Nacionalno blago, a ne poslednji Mohikanac

Klasičnih devetki više nema u izobilju. Može se reći da su za to odgovorni moderni fudbalski trendovi koji zahtevaju da celokupan tim, od golmana do najisturenijeg igrača, učestvuje u organizaciji igre, ali među ljubiteljima fudbala se još uvek na poseban način cene pravi golgeteri, čija je osnovna uloga na terenu da zatresu protivničku mrežu. Jasno je da takvi igrači ne smeju da nestanu sa fudbalske mape. Italijanski fudbal je u proteklih desetak godina doživeo potpunu transformaciju. Više se ne umire u strogoj taktičkoj disciplini i apsolutnoj odbrani, igra se brže i efikasnije, pa su sa strane dovođeni napadači sposobni da se uklope u takav sistem. Sve to je objektivno uticalo na ozbiljnu oseku vrhunskih napadača rođenih na Apeninima, pa je sve manje centarfora koji bi po klasi mogli da stanu uz rame strelcima kakvi su bili Bobo Vijeri, Luka Toni, Vinčenco Montela, Pipo Inzagi ili Kristijano Lukareli.

Stoga se Ćiro Imobile u italijanskoj javnosti nikako ne sme smatrati poslednjim Mohikancem, već nacionalnim herojem. Blagom, koje se mora čuvati kao istinsko državno dobro i stavljati kao primer tamošnjim trenerima. U pitanju je prototip fudbalera koji se sve ređe stvara u fudbalskim akademijama, gde bi svi voleli da naprave igrača koji je brz, ima sjajan dribling, osećaj za igru, ali i da po potrebi pogodi protivničku mrežu. Ćiro nije igrač koji ima vanvremensku brzinu ili neki izraziti dribling. Nema ni preterano razoran udarac, a nije ni previše lep za oko kada ga gledate na terenu. I pored svega toga je svetska klasa napadača. Golgeter koji može da postigne pogodak u svakom trenutku, iz svake pozicije, pa i na potpuno maestralan način kao i oni koji se smatraju najboljim fudbalerima današnjice. Imobile je napadač koji postiže golove, a to je dragocenost kakva se ne može baš često pronaći u savremenom fudbalu. Čak ni u onom na najvišem svetskom nivou.

Uostalom, o Imobileu govore njegovi golovi. Prošle sezone je uspeo da osvoji Zlatnu kopačku sa 36 pogodaka u konkurenciji Kristijana Ronalda, Roberta Levandovskog, Tima Vernera, Lionela Mesija, dok su kalendarskoj 2020. godini više golova dali samo Ronaldo i Levandovski. Odkad se vratio u Lacio 2016. godine Ćiro nije izlazio iz forme, na 155 utakmica u Seriji A dosad postigao je 113 golova. I pored toga na Apeninma je ove godine bilo onih koji su ga otvoreno kritikovali. Prvo posle posta posle izlaska iz karantina u julu, kada je umalo ugrozio osvajanje Zlatne kopačke, potom i u oktobru posle meča Italija - Holandija (1:1). Ipak, tada je u njegovu odbranu stao bivši kapiten Rome Alesandro Florenci.

"Ćiro bi trebalo da bude nacionalni heroj, a umesto toga se tretira kao poslednji Mohikanac. Da je Levandovski prošle sezone postigao 36 golova u Poljskoj bi ga dočekali kao kralja, a Imobile se ovde tretira kao da je najgori. Ako igrač ne postigne nekoliko golova to ne bi trebalo da se smatra katastrofom. On je sjajan momak, šampion i referentna tačka za nas, ne sviđaju mi se medijski napadi na njega", rekao je Florenci.

Vrhunac kritika se dogodio krajem novembra, kada se našao u karantinu zbog virusa korona i propustio tri utakmice, a mediji su osuli paljbu i doveli u pitanje njegovu profesionalnost. Ipak, Ćiro je pokazao da je potpuno zrela ličnost, izdigao se iznad kritika i na impozantan način završio 2020. Od kraja novembra do kraja decembra postigao je čak 12 golova i nedostaje mu još devet da postane najbolji strelac u istoriji kluba. U međuvremenu je prestigao Rokija, Đordana, Kinalju i Sinjorija, a ostao mu je još samo Silivo Piola sa 149 pogodaka u dresu Nebeskoplavih.

DA NIJE MOŽDA LAKŠE DAVATI GOLOVE U NEMAČKOJ I ŠPANIJI, NEGO NA ČIZMI?

Imobile u dresu Dortmunda (©AFP)

U Italiji su često spremni da ospore njegovu veličinu činjenicom da u dresu državnog tima nikada nije uspeo da preslika efikasnost iz Serije A, dok ga van granica Apenina ne svrstavaju među najbolje evropske napadače zbog činjenice da nije uspeo da se dokaže u dresovima Borusije Dortmunda i Sevilje. Te konstatacije nisu na mestu, jer nijedno objektivno izlaganje ne može da dokaže i potvrdi da je u Nemačkoj ili Španiji lakše davati golove nego u Italiji. To se potvrdilo i na primerima mnogih velikih napadača koji nisu uspevali da se snađu na Čizmi. To može da potvrdi i primer najboljeg strelca današnjice Kristijana Ronalda koji je morao da prođe period adaptacije u trenucima dok je Imobile u neustrašivoj seriji rešetao protivničke mreže.

Za odlazak u Dortmund kao da nije bio spreman, ni sa ljudske strane, niti igrački. Imao je klasičan problem "tipičnih italijanskih igrača". Nije mu odgovarao mentalitet, nije znao jezik, progutala su ga velika očekivanja. Otišao je posle fantastične sezone u Torinu, bez iskustva igranja u velikom timu, a u Dortmundu se golovi od napadača podrazumevaju. Nije ih bilo, pa se agonija produbljivala. Sevilja je došla kao pokušaj da se greške ekspresno isprave, ali ni taj eksperiment nije uspeo. Čizma ga je prizivala da joj se vrati.

"Nemački je težak, nisam mogao ni sa kim da razgovaram. Čitave sezone sam imao prevodioca oko sebe, koji je bio prisutan kada sam razgovarao sa trenerom (Jirgen Klop, prim.aut), a novi (Tomas Tuhel) ga nije želeo i bilo je zaista teško. Pričao sam malo sa Obamejanom i Sokratisom, ali teško je bilo uklopiti se kada imate komunikaciju sa samo dvojicom ili trojicom igrača. Kada je trener počeo da objašnjava taktičke zamisli postajalo je komplikovano, ništa nisam razumeo", pravdao se Ćiro, nadajući se da će mu u Španiji biti lakše, ali se ni tamo ništa nije promenilo. Već posle šest meseci usledio je povratak na pozajmicu u Torino, a onda ga je otkupio Lacio za nešto manje od 10.000.000 evra. To je bila prekretnica karijere.

U JUVENTUSU NA PREPORUKU ĆIRA FERARE, PUT DO VRHA OZBILJNO TRNOVIT

Kjelini i Imobile (©Reuters)

Imobileov put do nagrade najboljeg strelca Evrope nije bio nimalo lagan, iako su najveći italijanski klubovi rano prepoznali njegov potencijal. Momak iz napuljskog okruga Tore Anuncijata eksplodirao je u akademiji Sorenta, gde je u sezoni 2006/2007. postigao 30 golova. Juventus je brzo reagovao i na preporuku Ćira Ferare ga doveo za obeštećenje od 80.000 evra. U dresu Bjankonera je sve išlo kako bi trebalo, bio je odlučujući igrač na dva uzastopna turnira u Vijaređu, a debitantski nastup u Seriji A zabeležio je 14. marta 2009. godine protiv Sampdorije, kada je zamenio Alesandra del Pjera. Ipak, u Juventusu jednostavno nije bilo mesta, išao je na pozajmice u Sijenu i Groseto, a onda i ona presudna u Peskari. Te sezone je popularne Delfine postigao 28 golova na 37 mečeva u Seriji B, a već na polusezoni reagovala je Đenova, koja je polovinu njegovog ugovora otkupila za 4.000.000 evra. Na Luiđi Ferarisu nije pronašao sebe, dao je samo pet golova na 33 utakmice. Po isteku sezone Juventus je vratio deo od Đenove i prosledio Imobilea gradskom rivalu Torinu, ne slutivši da će proraditi u dresu Bikova. Iskusni Đanpjero Ventura je umeo da mu pronađe "žicu", Imobile je eksplodirao u tandemu sa Alesiom Ćerćijem i u sezoni 2013/2014. postao najbolji strelac serije A sa 22 gola. Torino je na kraju sezone za 8.000.000 evra otkupio napadača od Juventusa, a potom ga prodao Dortmundu za 19.400.000 evra.

Teško da je neko u Večnom gradu mogao da pretpostavi da će Ćirovom kupovinom napraviti jedan od najboljih poteza u prošloj deceniji. Golovi su išli kao na traci i konstantno se množili. U prvoj sezoni je postigao 26 golova, a u drugoj čak 41 u svim takmičenjima. Blagi pad je usledio u sezoni 2018/2019, koju je najbolji italijanski napadač završio sa 19 postignutih golova, ali to je samo bilo zatišje pred sezonu karijeri. Zlatnu kopačku Evrope je osvojio sa 36 golova u Seriji A, čime je izjednačio učinak Gonzala Iguaina u dresu Napolija iz sezone 2015/2016. Ove sezone je konkurencija ekstremno pojačana, s obzirom na raspucanost Kristijana Ronalda, Romelua Lukakua i Zlatana Ibrahimovića. Imobile je skromno krenuo, ali je na četiri gola zaostatka za Portugalcem, koji po svaku cenu želi prvi put da bude najbolji strelac Serije A.

Imobile iz nekog razloga nikad nije bio u potpunosti prihvaćen od strane italijanske javnosti, kao da je uvek indirektno umanjivala njegove sposobnosti. Nikada nije uživao medijsku pažnju kakvu imaju druge velike zvezde na Apeninima. Jedni smatraju da je to zbog činjenice da se nikada nije potvrdio u dresu sa državnim grbom, drugi da nije uspeo u inostranstvu, a postoji i škola mišljenja koja kaže da je to zbog toga što nosi dres Lacija, koji ne uživa takvu pažnju medija i javnosti kao Juventus, Milan, Inter, pa i gradski rival Roma. Deluje da to Ćiru nimalo ne smeta. Godinama je najbolji napadač Serije A, konstantno pomera granice, a se i da je sa svojih 30 godina sposoban da nastavi gde je stao u 2020.

Možda nije atraktivan kao Ronaldo, snažan kao Lukaku ili spretan kao Zlatan Ibrahimović, ali je podjednako motivisan da nastavi neumoljivo da rešeta protivničke mreže.

SERIJA A – 16. KOLO

Sreda

12.30: (2,70) Kaljari (3,15) Benevento (2,70)

15.00: (1,28) Atalanta (6,00) Parma (9,50)

15.00: (2,80) Bolonja (2,95) Udineze (2,80)

15.00: (6,50) Krotone (4,30) Roma (1,50)

15.00: (2,10) Lacio (3,35) Fjorentina (3,60)

15.00: (5,50) Sampdorija (3,80) Inter (1,65)

15.00: (1,87) Sasuolo (3,50) Đenova (4,30)

15.00: (2,70) Torino (3,15) Verona (2,75)

18.00: (1,37) Napoli (5,10) Specija (7,75)          

20.45: (2,70) Milan (3,30) Juventus (2,60)

***kvote su podložne promenama