Ćurković: Nadam se da sledi period Partizanove dominacije

Godine bez trofeja, jesen bez Evrope... Pamti Partizan i lepše rođendane od današnjeg - 78, međutim neposredno pred svečani dan, posle mnogo vremena klub iz Humske preuzeo je čelo superligaške tabele i tako pustio tračak sunca u svoje dvorište.

Niz pobeda na domaćoj pozornici vratio je izabranike Igora Duljaja na željeni kolosek i probudio optimizam na crno-beloj strani Topšiderskog brda koji deli i Ivan Ćurković. Počasni predsednik i nekadašnji golman Partizana povodom godišnjice od osnivanja govorio je o aktuelnoj situaciji, ali i nekim od upečatljivih momenata iz klupske istorije.

"Prvo mesto na tabeli simbolična je vrednost koja se dogodila upravo u periodu kada slavimo 78. rođendan. Svi smo ponosni, čestitam fudbalerima i stručnom štabu na uspehu i nadam se da će tako i ostati", rekao je Ćurković i dodao:

"Verujem u bolje dane. To su te krivulje koje postoje oduvek. Osvajali smo titule 90. godina Zvezda nije, sada je Zvezdin niz... Doćiće i naš period, dolaze nove generacije... Kada se pogledaju rezultati od 1945. godine postoji neka periodičnost, čak i u vreme velike četvorke, sa Dinamom i Hajdukom. Dobro smo krenuli, na prvom smo mestu i nadam se da ćemo ga zadržati, da sledi period kada će Partizan dominirati u našem šampionatu, ali i praviti dobre rezultate u Evropi".

Crno-beli od 2010. godine nisu igrali u Ligi šampiona, a upravo elitno evropsko takmičenje poseban je motiv pred buduće izazove.

"Nadam se Ligi šampiona. Ovaj upravni odbor i stručni štab prave tim koji bi trebalo da bude sve bolji i najzad da dođemo do te visine koja je cilj svih klubova u Evropi - Lige šampiona. Titule su glavni cilj kluba. Partizanovi najvažniji prihodi su od prodaje mladih igrača, dok je drugi izvor iz UEFA. Ipak, teško nalazimo sponzore, naša publika nije tako brojna, osim na derbiju i utakmicama u Evropi te nije jednostavno napuniti budžet koji je veliki. Nije jednostavno kada su značajna primanja igrača. Odlazak mladih igrača je problem. Ponude postoje i mi ih uglavnom prihvatamo, ali igračima nije jednostavno. Nije lako u tim godinama se prilagoditi novoj sredini u kojoj ne poznajete ljude i mentatlitet. Igrači nisu u idealnoj poziciji, a klub je često prisiljen da prodaje da bi mogao da egzistira i podmiruje obaveze".

Ćurković je potom premotao film na ranije dane u Humskoj.

"Ponosan sam na moj boravak u Partizanu koji traje 60 godina. Imao sam privilegiju da budem predsednik kluba i ostao sam na toj funkciji dugo, 18 godina. Partizan je, zahvalljujući ljudima koji su bili u upravnom odboru i koji su bili profesionalci, pre svega Zečeviću, Bjekoviću i Timbakoviću, napravio nešto što je bilo praktično nezamislivo za to vreme - sportski centar koji nam znači veoma mnogo. Žao mi je jer smo 2002. godine imali ponudu jedne švajcarske firme da napravimo novi stadion na istom mestu i da se u okviru kompleksa izgradi grandiozni hotel. Došlo je skoro do realizacije koju bi plaćala upravo ta firma, ali vrh države nije dao saglasnost. Dosta je stvari na koje sam ponosan, kao i ljudi sa kojima sam sarađivao. Uradili smo maksimum kada su u pitanju stvari koje su bile do nas".

Prvi kontakt sa crno-belima sadašnji počasni predsednik je imao pre šest decenija.

"Partizan predstavlja mnogo toga u mom životu. Znao sam 1963. godine da ću doći u klub jer su moj otac i kompletna familija prešli u Beograd. Ostao sam još godinu dana u Veležu jer sam imao ugovor, ali sam znao da je to moj put. To je bio najbolji put koji sam mogao da izaberem. Dolazak u Partizan je moj najbolji potez u životu, temelj od kojeg sam krenuo".

Golmanska karijera donela je sijaset neizbrisivih uspomena, jedna od njih bio je dvomeč sa Spartom. Partizan je na Gostovanju poražen 1:4, ali je potom sa 5:0 na domaćem terenu eliminisao klub iz Praga.

"Sparta je tada bila jedan od najboljih evropskih klubova. Šoškić se povredio i branio sam prvu utakmicu, a onda je trener Gegić pred revanš rekao da ću ja biti i na toj utakmici među stativama. Zamolio sam da brani Šoškić ukoliko je zdrav i to je bio veoma važan momenat. Bili smo toliko superiorni da smo Spartu dobili, a da rival nije uputio šut u okvir gola, pa Šoškić nije imao iskušenja, ali su se na to nadovezale utakmice u kojima je branio fenomenalno poput one sa Mančesterom gde je bio junak. Ja ne bih tako mogao da branim jer sam bio mlađi i manje iskusan. Taj moj potez je bio dalekosežan jer je Partizan upravo zahvaljujući Šoletu stigao do finala Lige šampiona".

Sa gostovanja u Mančesteru ostala je anegdota o kupovini materijala za odelo sa Brankom Rašovićem.

"Tada se odela nisu kupovala već smo imali svoje šnajdere koji su ih šili. Kupili smo čuveni engleski lister, materijal koji je samo tamo mogao da se nađe i predstavljao je pojam elegancije. I danas se sećam tog tamno plavog odela. Na sve utakmice smo putovali u odelima, to je simbol veličine kluba".

Pošto je eliminisao Spartu i Mančester, Partizan se u finalu Kupa evropskih šampiona susreo sa Real Madridom. Duel na Hejselu 1966. godine pripao je Špancima (2:1), ali je ostao kao najveći internacionalni uspeh crno-belih.

"Uvek će se govoriti o drugim scenarijima i kako je moglo da bude. Igrao sam još jedno finale deset godina kasnije, protiv Bajerna u Glazgovu i izgubili smo 1:0, golom iz slobodnog udarca, kroz zid. Uvek sam se pitao da li smo mogli bolje da reagujemo. Kad izgubite uvek možete da postavite to pitanje - da li je moglo da se završi bolje po nas? Svakako, veliki je uspeh bio doći do finala u takvoj konkurenciji. Možda možemo da žalimo za pobedom, ali ostaje činjenica da je Partizan prva naša ekipa koja je došla do finala i to ne može da se zaboravi. Rezultat koji smo ostvarili je referenca za nove generacije. Zašto da ne? Mada je danas teže, u prvom planu su materijalne mogućnosti i finansije. Fudbaleri prave rezultate i od njih i stručnog štaba zavisi uspeh, a materijalne mogućnosti su bitne da se dovode veliki igrači. Partizan sada ima drugu priču koja je isto sada malo pomerena, a to je omladinska škola koja mora da bude temelj. Fudbaleri koje dovodimo, treba da imaju svrhu da donesu nešto što nam nedstaje, ali ne treba preterivati u tome".

Uz Partizan, značajno mesto u Ćurkovićevoj biografiji zauzima i Sent Etjen, klub koji je do ovog leta držao rekord po broju titula u Francuskoj.

"Imao sam dve ponude iz Francuske, klub je čak prihvatio Bastiju, ali je onda došla ponuda Sent Etjena kod kojeg me je privukla velika i bogata tradicija. Durković i Samardžić su mi često govorili o tradiciji Sent Etjena, o klubu iz malog rudarskog mesta... Odlučio sam se da prihvatim njihovu ponudu. Nisam pogrešio, bio je to klub koji mi je otvorio vidike i Francuska je postala moja druga država. Osvojio sam sa Sent Etjenom četiri titule i tri kupa, a klub ukupno ima deset šampionskih kruna kroz istoriju što je dugo bilo nedostižno za veliku konkurenciju koju su činili Nant, Nim, Marselj... Došao je potom Pari Sen Žermen koji je danas superioran, koji ima najbolje fudbalere i uslove i nadmašio nas", rekao je počasni predsednik Partizana.