Čekajući desetu milionsku prodaju moderne Čuke: Poziv Ninkoviću da se oprosti na Brdu i pojačanja za Evropu

Počelo je još u sezoni 2015/2016. U međuvremenu je postala praksa. Ako je Dragan Obradović i trošio milione vraćajući Čukarički na fudbalsku mapu sada bar može da uživa u plodovima. Možda ne baš da ostvaruje profit, ali da sa ponosom posmatra kako se njegov miljenik razvija. Led je probio Andrija Pavlović, a onda Erhan Mašović, Petar Mićin, Samjuel Ovusu, Slobodan Tedić, Veljko Birmančević, završno s Dimitrijem Kamenovićem, Đorđem Jovanovićem i sada Markom Rakonjcem. Devet milionskih prodaja Čuke. Devet poslova koji modernom Čukaričkom daju luksuz da u miru planira budućnost.

Iza svih njih prvi operativac kluba sa Banovog brda. Sportski direktor Vladimir Matijašević zadovoljno trlja ruke posle novog skupocenog transfera. Ako na 2.500.000 evra obeštećenje od Rakonjca dodamo novac od prodaje Kamenovića, Jovanovića, pa i Đorđa Petrovića dolazimo do sume od 8.310.000 evra koliko će na račun Čuke leći u razmaku od godinu dana.

Mada Matijevišević u intervjuu za Mozzart Sport podvlači da ne treba sve gledati baš tako uprošćeno.

"Kad se oduzmu procenti, troškovi, nije to tih 8.000.000. Ali zadovoljni jesmo. Prvi put da nismo u minusu ili na nekoj nuli, a evo deset godina je otkako Gale drži klub. Držimo se sistema. Reći će neko: oni samo prodaju i uzimaju pare. To nije istina, mi te pare dajemo ovde ljudima za plate, za nagrade, rate... Ovaj klub se samostalno izdržava i mora tako da živi, ako hoće da živi. Ili da se stavi ključ u bravu ili da dođe neki milijarder da uloži abnormalne pare kao po svetu što se radi. Pa vi vidite koliko je to realno", počinje Matijašević priču za Mozzart Sport.

Nema tu nikakvog spora. Daleko je srpski fudbal od lige koja bi mogla da privuče nekog Romana Abramoviča ili šeike sa Bliskog istoka. Međutim, Dragan Obradović je nešto najbliže tome u ovim našim, srpskim uslovima. A to što je on davao Matijašević je ulagao u postavljanje kluba na zdrave noge. Bilo je u nekim drugim klubovima - a ne pričamo ovde o večitima - i mnogo više para, ali ne i osećaja da se shvati koliko je taj sistem bitan.

MILOŠ NINKOVIĆ, ŠTOPER, DVA VINGERA, DESETKA I NAPADAČ

Vladimir Matijašević (©Starsport)

Pa ipak, sada se mnogi pitaju da li je Čuka spremna za novi iskorak, jer opšti je utisak da joj nedostaje samo jedan veći rezultat u Evropi. Matijašević i tu ima ambicije. Najavljuje zato i pojačanja, a jedno se baš izdvaja.

"Konkretan da budem: Miloš Ninković, ako ne ostane u Australiji, pričamo da dođe kod nas da završi karijeru! On je u zrelim godinama, ali u našoj ligi može da pomogne. To je jedan od igrača koje bismo kao čoveka i kao fudbalera želeli da vidimo u Čuki. Da li će igrati ili ne to i nije najbitnije, bitno nam je da bude tu. Pričao sam sa njim, ako ne ostane u Australiji, da se vrati gde je i počeo. Istekao mu je tamo ugovor, ima opciju još jednu godinu da ostane, ako se ne bude dogovorio, rekao mi je da bi voleo da dođe. Ja se nadam da će se dogovoriti, zbog njega, ali ako ne bude toga - dobro nam došao. Svakako dolazi u maju sada pa ćemo da vidimo".

Ninkovićev povratak bi svakako odjeknuo u srpskoj fudbalskoj javnosti, ali i bez njega Čuka mora da se pojača ako želi da napadne neki rezultat više u Evropi.

"Moramo da dovedemo barem petoricu igrača. Rekao sam: štoper, dva vingera, desetka i špic. Ne smemo da pogrešimo".

Detaljnije malo?

"Ovih dana ćemo razgovarati sa nekim igračima iz naše lige, a možda će biti i stranaca. Razgovarali smo tokom prodaje Rakonjca sa ljudima iz Lokomotive, možda će nam dati jednog ili dvojicu mlađih igrača na pozajnicu. Pričali smo i sa nekim ljudima iz Nemačke. Da probamo da prođemo to famozno treće kolo kvalifikacija gde nam se letos desio Hamarbi, ozbiljan klub, sa ozbiljnim stadionom, navijačima, igračima... Sledeće sezone svi će napasti i to treće mesto u Superligi, pa kad je tako, hajde svi da napravimo malo bolje timove - ja prvi gledam na svoj - da sve ovo što su napravili večiti ne padne u vodu kao Hrvatima: pet timova jedne godine i ćao".

GORDIĆ I BRAĆA MITULJAKIĆ IDEALNI ZA ČUKU, ALI...  

Znači li to da će Čuka da se, žargonski rečeno, isprsi i za ulazne transfere?

"Čukarički je plaćao i do sada, jedan od retkih. Dali smo 200.000 evra za Mudrinskog, koji je tada bio u godinama, to je za Čukarički ozbiljan novac. Platili smo obeštećenje i za Bojića, svojevremeno nudili Radniku 250.000 za Samjuela Ovusua. Čukarički može da plati, ali realne cene. Nemamo milione da trošimo. Sad pregovaram sa mladim igračem iz inostranstva, da platimo obeštećenje. Nekad možemo 100.000, nekad 200.000, možda i više, ali svakako ne možemo da dovedemo Đorđa Gordića iz Lučana ili braću Mituljakić iz Crvene zvezde, iako bi to bio idealan spoj".

ŠAPIĆ NA BRDU DUŽE OD GALETA, KOVAČEVIĆ JE ŠTOPER KAKAV SE TRAŽI

Stefan Šapić (©Starsport)

Ne može Čuka toliko da se širi, jer mora da drži zadovoljnima i one koji su sada tu. A baš zbog te ambicije da se nešto uradi na međunarodnoj sceni, ovog leta ne bi trebalo ni da bude previše prodaja. Izuzetaka će biti, ali plan je načelno usvojen...

"Kapiten Stefan Šapić je zaslužio da ode, on je ovde duže i od Galeta i od mene. Treba naravno da dođe adekvatna ponuda i klub će mu izaći u susret. Što se tiče Stefana Kovača, zavisi i od njega, moja želja je da ostane, ali njegov ugovor traje još godinu dana. Pričaćemo s njim, ne možemo da zadržimo igrače kad imaju dobru ponudu, oni tu rešavaju neku životnu egzistenciju. Darko Puškarić ostaje kao iskusan igrač da pomogne. Mislim da će i Bojan Roganović i Miladin Stevanović ostati. Srđanu Mijailoviću sam rekao da mora da ostane, on ima ugovor pa ima. Kad on ne igra mi smo u problemu. Marko Docić kad se oporavi plan je da ostane naravno. To je neki kostur. Plus pojačanja i mladi igrači".

Na Banovom brdu od tih mladih uvek neko iskoči i privuče pažnju, pa iako je ideja, bar za početak leta, da ne bude previše odlazaa, na jedno ime Matijašević skreće pažnju. Fudbalski fanovi nisu ni stigli da zapamte 193 centimetara visokog štopera Bojana Kovačevića, ali...

"Imao je peh, prvo sa koronom, pa sa povredama... Ali on je za mene budučnost srpskog fudbala, štoper kakav se traži. Tek treba da napuni 18 godina, prototip je modernog štopera, kao Bleki Milenković, na tom nivou ga vidim u budućnosti. Taj tip, agresivan, visok, a brz. Ugovor mu traje još dve godine, može da ostane, a možda i ode. Ima još tih mladih mladih igrača, imamo više od 20 reprezentativaca, naravno ne mogu svi da uspeju".

Ovde naravno moramo da se vratimo na početak teksta i zamerke dežurnih kritičara da na Brdu samo "vrte" mlade igrače, ali u praksi - klub poput Čuke i nema mnogo izbore. Kako to u praksi funkcioniše...

"Mi moramo da forsiramo mlade igrače, jer se od toga izdržavamo. Ja, sad Goran Grkinić, Predrag Sikimić, pre Igor Matić, Nenad Mirosavljević, svi mi jurimo na neki način. Ja sam taj koji rešava, pregovara, zajedno sa Galetom Obradovićem čija je poslednja. Pre no što sednemo sa zainteresovanim klubom, ja sa Grkinićem, Obradovićem, direktorkom Dijanom Petrović Đorđević dogovorim kolika je sportska vrednost igrača. Gledam realno. Sad, nekad uzmete manje, nekad više. Pogrešili smo recimo sa Miroslavom Bogosavcem, mogli smo da naplatimo u jednom trenutku više, mi smo čekali, pa smo napravili manje. To je sve normalno. Ali za sad ide dobro".

RAKONJCU SE ISPLATILO STRPLJENJE, JOŠ KAD DOĐE MASA...

Na Rakonjcu, reklo bi se, bingo! Za svaki gol u seniorskoj konkurenciji više od 200.000 evra. Pride, nije baš tinejdžer, a znamo da poslednjih sezona evropski klubovi u Srbiji uglavnom traže golobrade mladiće.

"Rakonjca smo doveli sa 16 godina. Doveo ga je Nikola Trbović sa Veljom Kaplanovićem u mlađe kategorije i da ste ga gledali prvih mesec dana, kao što sam ga ja gledao, rekli biste: ovaj nije za nas. Ali na insistiranje ljudi iz struke on je ostao i posle šest meseci već je to bio drugi igrač. Trener najbolje vidi, jer je svaki dan sa igračem. Pa je bio tu, bio na pozajmici u IMT-u, kad smo prodali Đorđa Jovanovića ja sam pred igračima rekao da nam ne treba novi napadač, iako je struka htela. Doveli smo Aganspahića, dobar je isto igrač, samo da prođe pripreme jedne ovde. Rakonjcu se isplatilo što je čekao četiri ili pet godina".

Ovde se naravno misli na želju mnogih da što pre pobegnu iz srpskog fudbala.

"Imate nestrpljive igrače, imate roditelje, menadžere. Razumem ja sve to u današnje vreme, ali moraju svi da budu strljivi. Rakonjac je čist primer. Bio je na klupi 30 utakmica, ulazio, nije ulazio, dao gol, nije dao gol, neki su ulazili i pre njega. Sačekao je svoju minutažu, odigrao kako treba, dao dosta golova i posle dva meseca sam imao 50 poziva za njega i dve-tri ponude. Specifičan je igrač. Visok, golgeter, u 16 se snalazi dobro, kad dođe još malo mase mislim biće odlično. I njega nije gledao bilo ko. Gledali su ga ljudi koji su radili sa Ralfom Rangnikom, koji su ostali u Lokomotivi, koji su pravili budućnost Salcburga i Lajpciga, a sada moskovskog kluba. Što i mi radimo ovde ili bar pokušavamo 10 godina".

Zašto Salcurg ili Lajpcig kao uzori? Tu valjda ni ne treba previše da se objašnjava.

"Mi nismo Crvena zvezda ili Partizan pa da se ugledamo na Liverpul. Nemamo ni budžet ni navijače ni moć za to. U ovom klubu moraš ovako. Još pre osam godina sam vodio igrače i trenere tamo da vide kako se radi. Bili su i Vladan Milojević i Lešnjak i Kaplanović, mnogi su išli da uče. Pa i ja naravno".

JA SAM I ZA 20 KLUBOVA, ALI DA NAM SE NE DESI SLOBODA

Vladimir Matijašević (©Starsport)

O novom treneru Dušanu Kerkezu nismo ni stigli da razgovaramo, jer je intervju rađen pre no što se pojavila informacija da će on od leta predvoditi Čukin tim, a na Brdu ne žele da potvrde našu informaciju dok se sezona ne završi. Tada će i tim, nadaju se na Brdu, biti još kvalitetniji od ovog sadašnjeg, koji se čvrsto drži na trećem mestu na tabeli Superlige. Pa opet, mnogi će s pravom reći da je jaz između večitih i ostatka lige nikada veći, ali tu već dolazimo do nekih starih boljki Superlige.

"Ja bih neke stvari radio drugačije... Recimo, ja bih da večiti derbi u plej-ofu, kao prvi i drugi na tabeli, igraju poslednje, a ne prvo kolo. Pa da tamo negde 20. maja imamo praznik fudbala, da se igra za titulu. A mi obrnuto, da ne bude problema s navijačima, da ne bude pritiska... Zašto? Daj da igramo fudbal! Ja bih naravno voleo i 20 klubova u ligi, ali ako može. A ne da nam se dogodi Sloboda Užice, rođen sam 30 kilometara odatle, tuga mi je kad prođem pored stadiona. Takav grad, takav prvoligaš da doživi da ima novi stadion, a da nema - ništa. Isti slučaj i sa Borcem. Super je što sad država ulaže u nove stadione, ali treba da imamo i ljude koji vole fudbal i hoće i znaju da rade kako treba. Pa i ova Čuka je bila u stečaju, je l tako? Možda onda ipak bolje da liga bude 10 ili 12 klubova, pa samim tim da se od TV prava stekne i mogućnost da neko malo više uloži, da bude više jakih utakmica. Ovako, Zvezda i Partizan su liga za sebe, imaju moć navijača koji ih nose, kupuju igrače za 500.000 ili 600.000 evra, mi ostali smo srećni kad za toliko prodamo", završava Matijašević.  

Ako ništa drugo, na Banovom brdu bar znaju da zarade tih 500.000 ili 600.000 evra. Pa i sa jednom nulom više. Može i od njih nešto da se nauči.