Čist Kataizam

Okrutna srpska, posebno zvezdaška javnost, koja ultimativno zahteva sve i odmah, i to u kontinuitetu, zna da bude i prilično šaljiva posle teških poraza i neubedljivih igara. Znate sigurno one šeretske komentare o tome kako se par škola fudbala u Srbiji ugasi kada deca vide kako neko od krila ili bekova Crvene zvezde centrira... I tu u zbilji dolazimo do faktora Aleksandra Kataija, jednog fudbalskog dinosaurusa i umetnika, koji je partijom iz snova naterao fanovima srpskog šampiona suze na oči... Da, jer ona njegova partija, onaj slalom kojom je od odbrane Čeha napravio lako sečivi maslac, bila je reinkarnacija prodora Dejana Savićevića protiv Kelna iz 1989. godine. Istina, protiv objektivno mnogo slabijeg rivala, ali...

Fudbalskom majstorstvu, posebno dan posle utakmice, u zube ne sme da se gleda. Jer je Aleksandar Katai, Zvezdin kreativac iz Srbobrana, snažnim potezima animirao širok narodni korpus. Do te mere da su brojne pripadnice ženskog pola, za koje je fudbal baš sporedna životna stvar, u četvrtak veče zvale braću ili partnere da ih pitaju šta je to zapravo uradio Aleksandar Katai, kada svi samo o tome pričaju. Napravila je velike stvari Zvezdina desetka za klub, tim čiji je deo, Dejana Stankovića. Ali i za brojne škole fudbala. Ne sumnjajte, neki klinci gledajući rapsodiju Crvene zvezde, u četvrtak veče su uzeli loptu pod mišku i tražili od roditelja da ih upišu u školu fudbala.

Jer Katai je majstor, Katai je dobar, budi kao Katai!

“OVO VI JE TERETANA, TO MENI NE TREBA“

Malo toga novog može da se napiše novo i epohalnom o fudbalskom opusu nekadašnjeg člana Olimpijakosa i Alavesa, pošto je ono protiv Libereca bio čist “Kataizam“. Najlepša slika jednog talenta iz nekih prošlih vremena, koji odbija da se povinuje zakonima modernog fudbala i pričama o mišićavima gladijatorima, sprinterima čiji se doprinos meri na fudbalskim aplikacijama. Možda i zbog toga Aleksandar Katai neće imati karijeru kakvu objektivno možda zaslužuje, jer se ne uklapa u te novokompanovene standarde rovovskih bitaka... Zato smo i napisali da je reč o dinosaurusu jedne divne igre, koju on čini još lepšom.

NEKAD DRIBLING, NEKAD LENJOST, NEKAD LOMLJENJE LUBENICA

Gol protiv Libereca (©Starsport)

Da vam približimo još malo navike i prirodne fudbalske lepote Aleksandra Kataija. I opet moramo da upotrebimo Dejana Savićevića, tog čoveka koji je lestvicu driblinga u Ljutice Bogdana podigao na najvišu i nedostižnu tačku. Kada je jedna televizijska ekipa obilazila Milanelo, Genije je bio dobar domaćin. Pokazivao im svaki sobičak, i onda je onim crnogorskim dijalektom ispalio antologijsku rečenicu:

“Ovo vi je teretana. Tu dolaze Kostakurta, Barezi i tako ti. Meni to ne treba...“

Nekako se i danas Aleksandar Katai slično ponaša. Ali i takav sa lenjim pokrtima, ravničarskim pogledom i mentalitetom, sposoban je da u Ligi Evrope pravi ozbiljnu razliku. I da se igra fudbala, što bi bilo jako teško na višem nivou Lige šampiona. Ali ovo je prosto Kataijev trenutak, koji je zaslužio. Grehove i fizičke nedostatke su mu nabrajali i pokušali da ih izleče u Olimpijakosu i Alavesu. Nisu uspeli, što je za Crvenu zvezdu, ispostaviće se, bilo jako dobro.

Pokazao je najkreativniji igrač Crvene zvezde da za njega ne važi ni pravilo o podgrejanoj supi kada je reč o povratnicima na Marakanu. Obično su igrači Kataijeve i niže klase kvarili utisak u drugom mandatu u Ljutice Bogdana. Momak iz Srbobrana je ostao isti, ako ne i bolji. Jer kada ga opisujete i dalje ne možete da sigurnošču da tvrdite kojom nogom bolje igra. I na koju stranu vuče loptu posle prvog kontakta.

Za Kataija je vrlo, vrlo važno da trener koji ga ima na raspolaganju shvati njegove specifičnosti. Umeo je Miodrag Božović da balansira sa njegovim navikama, čak i potrebi da trbušnjake na letnjim pripremama radi u hladovini. Na dobrom je putu da nešto slično ponovi Dejan Stanković, svestan da ekipa mora da radi za Kataija i oslobađa ga taktičkih stega. Ma, koliko to odudaralo od zahteva savremenog fudbala.

Jer samo na taj način Kataizam je zagarantovan. I samo zbog toga će brojna deca poželeti da budu igrači spuštenih štucni i nekonvencijalnih poteza i pokreta. Jer samo tako će kreativnost zavladati svetom, jer će biti onih koji neće želeti da budu broj, jedan u nizu radnika, već Aleksandar Katai.

Dobro, neće uvek biti Slovana iz Libereca. Biće tu nerviranja i teškog gledanja kada Zvezdin kreativac bude u debeloj minus fazi, nevoljan da se izađe iz kruga sopstvene ose.

Ali i to je Kataizam. Fudbalska lepota, talenat, magija, Savićevićevski dribling, pa i lenjost.. I na kraju Kataizam je i bacanje lubenica u rodnom Srbobranu posle potpisa ugovora sa Olmipijakosom.

Tako mo došlo, kao što mu u četvrtak došlo da ubije Slovan.