Čovek koji je jeo Ćavija, Inijestu i Busketsa: Siti je najjači tim, ali Real i Bajern su najveći klubovi Evrope

Bajern je tih godina bio jak kao crna zemlja. Lam, Roben, Riberi, Miler, Švajnštajger, ubrzo su im se priključili i Kros, Gomez, Nojer, Boateng… Ali trofej Lige šampiona im je izmicao. U tri godine su izgubili dva finala za titulu prvaka Evrope. A ni na domaćem terenu nije išlo dobro pošto je Klopova Borusija vezala dve bundesligaške salatare.

Nešto je falilo…

To "nešto" je ustvari bio neko ko je živeo u Baskiji. I nije znao ni za šta drugo osim svog Bilbaa. Ali je bio toliko talentovan i poželjan da ga je bilo nemoguće zakleti na večnu ljubav ponosu Baskije. Njegovi dometi bili su veći.

Bajern je leta 2012. godine pljusnuo 40.000.000 evra za otkupnu klauzulu Havija Martinesa kao kapitalca i najskupljeg igrača u istoriji nemačkog fudbala. Stigli su tog leta i Mandžukić, Dante, Šaćiri, vratio se Pizaro… Ali visoki Baskijac je bio ključni sastojak za šampionski koktel Jupa Hejnkesa i jednu od najboljih generacija u istoriji Bajerna.

Ta sezona Havija Martinesa u Ligi šampiona je jedno od najboljih izdanja nekog zadnjeg veznog u istoriji takmičenja. Fudbalska poezija. Povezao je sve niti Bajernove igre, bio fantastičan u oba pravca, brzo istisnuo Luiza Gustava iz startne postave i formirao sa Bastijem Švajnštajgerom paklen, stravičan tandem na sredini terena. Bio je apsolutno briljantan u onom dvomeču polufinala Lige šampiona kada je Bajern sa 7:0 u dve utakmice deklasirao Barselonu, a Havi pojeo kultni vezni red sa Ćavijem, Inijestom, Busketsom...

„Borusija je bila bolji tim na početku meča, ali onda je Havi Martines napravio tri, četiri bitna starta, osvojio nekoliko lopti i mašina se upalila“, rekao je Jup Hejnkes nakon pobede u finalu Lige šampiona 2013. godine.

Kasnije su povrede ukočile veliku karijeru da postane ogromna i otišao je posle 24 osvojena trofeja na mala vrata, kao štoper.

Havi danas igra peške za veliki novac u Kataru i kao ljubitelj bubamare prati najveću scenu evropskog fudbala čiji je dugo godina bio deo. Retko ko je tako kompetentan da najavi polufinalni okršaj Lige šampiona između Bajerna i Reala kao Havi Martines.

„Klasik evropskog fudbala. Zvuči kao istorija. Kao legenda. Kada mi neko pomene klasike Lige šampiona, ja se prvo setim duela Reala i Bajerna, Kana, Raula, Efenberga, Roberta Karlosa, Salihamidžića, Jera... To je za moju generaciju istorija Lige šampiona. I oduvek je postojao ogroman respekt između ova dva velika, ako ne i dva najveća kluba Evrope. Njihovi mečevi su bili epski, mistični, na život i smrt... Fudbalski ratovi! U pozitivnom smislu. Za mene je to najveće rivalstvo evropskog fudbala, a zanimljivo je da nikada nisu igrali međusobno finale. To finale fali Ligi šampiona“, kaže Havi Martines u intervjuu za Marku uoči prvog od dva polufinalna okršaja Kraljevića i Bavaraca.

Iz njegovih reči se može zaključiti da je ovo finale pre finala...

„Real je uvek tu i pitanje je momenta kada ćete da naletite na njih ako želite da budete šampion. Morate da pobedite najbolje među najboljima, a oni to jesu“.

Tri puta je Havi Martinez u Ligi šampiona ispadao sa Bajernom od Reala. Koja mu je najteže pala?

„Polufinale 2018. Mali detalji koje ne mogu da se zaborave. Fora kod Real Madrida je što nikada ne možete da im verujete i da ih uzmete zdravo za gotovo. Postoji neka mistika oko Real Madrida u Ligi šampiona koja ih uvek čini opasnim. Videli ste to protiv Sitija pre dve godine“.

Ko se ne seća, to je ona utakmica kada je Real posle poraza od 3:4 u Mančesteru, kod kuće gubio sa 0:1 i svi su mislili da je gotovo. A onda, Rodrigo u 90. i 91. minutu, Karim Benzema u 95. i potpuno čudesan preokret. Kako?

„Bio sam na tribinama i to je nešto apsolutno neverovatno. I neobjašnjivo. Bio sam ubeđen da Siti ide u finale. Govorio sam sebi da je nemoguće da se Real vrati kao što je to uradio protv Pariza ili Čelsija. Kada je Griliš izašao u onu šansu, pomislio sam što i svi na stadionu: to je to! Ali, Mendi je spasao gol i desilo se ono što se desilo... Ja, koji nisam navijač Real Madrida, sam skakao od sreće jer sam video i doživeo nešto neverovatno i šokantno“.

Igrao si mnogo puta na Santjago Bernabeu stadionu. Kakav je osećaj?

„Spektakularan i impozantan. Čim zakoračiš, udari te jak utisak. Ali, igrao sam u Nemačkoj tako da sam naviknut na takve ambijente. Lepo je u Madridu, ali navijači u Nemačkoj su glasniji i prave bolju atmosferu“.

Na primer u Dortmundu?

„Tačno. To je najimpresivnija atmosfera koju sam ikad osetio. Borusija je rival koji pravi Bajernu najveći pritisak i onda se taj pritisak prenosi na tribine. Priče o Žutom zidu nisu izmišljene legende već stvarnost. Ako moram da izaberem dva stadiona na kojima igrač trpi emotivni šok onda su to Vestfalen i Santjago Bernabeu“.

Šta misliš o Realovom meču nedavno u Mančesteru?

„Možda je neke ljude iznenadilo, ali meni je kristalno jasno kako dobru defanzivu može da igra Real. Karlo je jako inteligentan trener. Protiv Mančester Sitija, a pogotovo na njihovom stadionu, ne možete da izađete tek tako i da igrate fudbal i da se odmeravate sa njima. Oni su najjači tim u Evropi. Da ih je Anćeloti pritisnuo visoko, ostavio bi im prostor iza i oni su tada nepobedivi. Tako niko ne može da ih pobedi. Anćeloti se mudro i inteligentno odlučio na niski blok. On zna da to nije estetski lepo i da to nije fudbal na koji su njegovi igrači i navijači naviknuti. Ali, verovatno im je rekao: ovo je četvrtfinale Lige šampiona i važno je ko će u polufinale“.

Zar to nije bile previše rizično?

„Ja mislim da je Real na neverovatan način odigrao tu utakmicu. Sitijeva krila nisu uspevala ništa da urade a to je ključni deo svih Gvardiolinih timova. Sreća? Ne bih koristio tu reč. To je mistika koja okružuje Real u Ligi šampiona. Podneli su nadljudske napore, patili i pokazali neverovatan nagon za preživljavanjem“.

Anćeloti te je trenirao u Bajernu. Kakav je utisak imao na tebe?

„Veliki i jako dobar. Dao mi je baš mnogo samopuzdanja. Naterao me je da više verujem u sopstvene kvalitete i sposobnosti. Sa njim sam mnogo napredovao na taktičkom planu. On me je postavio na štopera i pomogao mi da budem bolji u stvarima u kojima do tada nisam bio dobar. Izuzetno sam mu zahvalan zbog poverenja koje je imao u mene“.

Martines, Alaba i Anćeloti (AFP)

Kažu da se prema igračima ponaša kao otac?

„Ima istine. Uvek se trudi da zaštiti ekipu i da vodi račina o svakom igraču i njegovom egu“.

Ali, nije se dobro završilo po njega u Minhenu?

„Izašli smo iz jako uspešnog perioda, a zahtevi u Bajernu su uvek ogromni. Osvojio je Superkup, otvorio Bundesligu sa četiri pobede, jednim remijem i jednim porazom, pobedio Anderleht u Ligi šampiona... Ali usledili su teški i šokantani dani jer je nivo počeo da pada i trener je smenjen. Ja lično sam to loše podneo. “

Bilo je i Bajernovih igrača koji su tvrdili da se kod Anćelotija malo radi?

„Ja nisam imao takav osećaj. Treninzi su bili kraći, ali nisu bili slabiji. To je ozbiljna razlika. Preispitivati sada trening metode Karla Anćelotija je veliko s...e i glupost. U njegovo ime govore rezultati. Gde god je bio, osvajao je. To ne bi bilo moguće da se malo radilo na treninzima“.

Da se vratimo na zvezde sadašnjeg polufinala. Belingem?

„Kada je stigao u Dortmund, iako nije igrao mnogo na početku, odmah ste mogli da primetite da je poseban i spektakularan. U Nemačkoj je bio „boks tu boks“ poput Patrika Vijere. U međuvremenu je pronašao crtu velikog golgetera u sebi. U poslednje vreme su mu brojke opale za nijansu, mada nije ni došao da bude golgeter. Vukovi su već bili tu. “

Hari Kejn?

“Golgeterska životinja. Ali i mnogo više od toga. Fudbalerčina.“

Hari Kejn (Reuters)

Ko ide u finale?

“Ufff… Nadam se Bajern. Ali više nego ikada pre, šanse su 50-50. Bajernova sezona u Bundesligi je bila prihvatljiva, ali je naišla na nešto potpuno unikatno, na Bajer Leverkuzen. Ali u Madridu ne bi trebalo da sude o Bajernu na osnovu bundesligaškog poretka. U ovakvim utakmicama i u Ligi šampiona, Bajern se uvek pojavljuje u pravom svetlu.“

Da li će onaj ko prođe iz tog dvomeča biti šampion?

“Ne mora da bude tako. Nije to rano finale. I na drugoj strain su dva veoma kvalitetna tima. A tu je i faktor Embapea, koji je za mene fudbaler koji može da napravi najveći uticaj. Sposoban je da promeni svaku utakmicu, što smo imali prilike da vidimo I u finalu Svetskog prvenstva. Naravno, ako PSŽ prođe. Mislim da će se to desiti, ali hajde da sačekamo…”

Možete li da zamislite Embapea u Madridu?

“A ko ne bi, posle rata koji se vodio. Naravno da zamišljam. Najbolji klub za najboljeg igrača planete je Madrid. Za mene je on najbolji na svetu, očito. Ali ako hoćete tu potvrdu planete, morate da napravite taj korak.“

Na kraju, Vinisijus, Niko Vilijams igraju u subotu. Kako sa strane deluje pogled na Španiju kao rasističko društvo?

“Sa besom. Nečuveno je što nas tako gledaju zbog četvorice necivilizovanih baraba. Većina, 95 odsto ljudi nisu rasisti i ti ljudi nemaju pravo da pričaju na taj način kao da se radi o čitavoj državi.“