Čudo na jugu! Sveti Nikola vaskrsao „mrtvaca“, neka se spremi papa Franja

Pršti u borbi za titulu u Seriji A kao što nije odavno. Kuva i u borbi za Evropu. Ali bogami će ovo proleće biti vrelo i što se tiče borbe za opstanak... A nije obećavalo. Mirisalo je na još jednu dosadnu sezonu u kojoj se brzo napravila razlika i u kojoj se na zimu „znalo“ ko će dole.

Nagledali smo se takvih scenarija poslednjih godina. Lane su Parma i Krotone obesmislili borbu za opstanak, sezonu ranije SPAL i Breša, pre toga Forzinone i Kjevo, pa onaj nesrećni Benevento, Karpi, pa Čezena i Palermo, Livorno i Sijena... Retko kada smo poslednjih godina gledali dramu za opstanak do samog finiša i da je svaki tim „živ“.

Ipak, jedan „kambek“ u skorije vreme se pamti. Nemoguća misija u sezoni 2016/2017 u režiji debitanta Krotonea koji je na čudesan način uspeo da se spase ispadanja. U Seriju A ih je prvi put uveo Ivan Jurić i odmah pobegao u svoju Đenovu kada su ga pozvali. Tako je debitantska sezona u eliti poverena u ruke Davidea Nikole. U to vreme ispodprosečnog trenera. Mali budžet, kontroverzna braća Vrena na čelu kluba, neiskustvo, slab tim, nikakav uticaj u italijanskom fudbalu... I onda još dovedu trenera koji je imao seriju otkaza iza sebe. Sve što su imali je vatrena publika. Ludi Kalabrezi. Kao i većina južnjaka u Italiji...

Davide Nikola je nekada bio dobar drugoligaški vezista sa skoro 350 utakmica u Seriji B i samo 15 mečeva u Seriji A kada je bio jednu sezonu u Sijeni. Trenersku karijeru je počeo u niželigašu Lumecaneu i onda dobio poziv drugoligaša Livorna iza kog je bila užasna sezona. Jevda su se spasli ispadanja u Seriju C, a pogodila ih je i tragedija kada je na terenu umro Pjermario Morozini. Nisu baš bili poželjan klub...

Ali za nekoga ko u trenerskoj biografiji nema baš ništa, Nikoli je poziv iz Toskane bio kao da ga zove Milan. I već u toj prvoj sezoni je napravio čudo. Limitiranu ekipu koja se pre njega jedva spasla ispadanja, uveo je u Seriju A kroz baraž. I skrenuo pažnju na sebe...

Klub nije baš ozbiljno shvatio skok u prvoligašku konkurenciju, zadržao je prosečan tim iz Serije B i skoro da nije doveo nijedno pristojno pojačanje. Livorno je u prvih šest meseci osvojio samo 13 bodova, nalazio se na poslednjem mestu na tabeli i Nikola je smenjen. Kasnije su ga pred kraj sezone vratili na klupu, ali već bilo kasno i Livorno je ispao. Opet su se razišli, a Nikolu je tokom leta zadesila užasna tragedija. Poginuo mu je 14-godišnji sin Alesandro. Vraćao se sa vožnje biciklom i blizu kuće ga je udario autobus. Ostao je na mestu mrtav.

Mnogima u Nikolinoj situaciji ne bi bilo do života, a kamoli fudbala. Ipak, on je par meseci kasnije ipak prihvatio ponudu drugoligaša Barija da nasledi smenjenog Davidea Manđu i počeo je fenomenalno sa samo dva poraza u prvih 16 mečeva. A onda je zabeležio četiri poraza u pet utakmica i opet je smenjen?! Iako je sa 35 osvojenih bodova u istoriji kluba od njega bio bolji samo Antonio Konte sa 37.

Bio je bez posla šest meseci i onda je došao taj poziv Krotonea da opet proba u Seriji A. Start je bio još gori nego sa Livornom. Krotone je bio predmet sprdnje i podsmeha. U prvih 20 kola su osvojili svega 10 bodova! I dali bednih 14 golova. Ekipa stvarno nije bila prvoligaška. Nijedno zvučno ime, pa čak ni prekaljen prvoligaški igrač...

Od startera je samo golman Aleks Kordaz imao preko 30 godina. Štoperi Čekerini i Ferari po 24, levi bek Martela 23, vezisti Krisetig (23), Barberis (22) i Roden (25)... Jedino su napadači Dijego Falčineli i Marčelo Trota na pozajmici iz Sasuola imali kakvo takvo iskustvo i reputaciju...

Mnogi su se čudili kako Nikola već na polusezoni nije dobio otkaz, ali možda su i braća Vrena shvatili da ne vredi bacati pare na odštetu i plaćati još jednog trenera. Uglavnom, na polusezoni nisu hteli da mu dovedu nijedno iole pristojno pojačanje jer su se već pomirili sa ispadanjem. Štedljivi južnjaci nisu videli smisao i nadu u oživljavanju mrtvog tima. 

Bio je već april i do kraja je ostalo devet kola. Krotone je imao 14 bodova, a Empoli, koji je prvi iznad crte, 22. Između je bio i Palermo. Krotone je pobedio Kjevo u gostima i prišao Empoliju na pet bodova. Ali opet niko nije verovao u opstanak. Pogotovo što je 7. aprila sledio meč sa Interom.

„Ako obezbedimo opstanak, obećavam da ću biciklom otići iz Krotonea u Torino“, rekao je Nikola.

Većini su to tada delovale kao setne reči čoveka koji je mnogo izgubio i samo želi da održi sećanje živim. Nikoli niko nije mogao da zameri na nadi i veri iako su ga iza leđa verovatno sažaljevali. Delovao je kao čovek koji polako gubi dodir sa realnošću. Energično je vodio utakmice, stalno isticao optimizam bez pokrića i konstantno držao neku tenziju kao da se sve lomi baš u tom trenutku. Kao da Krotoneu fali bod ili gol pa da sve bude u redu, a ne da je odavno zagazio jednom nogom u drugu ligu.

Ali Krotone je pobedio Inter golovima Dijega Falčinelija – 2:1!

Nikolu su počeli da gledaju malo drugačijim očima. Tog dana je oživela nada na jugu Italije. Možda taj čovek ne priča gluposti i možda nije samo u pitanju duboka bol koji nosi u sebi. Njegova vera i energija su probudili Kalabreze.

Serija Krotoneove nepobedivosti se nastavila: Remi u Torinu, pobeda kod Sampdorije, remi sa Milanom kod kuće, pobeda u Peskari, pobeda nad Udinezeom kući... Italija je s čuđenjem gledala šta se to dešava dole u Kalabriji. Rešetali su Dijego Faličenli i Marčelo Trota, branio je kao lud Aleks Kordaz, a sa klupe je počela da ulazi neku čudna skalamerija po imenu Nvaknvo Simi i da postiže neke čudne, ali zlata vredne golove. Nikola je rizikovao sa nigerijskim anonimusom jer nije imao ništa bolje.

Dva kola pre kraja, Krotone je bio bod ispod crte i Empolija, ali je imao gostovanje šampionu Juventusu i meč kod kuće protiv Lacija koji se borio za Ligu šampiona. Empoli je imao kod kuće Atalantu i gostovanje prežaljenom Palermu. Krotone je očekivano poražen od Juvea, a Empoli od Atalante i uoči poslednjeg kola su opet sve karte bile u rukama Tosakanca. Imali su daleko lakši zadatak na Siciliji nego Krotone protiv Rimljana.

„Ako stvari trenutno stoje ovako, nije neopohodno da takve i ostanu. Kada treba da se zavrnu rukavi, većina ljudi izabere opciju da kuka i žali se. Mi nećemo da kukamo već ćemo da radimo što je do nas“, citirao je Nikola reči legendarnog sudije Đovanija Falkonea na 25-godišnjicu „Masakra u Kapaćiju“ kada je ubijen prvi veliki italijanski borac protiv mafije.

I čudo se dogodilo!

Palermo je pobedio Empoli iako mu bodovi apsolutno ništa nisu značili, a Krotone je u paklu Šide savladao Lacio sa 3:1 i ostavio ga bez Lige šampiona! Jedan gol je dao Falčineli, a dva izvesni Andrea Nalini. Momak koji je tri godine ranije rekreativno igrao fudbal u četvrtoj ligi i radio u skladištu mesa. Konkretno na odeljenju za kobasice. Pre dolaska u Krotone je imao samo jednu drugoligašku sezonu u karijeri gde na desetak utakmica nije dao gol. A napadač je po profesiji... Čak ni te sezone u Krotoneu nije dao nijedan gol ulazeći povremeno sa klupe petnaestak mečeva. Sve do tog poslednjeg kola i Lacija. Nikada posle toga više nije dao nijedan gol u Seriji A. Danas igra u trećoj ligi...

Nikolin Krotone je u prvih 29 kola sezone osvojio 14 bodova ili 0,48 po meču. U poslednjih devet je osvojio 20 ili 2,22 po meču. Od ukupnih 3.420 minuta sezone, Krotone je u zoni ispadanja proveo 3.343. Ali tih poslednjih 77 „prvoligaških“ minuta su bila najvažniji i najslađi.

Čudo u kakvo niko nije verovao. Osim samog Nikole... Sećamo se nekih neverovatnih opstanaka u Seriji A poput Rekobine i Manijerove Venecije, pa one lude Ređine koja se više puta izvlačila u finišima sezone kada je svi otpišu, a onda Frančesko Koca negde u maju stane na loptu i tada ni Bajern ne može da ih pobedi.

Ali ovaj Nikolin Krotone nije imao ni Rekobu ni Kocu. Kvalitetom je to više bila ekipa za sredinu tabele u Seriji B. A opet je ispisala jednu od lepših strana u istoriji Serije A. Dok su vatreni Kalabrezi slavili čudo, Davide Nikola se setio...

„Ćao, ljubavi moja. Ne znam gde si sada. Ne znam ni šta radiš. Možda si na onom oblaku koji me je preleteo sinoć kada sam išao da ti zapalim sveću. Danas sigurno znam da si bio stalno tu pored mene. Ti si mi dao energiju da se borim i da jurim nemoguće. Upornost je ono što nemoguće čini mogućim, moguće verovatnim, a verovatno izvesnim. Dragi moj Ale, ovo nije moja pobeda, već naša zajednička. Mnogo bih voleo da smo je zajedno proslavili, da ti vidim oči i osmeh, da te uhvatim za ruku i da zajedno potrčimo. Sve ovo je samo za tebe i svako moje osvajanje će biti tvoje. Želim da nastaviš da živiš kroz mene“, pislao je u poruci koju je Davide Nikola te večeri objavio na Fejsbuk profilu pokojnog sina Alesandra i koja je stegnula knedle u grlima miliona Italijana.

Desetak dana kasnije je krenuo na put. Seo je na taj prokleti bicikl koji mu je naneo toliko boli i krenuo iz Krotonea. Kalabrezi su ga ispratili kao heroja. Dnevno je prelazio po stotinjak kilometara, svraćao u gradove u kojima je igrao i trenirao poput Peskare, Livorna, Đenove i posle devet dana i 1.300 pređenih kilometara stigao na kultni stadion Filadelfija u Torinu. Dočekalo ga je nekoliko stotina ljudi. Reč je reč. Obećanje je obećanje.

Ostao je u Krotoneu još šest meseci, držao ih u sigurnoj zoni, a onda je dao ostavku i otišao. Krotone je kasnije ispao i nikad se više nije vratio, a Nikola je počeo karijeru „fudbalskog vatrogasca“. Preuzimao je Udineze, Đenovu i Torino koji su u teškim momentima smenjivali trenere i borili se za opstanak. Zadržavao se po dvadesetak utakmica i sa svakim je izborio opstanak. Ali nigde nije dobio šansu da ostane. Odmarao se od letos i čekao da opet negde plane požar...

I planuo je na jugu. Ne u njegovom Krotoneu, već u 300 kilometara severnijem Salernu.

Bio je decembar prošle godine kada je Italija brujala o kraju Salernitane. Bukvalnom kraju! Ne samo o sportskom neuspehu i ispadanju već o totalnom kolapsu i gašenju kluba.

Salerno je grad sa 130.000 stanovnika smešten pedestak kilometara južno od Napulja. Kroz vekove su ga harali ratovi, zemljotresi, bolesti... S obzirom na geografski položaj i blizinu Kamore, Ndrangete i Koza Nostre, nije ga zaobišla ni mafija. U Salernu se živi od turizma i luke. A gde je luka, tu su mafija i droga. U zlatno doba italijanske mafije je gradom upravljao familija Panela, ogranak napuljske Kamore. Kasnije je vlast preuzela porodica Dagostino. Luka u Salernu je bila i još jeste jedna od glavnih uvoznih tačaka sintetičkih droga u Italiji, a koristi je i kalabrijska Ndrangeta. Kada se mafija ubacila u legalne tokove i navukla kravate, Kamora je zadržala prevlast.

PRELAZZI: Tamo gde se ne umire, tamo igra Salernitana

Nikada nije bio iole bitna tačka na sportskoj mapi Italije. Štaviše, najuspešniji sportski kolektiv im je rukometni klub a znamo koliko taj sport zanima Italijane. Ljubitelji sporta su živeli i patili sa fubalom i Salernitanom. Uglavnom više patili nego što su se radovali.

Granate iz Salerna su se letos vratile u Seriju A posle 20 godina. Kada su 1998. ušli u prvu ligu nakon pola veka, grad je goreo od slavlja, odlasci hiljada njihovih navijača na gostovanja su bili spektakularni prizori, a protivnike je u Salernu čekala užarena atmosfera. Igrali su tada mladi Marko di Vajo, Davide di Mikele i Đenaro Gatuzo, kamerunski reprezentativac Rigobert Song, iskusni Salvatore Frezi, naši Aleksandar Kristić i Dražen Bolić... Simpatična ekipica, ali nisu izbegli ispadanje jer je konkurencija bila prejaka.

Od tada je Salernitana svašta preživela, dva puta se gasila kao klub, igrala dugo u trećoj ligi i stabilizovala se 2010. kada su klub preuzeli Klaudio Lotito iz Lacija i njegov šurak Masimo iz bogate Mezaroma porodice. Vratili su Salernitanu u Seriju B i godinama je koristili kao razvojni klub za Lacio pa su tako dobili Luiza Felipea i Tomasa Strakošu. Ipak, navijačima se nije sviđalo da njihov klub star 100 godina svi gledaju kao filijalu pa su vršili sve veći pritisak na Lotita i Mezaromu koji su se branili od optužbi da namerno ne žele da uvedu klub u Seriju A. Konačno, prošle sezone se to desilo i počeli su problemi...

Lotito je morao da se povuče iz uloge suvlasnika i da stavi klub na prodaju jer italijanski zakoni zabranjuju istog vlasnika ili bilo kakve tesne veze u dva prvoligaška kluba. Lotito je letos pokušavao da oteže sa procedurom, ali je vrlo brzo sasečen odlučnim „NE“ i ultimatumom da se što pre povuče iz kluba i da Salernitana dobije nove vlasnike. Kako nije imao nikakve računice od Salernitane u Seriji A, odlučio je da ne uloži skoro ništa u pojačanja dok čeka na prodaju. Doveo je neka slaba imena bez obeštećenja, neka pozajmio a od zvučnijih igrača je stigao samo veteran Frank Riberi.

Tener Kastori koji je uveo klub u prvu ligu je smenjen posle osam kola, na njegovo mesto je došao Stefano Kolantuono, ali ni on nije mogao ništa sa skromnim timom. Salernitana je užasno igrala u prvom delu sezone i u većem delu bila zakucana za dno tabele. Posle 20 kola je imala samo 11 bodova i 12 postignutih golova. A paralelno sa krizom rezultata je išla i kriza oko vlasništva. Stečajna uprava nije mesecima uspevala da nađe nove vlasnike i krajem decembra je postojala realna opcija da Salernitanu izbace iz lige. U jednom trenutku su bili mrtav klub... Frank Riberi je imao klauzulu da za simboličnih 1.000 evra napusti klub i uveliko je pregovarao sa turskim Karagumrukom.

Konačno, poslednjeg dana prošle godine se pojavio biznis menadžer Danilo Jervolino, mlad biznismen iz bogate i politički poznate porodice. Napolitanac zaljubljen u Salerno. Za sumu između 10.000.000 i 13.000.000 evra je kupio klub kada su svi bežali od njega.

Jedan od prvih poteza mu je bio da dovede nekoga ko se razume u ovaj posao i kako stvari u italijanskom fudbalu funkcionišu. Doveo je Valtera Sabatinija za direktora, a stari vuk je pokazao da je i dalje marka u ovom poslu. Nekadašnji prvi transfer operativac Lacija, Palerma, Rome, Intera i Bolonje je odmah napravio rekonstrukciju tima.

„Uvek sam imao malo poštovanja za sopstveni život. Skoro svakog dana počinim samoubistvo. Kada su me lekari vozili u operacionu salu, pitao sam kakve su mi šanse. Malo su oklevali ali sam insistirao. Rekli su da je 80 odsto da je maligno i da ne može da se popravi. Bilo mi je sasvim dovoljno da imam svojih 20 odsto šansi i da pobedim. Rekao sam im da ćemo opet pričati kada završe operaciju i kada se probudim. Bilo je benigno. Kada sam došao u Salernitanu, šanse za ispadanje su bile 93 odsto. Sasvim mi je u redu da imam mojih sedam odsto. Bitno je imati šansu“, prokomentarisao je Sabatini odluku da karijeru stavi na kocku u prežaljenom klubu.

Čovek koji u toku prelaznog roka ne gasi cigaretu, dnevno popije desetak kafa, okrene za mesec dana 100 agenata i kontaktira 200 igrača, ne mari mnogo za procene i šanse. Već dugo je u ovom poslu da zna da je sve moguće i da ništa nije sigurno.

Znao je da su mu potrebni iskusni prvoligaški igrač pa su u Salerno redom stizali Federiko Facio (Roma), Ivan Radovanović (Đenova), Simone Verdi (Torino), Luiđi Sepe (Parma), Dijego Peroti (Fenerbahče)... Pisalo se tada svašta pa čak i o dolascima Dijega Koste, Edera, Maura Zaratea...

Sabatini ipak nije želeo potpuno matoru ekipu i iskusnim pojačanjima je dodao i nekoliko mladih snaga poput Bohinena iz CSKA, Brazilca Mikaela iz Resifea, Dragušina iz Juventusa... Svi na pozajmicu. Poznat kao jedan od ljudi u italijanskom fudbalu sa najboljim njuhom za mlade talente, Sabatini je jedini novac zimus potrošio na brazilskog vezistu Edersona iz Korintijansa. Platio ga je 6.500.000 evra što je veliki novac za Salernitanu. I pogodio! Danas se Ederson pominje kao Leonardova želja u Pari Sen Žermenu i cena mu je oko 30.000.000 evra. Nastaviće nizu Sabatinijevih blistavih otkrića poput Neste, Di Vaja, Alisona, Iličića, Markinjosa, Pastorea, Kolarova, Lihtštajnera, Kjera, Manolasa...

Kada je ekipa potpuno resetovana i kada je promenjeno 70 odsto startne postave, ostalo je još da Sabatini nađe trenera umesto Kolantuona. Gazda Jervolino je želeo Andreu Pirla kao veliko ime i dobru reklamu ali je Sabatini insistirao na praktičnijem rešenju i nekome ko zna kako se prave čuda i bori za goli život.

Okrenuo je broj Davidea Nikole i predložio mu proba još jednom ono što je uradio sa Krotoneom. Da oživi mrtvaca. Šta mogu da izgube?

Nikola je debitovao senzacionalnim remijem protiv Milana. Pa bod protiv Bolonje, „petarda“ protiv Intera, remi sa Sasuolom... Ne bi to bilo loše da Salernitana već nije bila u ogromnom minusu. Usledila su tri vezana poraza od Juventusa, Torina i Rome. Ali neka energija se ipak osećala. U Rim je došlo 10.000 navijača, nadglasali su domaću publiku. Granate su vodile evrogolom Ivana Radovanovića da bi Vučica u poslednjih 10 minuta ipak preokrenula. Uz priličnu sudijsku pomoć.

Tada je delovalo da je duh Salernitane slomljen i da je ubijena i poslednja nada. Ali Nikola nije gubio veru.

„Ja verujem! Bez namere da zvučim blasfemično, mislim da je Salernitana vaskrsla u poslednje vreme. Samo nam treba rezultat da isprati igru. Dok ne dođe taj rezultat, neću biti zadovoljan. Sad ili nikad? Ne volim taj koncept. Moj moto je sad i uvek“, rekao je Nikola na konferenciji za medije pred gostovanje Sampdoriji na veliku subotu pred gregorijanski Uskrs.

Salernitana je na Ferarisu vasrksla! Promena formacije na 3-5-2 je počela da daje rezultate. Ederson i Facio su dali golove, Salernitana je pobedila 2:1. Potom je i u sledećem kolu slavila 1:0 u Udinama golom Verdija u 93. minutu, da bi juče protiv Fjorentine vezala treću uzastopnu pobedu. Prvi put u istoriji kluba!

„Ako izborimo opstanak, obećavam da idem pešice do pape Frančeska“, dao je Nikola novo obećanje pred meč sa Fjorentinom.

Celu utakmicu je nervozno prešetao pored klupe, u jednom trenutku je ljutito skinuo cipelu i hteo da gađa beka Luku Ranijerija zbog greške u odbrani. Takav je.

Na kraju je njegov tim ipak vezao treću pobedu. Trenutno u ligi bolju seriju pobeda ima samo Inter... Salernitana je do dolaska Nikole osvojila 13 bodova u 23 meča. Posle dolaska Nikole je osvojila 12 bodova na 10 utakmica. A ide joj prilično povoljan raspored do kraja. Gostuje Atalanti koja je u padu forme, dočekuje poslednju Veneciju, pa direktnog rivala Kaljari i u poslednja dva kola gostuje Empoliju i dočekuje Udineze koji će tada biti bezbrižni. Nikolin tim drži sve u svojim rukama.         

Miriše na žestoku trku za opstanak do samog kraja. Kaljari je oživeo dolaskom starog lisca Valtera Macarija, Đenovu je preporodio čudni Nemac Aleksander Blesing ređanjem remija, a Venecija se i dalja nada da može da vrati formu iz prvog dela sezone. Neko od ova četiri kluba će izvući kartu spasa, preostala tri idu u Seriju B. Salernitana u ovom trenutku deluje kao da ima najviše samopouzdanja i da se ne boji nikoga.

Stadion Areki u Salernu je u ovom trenutku jedna od najbučnijih fudbalskih pozornica u Evropi. Atmosfera dostiže tačku ključanja, a biće praznika za oči i uši videti kada hiljade navijača Salernitane krene na gostovanja u Bergamo i Empoli.

„Kada sam došao, prvi cilj je bio da stvorimo timski duh i identitet ekipe. Drugi cilj je bio da oživimo nadu i ostanemo u igru do kraja. Ostvarili smo ih. Sada treba da ostanemo skromni i da gledamo samo sebe. Ničiji ego ne sme da se izdigne. Moramo biti zahvalni što imamo ovakvu publiku i tražim od nje da nastavi sa bezuslovnom pružanjem podrške i ljubavi. I da niko ne pomisli da je sada lakše nego što je bilo. Moramo imati istu volju i želju“, rekao je Nikola posle meča protiv Fjorentine. 

Pred Nikolom i Salernitanom je 15 ključnih dana. Gostovanje u Bergamu, pa direktni okršaji protiv Venecije i Kaljarija kod kuće. Ako tada isplivaju iznad crte, papa Franja bi mogao da se spremi za neobičnu posetu. Od Salerna do Rima je nekih 260 kilometara...