevali, a onda bi odjednom počeli zvižduci. U tim trenucima pomislio sam da nešto nije u redu", dodao je golman Štutgarta.

Njegove reči dodatno su podgrejale spekulacije da Galatasaraj koristi stadionsko ozvučenje kako bi veštački pojačavao atmosferu i stvarao još veći pritisak na protivničke fudbalere.

Zanimljivo, Nemci su ovu temu otvorili i pre nego što je utakmica počela. Štutgart je na Tviteru objavio fotografiju zvučnika na stadionu Galatasaraja, uz tri sugestivna emotikona. Navijači turskog kluba protumačili su objavu kao optužbu da se njihova čuvena atmosfera proizvodi uz tehničku pomoć, pa je usledila lavina negativnih reakcija. Nemački klub je ubrzo uklonio objavu i uputio izvinjenje Galatasaraju, ali se ispostavilo da priča time nije završena. Naprotiv, Bredlouove izjave posle utakmice vratile su je u centar pažnje.

A čitava situacija dobija dodatnu dozu ironije kada se uzme u obzir da tribine na utakmici protiv Štutgarta nisu bile potpuno popunjene. Bilo je vidljivih praznih mesta, što predstavlja zanimljiv kontrast imidžu kluba koji se neprestano poziva na ogromnu navijačku bazu, prema pojedinim procenama i tvrdnjama od oko 20.000.000 pristalica. Naravno, nekoliko praznih stolica ne govori ništa o stvarnoj buci koju proizvode desetine hiljada ljudi. Ali zato pitanje nemačkog golmana postaje još intrigantnije: da li se u Istanbulu oslanjaju isključivo na glasnice svojih pristalica ili u stvaranju čuvenog pakla učestvuje i tehnologija?

Da stvar bude zanimljivija, ovo nije prvi put da se Galatasaraj suočava sa ovakvim sumnjama. Posle oktobarske utakmice protiv Barselone pojavili su se snimci na kojima se, prema tadašnjim navodima, čuju snažni zvižduci iako su tribine stadiona već bile gotovo ispražnjene. Upravo su ti snimci pokrenuli spekulacije o mogućem reprodukovanju navijačkih zvukova preko razglasa.

Ipak, važno je naglasiti da nema javno potvrđenih dokaza da je Galatasaraj zaista veštački pojačavao zvižduke. Bredlou je izneo svoje utiske i sumnje, a ne dokaz o eventualnoj manipulaciji. Zato čuveni istanbulski pakao za sada ostaje ono što je oduvek bio, jedan od najprepoznatljivijih simbola Galatasaraja. Samo što se posle Barselone i Štutgarta o njemu sve glasnije postavlja pitanje koje nema mnogo veze sa fudbalom.