Černobiljski likvidatori: Čedo Pripjata koje je nuklearna katastrofa povukla u bezdan

26. aprila 1986. godine. Vatrogasni kapetan Leonid Aleksejevič nalazi se u svom stanu u Pripjatu i prima poziv oko jedan sat iza ponoći. Čuje se glas uspaničene dispečerke.

Ima film o Cernobilju,neka pogleda kome je to interesantno

Daj mozzo neki exp 5 komada

Velika greska i nepotrebno sve za cocanstvo bog nam dao sve ali nekima je malo ima za svi na svetu ja sam protiv svix ratova eksperimenata vise bi ljudi trebali da se okrenu ka zivotu sto nam bog podario a ne genocid i katastrofe od vajkada

Sjajan tekst, svaka cast autoru. Uvek su me ove price vezane za Pripjat zanimale, za veliku vecinu znam i citao sam, ali ovo za fudbalski klub iskreno nisam znao. Tuga...

Bilo i ne ponovilo se, i dan danas ima radijacije i bolesti i svega

Dobro bi dosao jedan "Cernobilj" za Srpski fudbal, ponavljam, za fudbal a ne po prirodu i covecanstvo

To je prica o ljudima koji su bukvalno stali izmedju katastrofe i ostatka sveta

U sustini, to nisu samo “zrtve katastrofe”, vec ljudi koji su svojim zrtvovanjem sprecili još veci scenario

meni je fascinantno da ljude i dalje grade nuklearne elektrane s obzirom da nikad ne znas kakva prirodna katastrofa moze da se desi, pa cak i neprirodna citaj covek. Zivimo u 2026 godini imas mogucnost pretvaranje djubreta u energiju, koriscenje sunce, vetra itd ali ne mi uvek biramo najprljavije. Samo me brine ako takvo cudo nikne u Srbiji. Ovde strucnjaci nicu ko pecurke posle kise

Kakva katastrofa, tamo je za zivot vec odavno sve u redu, ja tako mislim.

kakav tekst,svaka cast,bas docarano sve.

Realno najveca katastrofa ikad!

Svaka cast za ovakav tekst

Igrali su se ljudskim životima. Uvek u ovakvim i sličnim ili manje sličnim situacijama, ali, podjednako katastroficnim, stradaju nedužni ljudi, lakoverni, izmanipulisani da čine pravu stvar, da ginu za svoj narod.

Jedan vic:Igrali fudbal FK Stojtelj i Bajern.Medjutim Bajern nikako nije mogao da da gol jer je golman branio kao hobotnica.

Srećom uspeo sam da odem u Pripjat pre ovog ratnog ludila. Supruga mi je rekla da nisam normalan, šta tražim u radioaktivnoj šumeniti. Lično smatram da čovek treba da vidi i najsvetlije i najtamnije periode čovečanstva. Poznanik iz Kijeva (upoznali se preko S.T.A.L.K.E.R. serije igara) je znao neke vodiče odatle, pa smo uspeli da nađemo termin kada nema puno ljudi. Tu i tamo po neki turista, ali smo bili uglavnom sami. Stadion se nalazi u severnom delu grada, nisam išao baš do njega ali sam ga video sa okolnih zgrada. Tribine i ulaz se još mogu videti, ali sam teren je prekriven šumom. Tek iz ptičije perspektive se vide konture i teren. Što se samog Pripjata i generalno Zone tiče. To ne mogu da vam opišem. To mora da se vidi, odnosno oseti. I pored toga što je sve zaraslo, i dalje se vide scene i životi zamrznuti u vremenu. Evakuacija nije odmah sprovedena, kasnilo se dva dana, ali kada su krenuli, ostavljali su sve na licu mesta. Rekli su im da ponesu stvari samo za par dana. Nisu smeli da im kažu da se nikada neće vratiti, iz straha da ne dođe do nemira.

Černobilska nuklearna katastrofa. Ono što je delovalo kao razvoj i napredak pretvorilo se u simbol tragedije i napuštenosti.

Ja mislim da je tamo za zivot odavno sve u redu

Katastrofa za sva vremena

strasno cemer i jad

Strasno.........

Dobro bi dosao jedan "Cernobilj" za Srpski fudbal, ponavljam, za fudbal a ne po prirodu i covecanstvo!

Svaki komentar je suvisan.

Koja tuga za sve što se desilo.

StadiJum, ne stadium.

Bravo za tekst!

svaka cast na tekstu

Odlican text, hvala.

Због текстова попут овог сте најјачи спортски сајт.