Černobiljski likvidatori: Čedo Pripjata koje je nuklearna katastrofa povukla u bezdan

Srećom uspeo sam da odem u Pripjat pre ovog ratnog ludila. Supruga mi je rekla da nisam normalan, šta tražim u radioaktivnoj šumeniti. Lično smatram da čovek treba da vidi i najsvetlije i najtamnije periode čovečanstva. Poznanik iz Kijeva (upoznali se preko S.T.A.L.K.E.R. serije igara) je znao neke vodiče odatle, pa smo uspeli da nađemo termin kada nema puno ljudi. Tu i tamo po neki turista, ali smo bili uglavnom sami. Stadion se nalazi u severnom delu grada, nisam išao baš do njega ali sam ga video sa okolnih zgrada. Tribine i ulaz se još mogu videti, ali sam teren je prekriven šumom. Tek iz ptičije perspektive se vide konture i teren. Što se samog Pripjata i generalno Zone tiče. To ne mogu da vam opišem. To mora da se vidi, odnosno oseti. I pored toga što je sve zaraslo, i dalje se vide scene i životi zamrznuti u vremenu. Evakuacija nije odmah sprovedena, kasnilo se dva dana, ali kada su krenuli, ostavljali su sve na licu mesta. Rekli su im da ponesu stvari samo za par dana. Nisu smeli da im kažu da se nikada neće vratiti, iz straha da ne dođe do nemira.

Černobilska nuklearna katastrofa. Ono što je delovalo kao razvoj i napredak pretvorilo se u simbol tragedije i napuštenosti.

Ja mislim da je tamo za zivot odavno sve u redu

Katastrofa za sva vremena

strasno cemer i jad

Strasno.........

Dobro bi dosao jedan "Cernobilj" za Srpski fudbal, ponavljam, za fudbal a ne po prirodu i covecanstvo!

Svaki komentar je suvisan.

Koja tuga za sve što se desilo.

StadiJum, ne stadium.

Bravo za tekst!

svaka cast na tekstu

Odlican text, hvala.

Због текстова попут овог сте најјачи спортски сајт.