Ciklon iz bario Obrera i Kralj kupova - Valdez i Santa Kruz

Kada se 1901. godine Holanđanin po imenu Vilijam Pats vratio u Paragvaj iz Argentine sa loptom ispod ruke, nije mogao ni da zamisli da će posejati seme jednog od najtradicionalnijih duela Južne Amerike. Istina, niko od onih koji će noćas da zakorače na travnatu podlogu stadiona Defensores de Čako, da budu svedoci novog izdanja vanvremenskog klasika, neće imati taj trenutak na umu. Međutim, iza najvećeg paragvajskog derbija postoji priča duga više od jednog veka, koja zaslužuje veću pažnju u svetu najpopularnijeg sporta.

Mir i pravda, republika ili smrt, "Majka svih gradova" Asunsion, Ciklon iz bario Obrera i Kralj kupova, to je Klasiko Paragvajo.

Pats je bio instruktor fizičkog vaspitanja, koji je organizovao prvu zabeleženu fudbalsku utakmicu na tlu Paragvaja, odigranu na trgu Armas u Asunsionu 23. novembra 1901. godine. Igra se przo širila zemljom, ali je u početku bila ograničena samo na ljude iz više klase. Tako je sledeće godine, grupa učenika odlučila da osnuje prvi klub u zemlji. Pojavilo se nekoliko ideja u vezi sa imenom koji će nositi, a neki od predloga bili su Sparta ili Paragvaj. Ipak na kraju, prihvaćen je predlog njihovog instruktora, kada je zvanično 25. jula 1902. godine rođena Olimpija. U početku, boja kluba bila je potpuno crna, a zatim je dodata i bela na osnovu šoljice za čaj koju je Pats koristio.

Sero Portenjo osnovan je gotovo deceniju kasnije, 1. oktobra 1912. godine, od strane jedne dame Suzane Nunjez i grupe mladih koji su deo njenog imanja koristili za održavanje fudbalskih susreta. U vreme kada je Sero osnovan, situacija u Paragvaju bila je napeta zbog nestabilnosti u vladi uzrokovane zapaljivim rivalstvom dve najveće političke struje, Partije Kolorado i Liberalne stranke. Zbog tenzija, osnivači kluba odlučili su da boje obe stranke crvenu (Kolorada) i plavu (Liberala) koriste za boje tima, kao simbol jedinstva i prijateljstva. Kasnije, bela boja je korišćena na šortsu kako bi upotpunila boje paragvajske zastave.

Svoje ime duguje borbi koja se vodila između unutrašnjih snaga Buenos Ajresa (Portenjosa) i paragvajske vojske, u blizini naselja Sero Mbae. Tokom bitke koja je vođena 19. januara 1811. godine, španski guverner napustio je trupe Paragvaja (u to vreme španske kolonije), ali su ih i dalje vodili paragvajski zvaničnici, koji su ih doveli do velike pobede protiv Portenjosa. Ta bitka poznata je kao Bitka kod Sero Portenja i predstavlja vrhunac paragvajske vojne istorije.

Paragvajska liga stvorena je 1906, ali je Olimpija svoju prvu krunu osvojila 1912. godine, kada je i osnovan, kasnije će se ispostaviti, njen najveći rival. Sero je već naredne godine bio član najjače kategorije i u svojoj prvoj godini nastupanja poneo je titulu šampiona bez izgubljenog susreta.

Istorijski prvi susret Olimpije i Sera odigran je 21. septembra 1913. godine, i već tada se naslućivalo u šta će se sukobi ovih klubova pretvoriti. Naime, pojedini izvori i štampa tog vremena tvrde da se meč završio rezultatom 3:1 u korist Sera, dok drugi stoje iza toga da je meč završen bez pobednika rezultatom 2:2. Sa svoje strane, Međunarodna federacija fudbalske istorije i statistike, postavlja 2:2, mada navodi i pojašnjava da se neki izvori pozivaju na rezultat 3:1.

U sezoni odigranoj 1915. godine, Sero Portenjo i Olimpija sastali su se čak četiri puta, od čega triput u ligaškom delu prvenstva (zbog malog broja klubova igran je trokružni sistem) i u samom finalu. Ciklon je prvi sukob dobio rezultatom 5:1, nekoliko nedelja kasnije Olimpija se odužila sa 5:0, dok je treći okršaj završen bez pobednika 1:1. Kao dve prvoplasirane ekipe na tabeli, 15. decembra sastali su se prvi put u nekom finalu. Susret je u posle 90 minuta završen rezultatom 3:3,a Sero je kasnije u produžetku postigao četiri gola i tako osvojio drugu titulu. Meč je završen rezultatom 7:4 i do danas je ostao Klasiko sa najviše postignutih golova na jedom meču.

Međutim, plamen koji je razbuktao čitavu buktinju koja gori i dan danas, zapalio se 26. februara 1916. godine, kada je u "prijateljskom" susretu Olimpija ponizila Sero sa neverovatnih 10:1. Tada je rođeno zakleto neprijateljstvo.

Navijači Sero Portenja (©AFP)

Ciklon je posle gotovo dve decenije uspeo da se osveti doslovnim rezultatom 8:1. Bilo je to 18. jula 1937. godine na tada 40. zvaničnom Klasiku. Priča kaže, da je pri rezultatu 3:1 u korist Sera, napadač Ciklona, Domingez koji je bio poznat po razornom udarcu, šutnuo loptu ka suparničkom golu, a da je usred odbrane, od siline udarca, napukla ruka golmana Enrikea Galeana. Kako mu bol nije dozvoljavao da nastavi, morao je da napusti teren, a njegovo mesto zauzeo je Gabino Morin, kome je postignut još samo jedan gol. Nekoliko minuta kasnije još jedan odbrambeni igrač Olimpije, Gonzales zadobio je povredu, a pošto promene tada nisu bile dozvoljene, umesto da napusti teren otišao ja na gol svoje ekipe, gotovo bez mogućnosti kretanja. A onda je usledio festival pogodaka, od kojih je čak četiri postigao Pedro Osorio, koji i danas drži rekord po broju postignutih golova na jednom Klasiku za Sero. Bile su to najubedljivije pobede sa obe strane paragvajskog klasika.

Godina u znaku Sero Portenja

U sezoni održanoj 1961. godine, posle 20 odigranih kola, na deobi prvog mesta našle su se čak tri ekipe, Sero, Olimpija i Sportivo Lukenjo, svi sa po 28 osvojenih bodova. Zvanično telo Fudbalske Asocijacije Paragvaja odlučilo je da se šampion proglasi kroz takozvani trougao, mini grupu sa dvokružnim sistemom. Prvi susret između rivalskih strana završen je 2:2, u drugom, Ciklon je uspeo da trijumfuje sa 4:0, dok je Lukenjo bio samo nemi posmatrač, koji je na kraju završio bez ijednog osvojenog boda. Tom pobedom Sero je osvojio 12. titulu prvaka, ali ono što je bitnije, prekinuta je petogodišnja vladavina Olimpije.

Do tada najveći broj vezanih titula bio je sa po tri na obe strane, s tom što je Olimpija to uspela da ostvari u dva navrata. Prvi put od 1927. do 1929, i drugi od 1936. do 1938. godine, baš u onom periodu kada je doživela najveći poraz. Seru je to pošlo zarukom u periodu od 1939. do 1940.

Prvi paragvajski klasik na međunarodnoj sceni odigran je 31. maja 1969. godine, u Kopa Libertadores. U okviru Grupe C, pored Ciklona i crno-belih nalazili su se i bolivijski predstavnici Bolivar i Litoral. Prvi susret pripao je Seru sa 4:1, što je bila njegova najveća pobeda protiv Olimpije na internacionalnoj sceni.

Drugo trostruko prvenstvo u istoriji za Ciklon došlo je u periodu od 1972. do 1974. godine. Tadašnja uzdanica i pokretač tima iz barija Obrera, bio je argentinski napadač Mario Rikardo Beron, koji je u sve tri sezone pogocima rešavao pitanje nacionalnog prvaka. Isti igrač, par godina kasnije obući će dres Olimpije.

Najduža dominacija i najuspešnija epoha, posle koje je klub i dobio nadimak Kralj kupova, za Olimpiju je nastupila krajem sedamdesetih godina i trajala je sve do 1983. godine. U ovom periodu crno-beli su osvojili šest uzastopnih pehara prvaka zemlje, a pored toga 1979. godine pokoren je i kontinent, kada je u finalu Kopa Libertadores sa 2:0 savladana Boka Juniors. Kasnije iste godine, Kraljevi kupova su se popeli na sam vrh sveta, posle pobede u Interkontinentalnom kupu nad Malmeom 3:1.

Takođe, u navedenom periodu pojavljuje se igrač, tačnije golman Ever Ugo Almeida, koji je zabeležio najviše nastupa u istoriji ovog rivalstva, pošto je učestvovao u svim klasicima odigranim od 1973. do 1990. godine, računajući sva takmičenja u kojima su se ove dve ekipe susretale. Klasik sa najvećim brojem publike, odigran je u 17. aprila 1983, kada je na stadionu Defensores de Čako bilo 49.095 gledalaca, a završen je pobedom Sera 2:1. Broj publike do danas nije premašen i to je najposećenija utakmica ikada odigrana u Paragvaju, mada i nemoguće ju je prestići, znajući da je smanjen broj mesta na Čaku, a u zemlji ne postoji trenutno stadion sličnog kapaciteta.

Početkom devedesetih na vrhu paragvajske Primere rivalstvo se nastavilo naizmeničnim smenjivanjem, dok je u Libertadoresu u dva navrata došlo do međusobne eliminacije. Prvi put to se dogodilo u četvrtfinalu 1991. godine kada je Olimpija posle poraza od 1:0 u gostima, uspela da u revanš susretu preokrene i sa 3:0 prođe u narednu rundu takmičenja. I drugi put 1993. godine, takođe u četvrtfinalu, ovoga puta Sero je bio uspešniji posle penal završnice sa 4:2.

Prvi put kada je neko finale nacionalne lige između najvećih rivala odlučeno jedanaestercima odigralo se 1994. Posle dva nerešena ishoda od 0:0 i 1:1, Sero je bio uspešniji u penal seriji sa 4:3. Iduće godine na isti način Olimpija je stigla do svoje 34. šampionske titule. Krajem devedesetih usledila je još jedna vladavina Kralja kupova, kada su u periodu od 1997. do 2000. godine, upisali još četiri vezana šampionska trofeja.

Pristalice Olimpije (©AFP)

Ulaskom u novi milenijum prekinuta je dominacija Olimpije, ali ne od Sera kako se to očekivalo, već se u okršaje za titulu uključio još jedan klub, koji je napravio ozbiljnu pometnju na fudbalskoj sceni Paragvaja. Uvek neugodni i žilavi Libertad. Može se reći da im je ovaj klub toliko nevolja i smetnji doneo, da su tek poslednjih godina uspeli da ga istisnu iz borbi za titulu.

Poslednja velika pobeda u nekom Klasiku viđena je 24. aprila 2005. godine, kada je Sero na svom stadionu Heneral Pablo Rohas, trijumfovao sa 5:0. Rezultat je mogao biti i veći da golman crno-belih Bareto nije zaustavio kazneni udarac koji je izveo Argentinac Belosa. Iste godine u pretposlednjem kolu formata Klausura, uprkos što je na početku meča gubio sa 1:0, Ciklon je uspeo da preokrene rezultat u svoju korist sa 3:1 i osvoji 27. krunu.

Klasik odigran 2012. godine, bio je jedinstven. Tada su se u ekipi Sera našla dva rođena brata Santijago i Domingo Salsedo i oba su uspela da postignu po gol u pobedi svog tima rezultatom 4:1.

Od 2018. ponovo nastupa Olimpijina epoha kada vezuje četiri prvenstva, u kojima je Sero čak tri puta na tabeli gledao u leđa rivala. U prošlogodišnjem okršaju u okviru formata Klausura, crno-beli su slavili sa 4:2, a sva četiri gola za Olimpiju postigao je vremešni Roke Santa Kruz, nekadašnji proslavljeni napadač Bajerna, Mančester Sitija i Blekburna, koji se izjednačio sa Danteom Lopezom po broju postignutih golova na jednom Klasiku. Osvajanjem ovogodišnje Aperture, Ciklon je prekinuo drugi protivnikov niz u istoriji od četiri uzastupne krune.

Prkose godinama: Kvartet veterana žari i pali u šampionatu Paragvaja

Kada se sve sabere, Olimpija je daleko uspešniji klub sa 44 titule nacionalnog prvaka, tri Kopa Libertadores 1979, 1990. i 2002. i jednim Interkontinentalnim kupom. Prvi je klub u istoriji CONMEBOL-ovih takmičenja kome je direktno dodeljen pehar Rekopa Sudamerikane, posle osvojena oba kontinentalna takmičenja 1991. godine.

Sa druge strane, Sero je kao prvak Paragvaja svoje ime upisao na 33 trofeja, dok je na kontinentalnoj sceni čak osam puta zaustavljan u polufinalima, šest puta u Libertadoresu i dva puta u Kopa Sudamerikani, poslednji put 2016. godine od Atletiko Nasionala i to samo zahvaljujući golu koji je kolumbijski predstavnik postigao u gostima. Tek da dodamo, i Ciklon ima odgovor na Olimpijinog Santa Kruza, a radi se o veteranu Nelsonu Valdezu, koji je u karijeri nosio dresove Verdera, Dortmunda, Rubina, Valensije, Olimpijakosa i Ajntrahta.

Što se tiče međusobnih duela, njih je, računajući sva takmičenja pa i prijateljske susrete, odigrano 396. Od toga, 142 su pripala Seru, dok je Olimpija uspela da ostvari dva trijumfa manje, a 114 puta dvoboj je završen nerešenim ishodom. Još jedna veoma bitna Stavka u vezi rivalstva između Ciklona i Kralja kupova je to da je on zvanično drugi najstariji Klasik na južnoameričkom kontinentu, posle onog u Montevideu između Nasionala i Penjarola.

Noćas, dakle, koplja ukrštaju veliki neprijatelji, Sero Portenjo i Olimpija, u sklopu četvrtfinala plej-ofa paragvajske Primere. Ciklon je neporažen ove sezone od crno-belih posmatrajući Aperturu i Klausuru, ostvarivši dve pobede i remi. Poslednji dvoboj zbio se pre nepune tri sedmice i završen je minimalnim slavljem Sera. Pobednik noćašnjeg susreta u polufinalu će se nameriti na boljeg iz okršaja Nasionala i Sol de Amerike.

PARAGVAJ 1, PLEJ-OF - ČETVRTFINALE

Utorak

Nasional - Sol Amerika u toku

Sreda

01.00: (2,70) Sero Portenjo (2,95) Olimpija (2,70)

22.30: (2,75) 12. Oktobar (2,95) Guairena (2,65)

Četvrtak

01.00: (2,25) Libertad (3,10) Guarani (3,20)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ