CAPUT MUNDI: Zašto su treneri ljuti u Seriji A?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pobesneli Maks! Nije samo ime čuvenog filma sa Melom Gibson već i realističan opis Masimilijana Alegrija, zvanog Maks. Ali, ne samo njega, već i dobrog dela trenera u Seriji A imajući u vidu broj crvenih kartona, opomena i novčanih kazni koje su dobili šefovi stručnih štabova italijanskih prvoligaša u ovoj sezoni.

U nijednoj zemlji treneri, igrači, rezerve, članovi stručnog štaba ne protestuju, ne dižu glas, ne urlaju uvrede, ne spopadaju sudije na terenu i pored aut linije kao u Seriji A, i to za svaku sitnicu. Ta vrsta ubeđenja je dobila i konkretnu potvrdu u ovoj sezoni: kormilari u italijanskom šampioinatu su čak 15 puta dobili crvene kartone i bili primorani da napuste radno mesto pre kraja utakmice.

Taj podatak postaje još više „vrišteći“ ako ga uporedimo sa brojem „pocrvenelih“ trenera u Premijer ligi: samo jedan! Reč je o Tomasu Franku, danskom šefu stručnog štaba Brentforda koji je izgubio živce 22. januara kada je njegova ekipa izgubila na svom terenu od Vulverhemptona.

U Bundesligi su samo dva trenera isključena u čitavoj sezoni, u francuskom šampionatu devet šefova stručnog štaba je udaljeno sa klupe, a u španskoj La ligi deset.

Odgovornost arbitara je bitna, ali nije presudna za ovu statistiku. Kvalitet sudija u Premijer ligi, Bundesligi, Primeri ili Ligue 1 nije veći nego u Seriji A, naprotiv može se reći da su arbitri južno od Alpa manja loši, ali imaju nesreću da sude u zemlji gde se od najmlađih kategorija neguje i razvija porok kod igrača i trenera da osporavaju odluke arbitara čak i kada je očigledno da nisu u pravu.

Drugi kuriozitet vezan za veliki broj crvenih kartona trenerima u Seriji A je taj da su čak petorica šefova struke dva puta bili isključeni u prvenstvu. Kormilar Intera Simone Inzagi, Napolija Lučano Spaleti, Atalante Đan Pjero Gasperini, Venecije Paolo Zaneti (u međuvremenu dobio otkaz) i Romin Žoze Murinjo su recidivisti.

Žoze Murinjo (© Reuters)

Kao jedan od motiva zašto je došlo do zaoštravanja odnosa između trenera i sudija se navodi upravo povratak Murinja u Seriju A. Čitava karijera portugalskog stručnjaka je obeležena, eufemistički rečeno, napetim odnosima sa arbitrima. Murinjo je svuda vodio personalne bitke protiv sudija, bez obzira da li je bio na klupi Porta, Čelsija, Intera, Real Madrida, Mančester junajteda ili Totenhema. Najupečatljivije prepirke su bile u Seriji A, dok je sedeo na klupi Nerazura. Gest sa rukama vezanim u lisice na meču Inter - Sampdorija protiv odluka arbitra Paola Taljaventa je postao simbol koji je obeležio jednu epohu. Može se reći da je posle slavlja Triplete u Madridu taj gest najprepoznatljiviji iz dvogodišnjeg trijumfalnog perioda u Apijano Đentileu. 

Ne može se, međutim, reći da su manje teatralni Maks Alegri, Simone Inzagi, Lučano Spaleti ili Đan Pjero Gasperini. Štaviše, Gasperini na rečima zna da bude mnogo otvoreniji i otrovniji prema arbitrima. Pre par nedelja je doveo čak i u pitanje „dobru veru“ delilaca pravde u Seriji A.

Zaoštravanju odnosa je doprinelo i povećanje broja rezervnih igrača i članova stručnog štaba koji se nalaze takođe na klupi. Na sve to treba dodati i VAR, zajedno sa konsultacijama i čekanjima na odluku koje traju predugo i dodatno rasplamsavaju strasti i tanje živce.

Broj crvenih kartona je značajno veći ako ga proširimo na broj udaljenih pomoćnika i lica koja su se nalazila u protokolima mečeva uz rezervne fudbalere. Ponekad se čini da saradnici šefova stručnog štaba, zajedno sa pojedinim rezervnim igračima koji gotovo nikada ne ulaze u igru, imaju zadatak da dižu tenzije i vrše pritisak na sudije. Nije redak slučaj da su treći golmani u timovima, tipa Pinsoljo u Juventusu, najgrlatiji u protestvovanju.

Naravno, deo odgovornosti snose i arbitri. U Seriji A je došlo do smene generacija sudija, međutim, novi delioci pravde nisu na visini zadatka, tako da nije čudo da najvažnije utakmice sude uvek isti arbitri. Iz genercije nekadašnjih „ljudi u crnom“ koju su predvodili Roki i Ricoli ostao je samo Orsato, kao poslednji Mohikanac.

Broj sudijskih grešaka, nedoslednosti ili primene dvostrukih aršina i nekoherentnosti, uprkos upotrebi VAR-a, je značajno porastao zbog neiskustva i slabijeg kvaliteta delioca pravde. Posebno zabrinjava odsustvo neuniformisanosti donošenja odluka. Isti prekršaji ili sporne situacije često bivaju presuđene na različite načine što dodatno podiže ton i stepen razdražljivosti polemika.

Danijele Orsato i Lučano Spaleti (© Reuters)

Treneri i igrači su osetili nesigurnost i neodlučnost arbitara u Seriji A i počeli su još više da vrše pritisak na nijh protestujući za banalne stvari, od beznačajnih faulova na sredini terena do dosuđenih auta ili kornera, o penalima i slobodnim udarcima da i ne govorimo. Mogu da se nabroje na prstima jedne ruke dosuđene najstrože kazne koje nisu bile praćene protestima, često na ivici incidenta i fizičkog obračuna.

Sa VAR-om je na površinu izronila i nova moda, pogotovo kod fudbalera i trenera koji veruju da imaju autoritet: oni na teatralan i često neprimeren način pozivaju sudije da pogledaju akciju na video snimku kako bi promenili odluku u njihovu korist.

Evolucija fudbalske igre je izbacila u prvi plan trenere koji su postali jednako velike zvezde kao i igrači o čemu svedoče i njihove plate. Takođe, mogućnost da stoje sve vreme pored aut-linije na nekoliko centimetara od aktera povećava njihovu interaktivnost, ali i mogućnost verbalnih sukoba sa arbitrima. Biće da i za trenere važi Čehovljeva maksima: „Svako može da prevaziđe krizu, ali je svakodnevica ta koja najviše nagriza i iscrpljuje“. Veliki broj utakmica, pritisak janvosti, odgovornost i pozicija između čekića i nakovnja, odnosno između uprave kluba i igrača, je istanjila živce brojnim trenerima.

Sve u svemu u mešavini, iskusnih, skupo plaćenih i trenera sa kratkim fitiljom i neiskusnih arbitara bez dovoljno jakog autoriteta i talenta za posao delioca pravde, broj crvenih katona za šefove stručnog štaba je logična posledica.