CAPUT MUNDI: Milanski paradoks – pozdrav s vrha tabele najgoroj deceniji u istoriji Milana i Intera

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ništa ne uspeva kao uspeh, pogotovo u fudbalu. Da se kojim slučajem Dekart bavio sportom a ne filozofijom, verovatno bi njegovo čuveno “mislim, dakle postojim” glasilo “pobeđujem, dakle postojim”. Propelerska snaga trijumfa je u gradu Milanu proizvela kontratendenciju sa godinom koja odbrojava svoje poslednje sate: 2020. godine će se pamtiti po zlu, a samo tu i tamo će po neka oaza radosti figurisati kao izuzetak koji potvrđuje pravilo. U jeku pandemije i planetarnog haosa, postavljeni su temelji za povratak fudbalskog Milana na glavnu italijansku i evropsku pozornicu posle najsušnije decenije u istoriji fudbala u lombardijskoj prestonici.

Naravno, pored Milana, kada govorimo o fudbalu, u Minhenu će se rado sećati jurišnog pohoda na šestu titulu prvaka Evrope, u Liverpulu će se se sećati po prvoj osvojenoj Premijer ligi, odnosno šampionskoj tituli Engleske posle 30 godina. Međutim, dok su Bajernova i Liverpulova priča bile zatvaranje jednog ciklusa, u Milanu bi 2020. mogla da uđe u istorijske almanahe kao godina prekretnica, period u kome su se Milan i Inter probudili iz gotovo decenijske letargije i vratili se na vrh italijanskog loptanja.

Uspon italijanskog klupskog fudbala neraskidivo je vezan za lombardijsku prestonicu. Nijedan drugi grad u Evropi, sem Madrida, ne može da se pohvali sa toliko evropskih trofeja, počev od 10 osvojenih Liga šampiona (sedam Milan i tri Inter), kao Milano. Zajedno sa Juventusom, Milan i Inter, su osvojili dve trećine naslova prvaka Serije A. Sve to objašnjava zbog čega je pad Kalča na evropskoj sceni u drugoj deceniji 21.veka (nijedan osvojen trofej i tri izgubljena finala, dva Juventus u LŠ i jedno Inter u LE) neraskidivo vezan za posrnuće Menegina.

Od kraja “lokdauna” Milan nije izgubio nijednu utakmicu u Seriji A: 26 mečeva bez poraza, završava 2020. godinu na čelu Serije A i tim je koji je osvojio najviše bodova u kalendarskoj godini. Inter je prvi put posle deset godina probio plafon od 80 osvojenih bodova u Seriji A, stigao do finala Lige Evrope, nanizao sedam uzastopnih pobeda u prvenstvu u finišu 2020. i završio godinu na drugom mestu, bod zaostatka za Milanom i kapitalnih devet bodova više od Juventusa.

Rosoneri i Nerazuri su stigli na različite načine do prelomne godine. Interov put je ravnomerniji, organizovaniji, sigurniji. Familija Džang je investirala veliku sumu novca da postavi trostrukog prvaka Evrope na noge. Lestvica na koju je podignut Inter, bilo da se radi o organizaciji u klubu, kvalitetu igračkog i stručnog kadra, povratku strasti i navijača na tribine, naravno pre pandemije, i pre svega eksponencijalnom rastu prihoda, omogućili su Nerazurima da idu u korak sa najvećim evropskim klubovima.

Milan je primenio potpuno drugačiju filozofiju. Sa dolaskom američkog fonda Eliot, Rosoneri su se operedelili za pristup čiji je rodonačelnik u evropskom fudbalu bio Arsenal: pronalaženje, razvijanje i lansiranje velikih talenata. Nije slučajno da je na mesto generalnog direktora došao Ivan Gazidis koji je deset godina bio na čelu Tobdžija. Istini za volju, nije u prvobitnom planu za oporavak Milana bio predviđen ni Zlatan Ibrahimović a ni Stefano Pioli a upravo su oni kreatori preporoda “Đavola”.

Razlika između Milana koji je pre malo više od godinu dana pregažen u Bergamu od Atalante 5-0 i tima koji je fajterski pobedio Lacio 3-2 na San Siru je evidentna i nepobitna.

Brojevi nisu mišljenje, a oni doslovno kažu da je Piolijev tim u istom periodu prošle godine imao duplo manje bodova nego danas a postigao je čak dva i po puta manje golova. Zvuči neverovatno da je tim koji je postizao manje od jednog gola u jesen 2019. godine, od lokdauna do danas, svaki put zatresao barem dva puta mrežu, osim na meču sa Atalantom (1-1), bez obzira da li je na terenu bio Ibra.

Zvuči paradoksalno, čak i onima koji ne propuštaju nijednu utakmicu Intera, ali Konteov tim je u ovoj godini izjednačio istorjijski rekord u broju postignutih golova u jednoj kalendarskoj godini. U vekovnoj povesti “Bišonea” samo su u 1961. i 2007. godini fudbaleri Nerazura zatresli mrežu 108 puta kao ove 2020. Stil igre koju praktikuje Konte, bazirana na kontranapadima ili kako to trener Intera voli da kaže, brza tranzicija, zavarava gledaoce. Raznovrsnost načina na koji Nerazuri postižu golove, kao i veliki broj igrača koji su se upisali u listu strelaca, demantuju stereotip “lopta Lukakuu pa da se grlimo”, odnosno da je sve bazirano na učinku belgijskog golgetera.

Milan i Inter spaja i uspešno izvedena reorganizacija i reforma defanzivnog reda. Pioli je vaskrsnuo Kjaera u njegovim zrelim fudbalskim godinama, od nepouzdanog fudbalera u dominantnog defanzivca. Kalabrija je uz Čalhanoglua najviše profitirao od odsustva navijača na tribinama. Italijanski bek je, zajedno sa Turčinom, bio stalna meta tifoza Rosonera na Meaci, na prvu njegovu grešku su počinjali da negoduju što ga je, kao i Čalhanoglua, blokiralo i uticalo krajnje negativno na njegove partije. O Teo Ernandezu ne treba trošiti reči, izrasta u top fudbalera u punom smislu te reči.

Antonio Konte je, kao u i u Juventusu, formirao svoju trojku u bedemu ispred Handanovića. Nekada je to bio trio BBC (Barzagli, Bonucci, Chiellini) a danas je to SDB (Skriniar, De Vrij, Bastoni). Trebalo je italijanskom stručnjaku više od godinu dana da ukomponuje novu odbranu. U prošloj sezoni Škrinjar se nije snalazio u trojnoj liniji i na kraju je izgubio mesto u startnoj postavi, Bastoni je bio još zelen. Nije ni najmanje slučajno da je odbrana jedini deo tima koji nije promenjen u poslednjih sedam kola u Seriji A u kojima je nanizan isti broj pobeda.

Prve nedelje nove 2021. godine biće presudne za dalji nastavak sezone, odnosno da li će milanski timovi monopolisati trku za skudeto ili će dozvoliti Juventusu i eventualno drugim klubovima da se zakače za voz. Milan će imati na Badnji dan sudar sa Juventusom i zatim u poslednjem kolu jesenjeg dela šampionata susret sa Atalantom, dok će Inter takođe ukrstiti koplja sa Juventusom, ali će prethodno imati ozbiljnu proveru sa Romom. Ako, Rosoneri i Nerazuri izađu neokrznuti iz pomenuta četiri meča biće kompletirana scena za borbu u dvoje za šampionski naslov.

Dobre vesti, kao i loše, ne dolaze nikada same. Dva milanska kluba u sinergijskom sadejstvu ubrzavaju birokratski put za izgradnju novog ultramodernog stadiona koji će nići pored Meace koji će biti pretvoren u polifunkcionalni prostor. Za novi stadion, koji će koštati 1.200.000.000 evra, sve dozvole će biti dobijene u prvoj polovini 2021. godine dok bi izgradnja trebalo da počne u 2022. godini, s ciljem da bude gotov pre početka Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini 2026. godine. Sa novom fudbalskom arenom koja će imati 60 hiljada mesta i pratećim sadržajima, Milan i Inter će imati sve rekvizite da ponovo dominiraju italijanskim i evropskim fudbalom, kao što su to činili tokom šezdesetih godina prošlog veka, i u decenijama na prelazu između 20-og u 21-i vek. 

Piše: Željko Pantelić