CAPUT MUNDI: Početak kraja Juventusove ere?

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Postoje dve škole mišljenja o dvoboju današnjem Milana i Juventusa. Za jedne je to momenat u kome se perfektno završava jedna era koja je počela 25. februara 2012. godine, preciznije onog momenta kada gol Sulija Muntarija nije priznat (tada nije bilo ni VAR-a ni gol tehnologije), umesto 2:0 za Milan meč je završen remijem i Juve je osvojio prvi od devet uzastopnih skudeta. Za druge je ovde reč o drugom poluvremenu početka kraja dominacija Juventusa u Seriji A. 

Još je sveže sećanje na poslednji meč na San Siru dva tima u julu: Juve u prednosti od 2:0, na terenu neodoljiv utisak klasične igre “mačke sa mišom”, tima koji juri ka šampionskoj tituli i autsajdera koji se bori za mesto u Ligi Evrope. Onda se nešto dogodilo, u roku od pet minuta Milan je preokrenuo rezultat postigavši tri gola i na kraju je slavio sa 4:2. Nije isključeno da u vremenu koje dolazi taj sedmi jul 2020. godine bude definisan kao početak kraja Juventusove supremacije.

Statistički podatak da je Milan imao 16 bodova zaostatka za Juventusom pred poslednji dvoboj na San Siru pre pola godine, a da sada ima prednost od deset bodova, dovoljno govori o epohalnoj promeni koja se konzumirala od prošlog leta do danas.

Nacionalno blago, a ne poslednji Mohikanac

Nisu samo igrači Milana na fudbalskom travnjaku održali lekciju Juventusu u prethodnih šest meseci, to je uradio i menadžment Rosonera svojim kolegama iz Torina. Ivan Gazidis, Paolo Maldini i njihovi saradnici su smanjili značajno rashode kluba oborivši značajno i ukupan iznos plata fudbalera. Zvuči kao šala, ali je sušta istina: Kristijano Ronaldo košta više Juve u prve tri godine ugovora nego svi igrači Milana zajedno u ovoj sezoni.

Takođe, Maldini i Gazidis su izabrali bivšeg prosečnog fudbalera i prosečnog, ali iskusnog trenera da bi premostili prethodnu sezonu i zatim sa novim trenerom (Ralfom Rangnikom) krenuli u otvaranje novog ciklusa. Dvojica menadžera Milana su pokazala veliki kvalitet i kapacitet da priznaju grešku i koriguju je u hodu kada su svhatili da je Stefano Pioli preduhitrio njihove planove, započeo “revoluciju” šest meseci pre nego što su oni planirali i tako zaslužio novi ugovor.

Kristijano Ronaldo (©AFP)

Pioli je spasao svoje radno mesto anticipirajući redosled koraka kroz uspešnu regeneraciju gotovo čitavog tima: Donaruma je postao jedan od najpouzdanijih, a ne samo najboljih golmana sveta, Davide Kalabrija i Hakan Čalhanoglu su se od “Kalimera” pretvorili u fudbalske labudove, Simon Kjaer je u četvrtoj deceniji života konačno pokazao svoje kvalitete, Teo Ernandez je bukvalno eksplodirao kao jedan od najefektnijih levih bekova u Evropi, Frank Kesi i Ismael Beneser su pronašli šampionske dimenzije, Rafael Leao je počeo da isplaćuje svaki evro uložen u njegov transfer, baš kao i Ante Rebić. O Zlatanu Ibrahimoviću ne treba trošiti reči. Šveđanin je pokazao da je timski igrač i da ima redak kvalitet, svojstven samo najvećim asovima, da svi njegovi saigrači napreduju trenirajući i boraveći sa njim na terenu, svlačionici, karantinu, hotelu. Zvuči neverovatno, ali Milan je osvojio više bodova bez Ibre (2,55 po utakmici) nego sa njim (2,33) što ne umanjuje značaj Ibrahimovića, naprotiv. Zlatan ne mora da igra, dovoljno je njegovo prisustvo, njegova harizma da ubrizga pobednički duh u sve komponente Piolijeve mašinerije.

U Torinu smo bili svedoci potpuno drugačijeg narativa. Za razliku od Maldinija i Gazidisa koji su ostavili Piolija iako je završio šampionat na šestom mestu, Andrea Anjeli je impulsivno dao otkaz Mauriciju Sariju i pored toga što je toskanski stručnjak osvojio skudeto i što ima još dve godine ugovora sa pozamašnom cifrom od 6.500.000 evra. Pomnoženo sa dve godine: Sari će za “plandovanje” u Toskani zaraditi dodatnih 13.000.000 evra i koštaće kase Juvea lepotu od preko 25.000.000 evra.

Sledeći riskantan potez predsednika Juventusa je poveravanje apsolutnom debitantu na klupi, Andrei Pirlu, da izvrši restauraciju i podmlađivanje tima Juventusa. Istina je da za razliku od Sarija, koji nije imao podršku senatora Stare dame, Pirlo uživa totalno poverenje svojih bivših saigrača, Đanluiđija Bufona, Đorđa Kjelinija i Leonarda Bonučija, međutim to nije dovoljno da se nadoknadi velika praznina u Pirlovoj rubrici trenerskog iskustva.

Najveći filozof antičkog doba Aristotel je govorio da “iskustvo čini umeće, a neiskustvo slučaj”. U prevodu, Anjeli se prepustio slučaju i dosada je njegovo veličanstvo “slučaj” lelujao kada su u pitanju rezultati i igra Juventusa pod komandnom palicom Pirla. Olakšavajuća okolnost je što je Pirlova plata, za Juventusove prilike, veoma mala, tek 1.500.000 evra i, sa ekonomske tačke gledišta, neće biti problematično zahvaliti mu se na saradnji.

Za razliku od Ibrahimovića čiji je egocentrizam u funkciji kluba - ne zaboravimo da Zlatan jeste Šveđanin po pasošu, ali je Jugosloven po poreklu i to po difoltu znači da pored narcizma u sebi ima i širokogrudost, empatiju i sklonost zajedništvu - Kristijana Ronalda ništa drugo ne interesuje osim njega samog. Obratite pažnju kako Ibra proslavlja svoje golove i golove svojih saigrača, a kako se ponaša Ronaldo. Isto važi i za prekoravanje saigrača na terenu: Ibra to radi u interesu tima, Portugalac samo iz egoističkih razloga. Zbog prethodno rečenog imamo paradoksalnu situaciju: Ronaldo igra najbolju svoju sezonu u Italiji, a Juventus postiže najgore rezultate, Milan bez Ibre osvaja više bodova nego sa njim. 

Andrea Pirlo ni posle pet meseci na klupi Juvea nije uspeo da pronađe ni adekvatnu formacijsku postavku, a ni aktere za pojedine uloge. Matijs de Liht i Leo Bonuči u defanzivnoj liniji igraju sa velikim usponima i padovima, dobrim delom što se nisu adaptirali na frenetinčno menjanje odbrambene postavke. Na sredini terena je još veća promaja i nesigurnost. Ne zna se ko su starteri baš kao što ni uloge nisu jasno definisane. U napadu Ronaldo je konstanta, ali je jasno da Alvaro Morata, a još manje Paulo Dibala ne mogu da igraju u ulozi prvog špica, ili kako se to kaže u žargonu ne mogu da popune prostor u protivničkim šesnaestercima.

Odgovornost snosi i dvojac Fabio Paratiči – Pavel Nedved. Juve je napravio seriju pogrešnih poteza na fudbalskoj pijaci u poslednjih par godina. Kupovina Arona Remzija i Adrijena Rabioa bez evra obeštećenja se pokazala kontraproduktivnom jer su njihove velike plate probudile sujete u svlačionici i trku za većim primanjima. Pojedine velike investicije, poput Federika Bernardeskija, Žoaa Kansela, Daglasa Koste ili Gonzala Iguaina, bili su veliki promašaji dok produžavanje ugovora sa Samijem Kedirom i Mariom Mandžukićem ulazi u početničke greške koje ne priliče navigovanim menadžerima kakvi su Nedved i Paratiči.

Ni pojačanja koja su stigla proteklog leta nisu, još uvek, na visini uloženog novca i očekivanja. Ruku na srce, Federiko Kjeza, tu i tamo odigra po neku dobru utakmicu, kao Dejan Kuluševski i Veston Mekeni dok je Artur veliko razočaranje. Jedino je Morata opravdao investiciju i ukazano poverenje dosada.

Pirlo može da se pohvali da je u svojoj prvoj sezoni stigao prvi u grupi Ligi šampiona sa Barselonom, mada Katalonci u ovoj sezoni ne liče na sebe, ima velike šanse da uđe u klub najboljih osam klubova Evrope budući da Juve igra protiv Portoa u osmini finala Lige šampiona. “Maestro” ima još uvek dovoljno vremena i da preokrene hod sezone i u Seriji A. Eventualne pobede protiv Milana i Intera u januaru i protiv Napolija (zaostali meč iz trećeg kola) lansirale bi Juve ne samo u trci za Ligu šampiona već i za skudeto.

U vekovnoj istoriji sudara Milana i Juventusa imamo nekoliko primera koji zvuče ohrabrujuće za Staru damu i Pirla. Pre 50 godine dugačku seriju utakmica bez poraza Milana je prekinuo Roberto Betega, ta pobeda je Juventusu otvorila vrata za osvajanje skudeta u sezoni 1971/1972. Takođe, Marčelo Lipi je raskrčio put ka svom prvom skudetu na kormilu Bjankonera u sezoni 1994/1995 pobedivši Rosonere golovima Ravanelija i Vijalija. I Maks Alegri je na San Siru protiv Milana popločao svoju stazu ka svojoj prvoj šampionskoj tituli sa Bjankonerima. Na tom meču Alegrijev džoker je bio Tevez koji je nosio “desetku”, prvi posle Del Pjera. I upravo bi jedan drugi Argentinac sa brojem deset na leđima mogao da bude ponovo jezičak na vagi: Paulo Dibala. “Hoja” je dap sedam golova Milanu u dresu Stare dame, ali nijedan na San Siru, pa je ovaj večerašnji derbi kao poručen da posle ne bude kasno.

SERIJA A – 16. KOLO

Sreda

12.30: (2,70) Kaljari (3,15) Benevento (2,70)

15.00: (1,28) Atalanta (6,00) Parma (9,50)

15.00: (2,80) Bolonja (2,95) Udineze (2,80)

15.00: (6,50) Krotone (4,30) Roma (1,50)

15.00: (2,10) Lacio (3,35) Fjorentina (3,60)

15.00: (5,50) Sampdorija (3,80) Inter (1,65)

15.00: (1,87) Sasuolo (3,50) Đenova (4,30)

15.00: (2,70) Torino (3,15) Verona (2,75)

18.00: (1,37) Napoli (5,10) Specija (7,75)          

20.45: (2,70) Milan (3,30) Juventus (2,60)

***kvote su podložne promenama

Piše: Željko Pantelić