Ćavi: Šteta što ne postoji Bronzana lopta! Prva greška u Barsi mi bila sentimentalnost

Očekivali su više. Možda i previše. Dobili su u Barseloni od Ćavija Ernandesa jednu titulu i Superkup, ali i nešto što će tek imati vrednost. Dobili su i generaciju za budućnost.

Ćavi Ernandes je taj koji je gurnuo u vatru Lamina Jamala i Paua Kubarsija, pružio je šansu i Ferminu Lopesu i Alehandru Baldeu. Mnogim mladim igračima. I zato što je hteo i zato što je morao. Jer, situacija je bila teška.

Nije ispalo sve onako kako je želeo, ali je ponosan.
„Kada pogledam unazad, utisak je pozitivan, jer klub je bio u jednoj od najgorih situacija u istoriji. Goroj čak i od one s početka veka. Očekivanja su bila visoka, a moja povezanost sa Barselonom igrala je protiv mene. Možda sam ponekad bio previše sentimentalan, to je prva greška koju sam napravio“, rekao je Ćavi Ernandes i nastavio:
„Busketsov odlazak nas je naterao da ponovo razmislimo o igri. Opredelio sam se za vezni red sa trojicom ofanzivno orijentisanih igrača, što nije moglo uvek da urodi plodom. Pored osvjene titule, ponosan sam na to što sam ukazao poverenje novoj generaciji sa Ferminom Lopesom, Laminom Jamalom, Pauom Kubarsijem, Alehandrom Baldeom. Ti mladi momci su budućnost kluba“.

Poremetilo ga je i to što su mu otišli bliski saradnici…
„Barselona je dva puta dolazila po mene pre no što me je Laporta pozvao. Nisam se osećao spremnim. Prva godina je bila veoma, veoma dobra. Imali smo projekat sa Mateuom Alemanijem i Đordijem Krojfom, osvojili smo titulu i Superkup. Nakon toga rezultati su bili lošiji, a odlazak njih dvojice bio je težak udarac“.