Buongorno Italia: Pobuna protiv Pirla

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Najvažniji italijanski dnevnik Korijere dela Sera uradio je ono što sportski listovi južno od Alpa nisu smeli, stavio je crno na belo ono što je očigledno: Andrea Pirlo je bio veliki fudbaler, ali nije čak ni dobar, a kamoli veliki trener, jedini kvalitet koji preporučuje Pirla za mesto selektora Italije su njegovi prijateljski odnosi sa novim direktorom Paolom Maldinijem i specijalnim savetnikom Leonardom.

Korijere podseća na trenersku karijeru Pirla, aludirajući da je sličan eksperiment već napravljen i videlo se kako je završen. Rino Gatuzo nije bio ni izbliza tako veliki igrač kao Pirlo, i kao trener nije mnogo nadoknadio zaostatak, što se videlo i na Bilnom polju protiv BiH, gde nisu samo izgubili nego su bili nadigrani.
“Pirlo ne pripada kategoriji trenera koji mogu da budu selektori Italije, barem ne u ovom kompleksnom i teškom momentu za italijanski fudbal i pre svega jer smo u prethodnim nedeljama bili zatrpani ohrabrujućim signalima, od izbora predsednika FS Italije Đovanija Malagoa do imena kandidata za mesto selektora Azura“, piše Korijere.

List navodi i da je deprimirajuće da se u Italiji priča o Pirlu kao novom selektoru dok Nemačka imenuje Jirgena Klopa za novog šefa stručnog štaba. “
“Ako Nemačka može sebi da priušti Klopa, zašto Italija ne bi mogla da uradi sve što može da dovede Pepa Gvardiolu? To je sasvim legitimna sugestija“, piše Korijere.

21.00: (2,85) Engleska (3,00) Argentina (3,00)

Na italijanskim radio-stanicama i u barovima duž cele Apeninske čizme pozicija Korijerea nije samo pozdravljena već je bila raširena i pre nego što je najugledniji italijanski list izašao na otvoreno. Više je nego indikativno da je tekst potpisao Fabricio Ronkone, odnosno novinar koji nije deo sportske redakcije i veoma retko piše o sportu.

Ne treba biti mnogo upoznat ili informisan o odnosima unutar italijanskog sveta fudbala da bi se shvatilo zašto je Ronkone morao da preuzme ulogu dečaka iz Andersonove bajke ”Carevo novo odelo“ koji se usudio da kaže da je car go.

Pirlo, Maldini, Leonardo i Malago imaju široku mrežu kontakata, prijateljstava, poslovnih i drugih odnosa u sportskom svetu i zato gotovo niko nije želeo da ustane i kaže ono što misli ogromna većina ljudi, kako iz samog fudbalskog miljea tako i među ljubiteljima najvažnije sporedne stvari na svetu.

Sve što je rečeno za Pirla, važi i za sva ostala imena koja su se pojavila u poslednjih par dana, to jest od kada je Maldini izabran i formalno za tehničkog direktora. Ne zna se da li se Italijanima više diže kosa na glavi od pominjanja Pirla, Tijaga Mote ili Piolija. Ni ovde ne treba biti puno inteligentan da bi se naslutilo zašto ta imena kruže. Na Mediteranu su prijateljstva i veze uvek imali prednost u odnosu na meritokratiju, čak i po cenu samouništenja.

Šta god mislili o Antoniju Konteu i Robertu Mančiniju, njih dvojica ostaju ubedljivo najbolja moguća domaća rešenja za klupu Azura. Pirlo, Pioli, Tijago Mota i drugi slobodni italijanski treneri nisu ni blizu renomea dvojice bivših selektora. Naravno, iznad obojice visi hipoteka da su napustili selekciju u kritičnim momentima iz više-manje egoističkih razloga.

KEJN POSTIŽE VIŠE GOLOVA OD BELINGEMA, DA - 2,00, NE - 1,75

Istovremeno, Konte pretenduje da ima istu platu kao pre deset godina kada je FS Italije bio u mnogo boljoj finansijskoj situaciji – u međuvremenu su propustili tri mundijala i barem 100.000.000 evra zarade – dok je protiv Roberta Mančinija struja unutar FS Italije, predvođena Rencom Ulivijerijem (predsednikom udruženja trenera), koja mu nije oprostila „izdaju“ 2023. godine.

Dolazak Pepa Gvardiole na klupu Italije ne bi bio samo odgovor Nemcima i Jirgenu Klopu već i znak da su u FS Italije konačno shvatili da treba početi od početka sa izgradnjom nove selekcije Azura i prekinuti sa “krpljenjem“ rupa, tim pre što su postale toliko velike da ih je nemoguće zakrpiti. Prepreka za dolazak Gvardiole nisu toliko pare koliko uslovi koje je postavio Pep, a tiču se rada u mlađim selekcijama i samoj reprezentaciji.

U suštini, u italijanskom fudbalu neće biti revolucije sa Malagoom, a ni sa Maldinijem, Konteom, Mančinijem ili Pirlom, svi oni su deo starog sveta, istina njegovog boljeg dela, ali i dalje starog. Samo bi Gvardiola bio garancija revolucionarnih promena, u stilu biblijske izreke “Nemo propheta in patria“ (niko nije prorok u svom selu). Gvardiola zbog svojih političkih stavova verovatno nikada neće biti selektor Španije i Italija bi bila logično rešenje da pokaže šta i koliko može u ulozi selektora.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Inače, izbor selektora je potvrdio strahovanja da su ljudi koji su uništili italijanski fudbal nastavili da vedre i oblače i da Đovani Malago rizikuje da bude samo smokvin list istim osobama koje su dva puta izabrale Gabrijela Gravinu sa plebiscitarnom većinom za prvog čoveka FS Italije i pored katastrofalnih rezultata.

Podsetimo, osim promene na čelu FS Italije, sve je ostalo isto, uključujući i feudalističke uticaje, postavljanje zabrana i kreiranje sfera uticaja. Formalno, odluku o novom selektoru donosi predsednik FS Italije, ali uz konsultacije i prećutnu podršku Federalnog saveta (najvažnijeg organa unutar FS Italije).

Očekuje se da ime novog selektora bude poznato do 23. jula kada će Malago, Maldini i Leonardo predstaviti na Skupštini Zajednice prvoligaša novi program i projekat za povratak Azura u vrh evropskog fudbala i na Mundijal nakon 16 godina.