Clásico Joven – burna istorija gradskog derbija Meksiko Sitija

Meksiko Siti, najveći je, i veruje se, najstariji grad u ovom delu sveta. Osnovan još davne 1325. godine kao bastion Astečke kulture i carstva. Lice mističnog grada zauvek je nestalo u vekovnom plamenu Konkvistadora kojima su konačno Libertadori stali na put početkom 19. veka.

Međutim, prestonicu po kojoj je ova latinoamerička država i dobila ime, i danas potresaju mnogi sukobi, oni modernog doba koji uglavnom sežu u prirodu društvenog staleža, geografske blizine obeležene susedstvom i tradicijom koja se iz njega razvija. Ako izuzmemo razne bande i kartele koje obitavaju na ulicama ovog vekovnog grada, upravo u takvim okruženjima stvarana su neka od najvećih animoziteta u svetu fudbala.

Grad je oduvek bio dom za dva od tri najpopularnija kluba u državi, sve dok se početkom sedamdesetih godina prošlog veka, jedan mali provincijski klub, nije nastanio u blizini dva prestonička džina, i ubrzo dostigao, pa i prestigao njihove visine. Čak i danas, posle više od pedeset godina staža kao stanovnika prestonice i svrstavanjem među najveća četiri kluba u Meksiku, i dalje se u običnim razgovorima na ulicama, tavernama i parkovima, može čuti kako njegove pristalice oslovljavaju sa "ma oni tamo, iz Idalha", što ovde ima dvosmisleno značenje. IIdalho jeste jedna od saveznih država, ali je ujedno i reč koja označava pripadnika najnižeg staleža u Španiji ili Portugaliji.

03.00: (3,00) Klub Amerika (3,15) Kruz Azul (2,50)

Severno od federalnog distrikta i glavnog grada, na samoj granici sa saveznom državom Idalgo, nalazi se mali grad San Migel Vindo. U njegovom predgrađu nalazi se mesto pod imenom Haso (Jasso) u kome se nalazi fabrika cementa. Radnici koji su bili zaposleni u najvećoj cementari u državi, 22. marta 1927. su se okupili u krugu fabrike sa idejom da formiraju fudbalski klub, koji je simbolično poneo ime upravo po preduzeću čiji su ga članovi i osnovali, Kruz Azul.

Danas Kruz Azul spada među četiri najveća i najpopularnija u državi. Po parametrima nacionalnih titula, čiji je pehar devet puta dolazio u posed Sementerosa, takođe se nalazi na četvrtom mestu iza Klub Amerike (15), Čivasa (12) i Toluke (10). Šest pehara šampiona KONKAKAF Lige šampiona, čini ga drugim najuspešnijim kolektivom na kontinentu. Takođe, Kruz Azul je bio prvi tim iz Severne Amerike koji je stigao do finala Kopa Libertadores 2001. godine, dok su još klubovi iz Meksika nastupali u ovom prestižnom takmičenju, izgubivši u penal završnici od, tih godina, paklenog sastava Boke Juniors.

Do 1916. godine fudbal je uveliko bio popularan sport u Meksiku, a posebno među studentima na Univerzitetima Maskarones i Marista de la Perpueta. Studenti, pripadnici oba univerziteta, formirali su fudbalske sastave pod imenima Rekord i Kolon. Kasnije iste godine, dve ekipe su se konsolidovale i ujedinile u jedan tim, kako bi bio konkurentniji u tadašnjoj gradskoj ligi. Za novoformirani klub, mnoga imena uzimana su u razmatranje, ali je predlog mladog Pedra Četa Kintanilja usvojen kao zvaničan i koji je postojan i danas. Naime, on je predložio da se klub nazove Amerika, iz razloga što su ga osnovali 12. oktobra na dan Kristofera Kolumba.

Klub Amerika je bila jedan od pokretača i osnivača Primera divizije 1943. godine, kao prve zvanične profesionalne lige na tlu Meksika, koja je ujedno predstavljala i prvo takmičenje na nacionalnom nivou, na kom su isprva učestvovali samo klubovi iz glavnog grada i tri savezne države, a kojima su se kasnije priključivale i ostale. Danas, popularni Orlovi, kako glasi nadimak ovog kluba, poseduju rekordnih 13. titula nacionalnog prvaka, takođe najtrofejniji su i u Kupu Meksika sa šest pehara, kao i na čitavom kontinentu gde su u sedam navrata osvajali pehar KONKAKAF Lige šampiona, najeminentnijeg klupskog takmičenja za Severnu, Centralnu i Karipsku Ameriku.

Clásico Joven iliti u slobodnom prevodu Mladi Klasiko, naziv je gradskog rivalstva između dva najtrofejnija i najpopularnija prestonička tima, Klub Amerike i Kruz Azula. Prvi susret ovih timova, prijateljskog karaktera, zabeležen je 23. juna 1963. godine, u kom su Orlovi slavili sa 4:0. Prvi gol na tom meču postigao je Fransisko Valdes u 32. minutu, ne sluteći da time ostavlja neizbrisiv trag u istoriji i onome što će godinama kasnije eskalirati u jedno od najvećih animoziteta u zemlji.

Manje od godinu dana kasnije, Kruz Azul je krunisan u kampanji 1963/64 druge divizije, čime je izborio promociju u elitni rang meksičkog fudbala. Na taj način, naredne sezone održava se i prvi zvanični sukob ovih timova, u kom je Klub Amerika ponovo slavila, ovoga puta sa 2:1. Moralo je da prođe 12 uzastupnih sukoba, kako bi Sementerosi u sezoni 1967/68 ostvarili prvu pobedu nad Orlovima, minimalnim rezultatom i golom Raula Areljina.

Tokom dekade šezdesetih godina prošlog veka, Kruz Azul je imao prepoznatljiv stil igre. Igrači su bili izuzetno fizički spremni, a u ekipi je bilo i nekoliko veoma brzih asova - trkača, kako ih oslovljavaju - koji su pravili specifičnu kretnju po terenu, sa naglim promenama pravca. Ove karakteristike, zajedno sa uglavnom belim uniformama, koje se danas u većini slučajeva koriste kao gostujuća garnitura, navele su navijače i publiku da ih uporede sa zečevima, od kojih je čitavo predgrađe Haso vrvelo tih godina. Nadimak je uzeo maha, a zec je usvojen kao maskota kluba.

U sezoni 1971/72 Sementerosi su osvojili prvu od tri titule u nizu, a do kraja sedamdesetih pehar nacionalnog prvaka pet puta završiće u njihovim rukama, što će proizvesti novi nadimak kluba, La Máquina - Mašina, aludirajući na plavu lokomotivu kojom je prevožen cement iz fabrike. Nažalost po simpatizere ovog kluba, bio je to kraj zlatnog doba u kome su računajući i dve nacionalne titule iz prethodne dekade, ukupno sedam, kao i tri pehara namenjena kontinentalnom prvaku.

Početkom osamdesetih, tačnije 24. maja 1980. godine, došlo je do istorijskog sukoba koji se smatra pokretačem ovog rivalstva, budući da je u tom meču, zvanični televizijski komentator i radio spiker, a kasnije i sportski pisac Herardo Penja Kehel, na samom startu susreta upotrebio izraz Mladi Klasiko, naziv koji se zadržao i danas. Razlog tome bio je, kako je rekao, jedno novo rivalstvo koje je bilo na pomolu, a kako je već postojao stari gradski animozitet između Klub Amerike i Pumasa, logično je bilo osloviti ga suprotno tome, dakle Mladi. Ali, i još jedna karakteristika po kojoj se može prepoznati izvor nastalog imena jesu veoma mladi sastavi dveju ekipa koji su istrčali na teren tog dana, a koji prema procenama nisu bili u proseku stariji od 24 godine. Rezultat sa ovog meča bio je 4:1 u korist Kruz Azula, a samo dve godine kasnije Amerika je uspela da se osveti i ostvari pobedu od 5:0, što je najubedljiviji trijumf jedne od rivalskih strana zabeležen u ovom klasiku.

Ako je protekla dekada bila obeležena ostvarenjima Kruz Azula, osamdesete su predstavljale revanš Orlova, koji su osvojili pet titula šampiona države, a za trofeje u sezonama 1983/84 i 1988/89 upravo su u finalima slavili nad svojim novostečenim rivalom. U pomenutom periodu, Amerika se nastanila na najve’em stadionu u ovom delu sveta, čuvenoj Asteki, posle održanog Svetskog prvenstva 1986. godine u Meksiku, a do kraja decenije svoje ime upisala je i na dva trofeja u KONKAKAF Ligi šampiona.

Devedesete su se odlikovale alternativnom dominacijom obe ekipe, ali van svog Meksika. Tek jedna titula prvaka države u ovom periodu pripala je nekom od ova dva sastava. Kruz Azulu je to pošlo za rukom 1997. godine, u svojoj prvoj sezoni u kojoj je nastupao na svom novom stadionu Azul. To je ujedno bila i poslednja titula nacionalnog šampiona za Sementerose, sve do formata Apertura 2021 godine. Na internacionalnoj sceni, Amerika je pridodala svojoj vitrini sa trofejima još dva pehara namenjena kontinentalnom prvaku, isto koliko je i njihov rival ostvario u pomenutom periodu.

Početkom novog milenijuma, Klub Amerika je nastavila sa periodičnim osvajanjem titula, ali dosta teže nego decenijama ranije. Mnogi klubovi širom države doživeli su neverovatan progres, a šampionska scena u Meksiku nikada nije bila toliko prošarana različitim osvajačima. Iz sezone u sezonu pojavljivali su se novi šampionski timovi kao što su Leon, Keretaro, Tigres, Santos Laguna, Monterej, Pačuka, a pored njih čak ni Čivas, kao drugi najtrofejniji klub, nije uspevao da dođe do titule.

Ipak, Orlovi su uspeli da se održe na vrhu po broju trofeja, a jedan od najdražih zabeležen je u finalu Klausure 2013. godine upravo sa Kruz Azulom. Mnogi smatraju da to finale zauzima prvo mesto u meksičkom fudbalu po mnogim parametrima. Događaj koji nije upamćen samo po emocijama, drami i načinu na koji je odlučen, već i po tome što je postavljen najveći rekord u posećenosti jednoj fudbalskoj utakmici u Meksiku. Naime, tog 26. maja 2013. u revanš susretu na tribinama stadiona Asteka okupilo se 124.459 gledalaca, premašujući dotadašnji sopstveni rekord koji je zabeležen na meču između Argentine i Zapadne Nemačke u finalu Svetskog prvenstva 1986. godine. Danas ovaj velelepni stadion ima manji kapacitet za gotovo 20.000 mesta.

U formatu Klausura za 2024. godinu, poslednji put su se ova dva sastava susrela u finalu nacionalnog prvenstva, ali ni izdaleka tako uzbudljivom kao u pomenutom iz 2013. Amerika je i ovoga puta trijumfovala, ukupnim rezultatom 2:1, što joj je donelo 15. titulu prvaka države,dok je Sementerose ostavila na brojki od devet. Klasiko Hoven iliti Mladi Klasiko odigrao se u 195 navrata, u kojima Klub Amerika ima prednost, ali i ne baš tako ubedljivu sa 71 pobedom naspram 59 koliko ih je ostvario Kruz Azul, dok je 64 puta okršaj završen bez pobednika.

MEKSIKO 1, APERTURA – POLUFINALE (PRVE UTAKMICE)

Četvrtak

Atletiko San Luis – Monterej 2:1 (1:0)

/Leo Bonatini 30, Čavez 80 – Berterame 66/

Petak

03.00: (3,00) Klub Amerika (3,15) Kruz Azul (2,50)

***kvote su podložne promenama

PIŠE: Đorđe RADONJIĆ