Čiča-miča i gotova bajka: Trećeligašu naklon do poda, Štutgartu prvi trofej posle 18 godina (VIDEO)
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | sub. 24.05.25. | 22:10
Arminija se kasno probudila, ali časno pala u velikom finalu DFB kupa
Kraj bajke. Tužan kraj. Ali donekle očekivan. Trećeligaš Arminija iz Bilefelda nije uspela da priredi peto iznenađenje u nizu i tako kompletira čudesnu sezonu u DFB kupu. Štutgart je u berlinskom finalu bio surov, Štutgart je bio puno bolji, tako da na kraju zasluženo slavi prvi trofej nakon 18 godina - 4:2 (3:0).
Tri puta do večeras dogodilo se u Nemačkoj da trećeligaš igra za trofej kupa. Do senzacije nisu mogli amateri Herte 1993, Energi Kotbus 1997 - baš protiv Švaba - Union Berlin u poslednjem pokušaju 2001, kada ga je tukao Šalke; bolje sreće - a ni znanja, ako ćemo da budemo pošteni - nisu bili ni simpatični momci iz Bilefelda, koji su poseban motiv imali u činjenici da igraju za prvi trofej u 120 godina dugoj istoriji kluba.
Izabrane vesti
A namirisali su istorijsko veče stanovnici malog grada sa sverozapada Nemačke, mediji su izveštavali kako ih je bezmalo trećina (oko 100.000) stigla u prestonicu, maštatali su, nadali se, priželjkivali čudo nad čudima, međutim nisu ga i dočekali.
Bez obzira na ovakav ishod pamtiće se ova sezona čete Mihela Knijata i ostaće zapisana u istoriji nemačkog fudbala, pošto nijedan trećeligaš nije imao tako težak i ujedno spektakularan put do finala kao Arminija. U svakoj od pet rundi novi-stari član Cvajte izbacio je klub iz višeg ranga, od čega u četiri navrata bundesligaše?! Krenulo je u avgustu sa drugoligašem Hanoverom, posle čega je usledila seča ekipa iz elite: Union Berlin, Frajburg, Verder i naposletku (u tom trenutku) vladajući šampion - Bajer Leverkuzen.
Podrazumeva se da epilog finala u najvećoj meri ima veze s neuporedivo većim kvalitetom Štutgarta, ali ne treba isključiti ni emocionalnu iscrpljenost igrača Arminije. Svaku prethodnu pobedu u DFB kupu slavili su kao da je finale, svaka je na svoj način bila pravi mali krešendo, a na sve to nedavno su osigurali promociju i povratak u Cvajtu.
U takvom ambijentu Knijat sasvim sigurno imao vraški težak posao da još jednom našpanuje volju - i pre svega koncentraciju - na maksimum.
I pored svega toga Arminija je sasvim dobro ušla u utakmicu, bez straha, odlučno, što je dovelo do toga da se Noa Sarenren Baze u 12. minutu nađe u šansi za kojom će verovatno žaliti dok pamti.
Nije lako objasniti kako ovo nije gol. Svakako, ostaće na stotine priča i varijacija na temu 'šta bi bilo da je Nigerijac pogodio'...
Nepuna tri minuta kasnije stigla je kazna za ovaj neverovatan promašaj. Anđelo Štiler poslao je divan pas za Nika Voltemadea, ovogodišnja bundesligaška senzacija odradio ono što najbolje ume, zagradio se tako da mu štoper ništa ne može, i tu spasa nije bilo. Novopečeni reprezentativac Nemačke postigao je 18. pogodak u sezoni...
Arminija se raspala maltene čim je primila taj prvi gol. U 22. minutu užasna reakcija Šreka i Verla, nisu dobro iskomunicirali, pukla je kontra i to je već bilo 2:0. Ponovo je važnu ulogu u svemu imao Štiler, bez obzira što su u završnici kombinovali Deniz Undav i Enco Mio.
Pouzdani motorino Švaba poslao je loptu iz svog šesnaesterca u dubinu i tako začeo kontra napad...
Arminija je definitivno izgubila svaku šansu da se ozbiljnije bori za trofej sredinom prvog poluvremena, kada nije postojala na terenu. U 28. minutu još jedna greška, ovoga puta prilikom iznošenja lopte - Groser je to bio - ponovo divan pas Anđela Štilera i lagana realizacija Undava za 3:0.
Enco Mio postigao je i drugi gol u 66. minutu, da bi se tim iz Bilefelda malo podigao tek u poslednjih desetak, kada mu je zapretio debakl. Kanija je smanjio na 1:4 u 82, a konačan rezultat postavio Džoša Vagnoman komičnim autogolom pet minuta pre kraja.
Ovo je četvrti trofej DFB kupa za Štutgart, čime se izjednačio sa Kelnom i Nirnbergom, obezbedivši učešće u ligaškoj fazi Ligi Evrope od jeseni.
_(1).jpg.webp)
