Buongiorno Italia: Šta je Lacio - klub na zdravim nogama ili žrtva zadrtog gazde?

Lotitova najskuplja pojačanja su Mauro Zarate i Vedat Murići, jedina dva fudbalera plaćena više od 20.000.000. Iza njih je Sergej Milinković-Savić (na kraju je koštao Lacio 18.000.000), Hoakin Korea (17.900.000), a Manuel Lacari i Ernanes su plaćeni 13.700.000.

Kada se podvuče crta, Lotito je u prethodne dve decenije potrošio malo više od 500.000.000 klupskih evra za kupovinu fudbalera ili u proseku 25.000.000 po letnjem prelaznom roku (u januaru, po pravilu, Lacio ne kupuje fudbalere).

Čak i kada je ostvario velike tzv. plusvalence sa Milinkovićem-Savićem (40.000.000 evra), Kejtom Baldeom (30.000.000 evra), Felipeom Andersonom ili Hoakinom Koreom (prvi prodat Vest Hemu za 25.000.000 miliona, drugi Interu za gotovo 30.000.000), Lotito nije reinvestirao novac ili ga je loše potrošio.

Ironija sudbine je da su dva najskuplje plaćena igrača u Lotitovoj eri bili veliki promašaji, Murići totalni, dok je Zarate barem u prvoj sezoni u dresu Nebeskoplavih briljirao.

Osim što ne želi da zavuče ruku u vlastiti džep da bi finansirao Lacio ili da reinvestira novac u pojačanja, Lotito je pokazao i neobjašnjivu tvrdoglavost oko sponzorskih ugovora. Od kada je Klaudio na čelu rimskog kluba Lacio je gotovo uvek igrao bez glavnog sponzora na dresu. Gazda Lacija veruje da ime na dresu Nebeskoplavih vredi između 10.000.000 i 15.000.000 evra. Gotovo niko nije želeo da mu da taj novac. Imao je i maler da sklopi ugovore sa kompanijama čije je reklamiranje bilo zabranjeno zakonom.

Klaudio Lotito (©Reuters)

Sve u svemu se procenjuje da je zbog Lotitove zadrtosti Lacio ostao bez barem 100.000.000 eva. Ne radi se o zanemarljivoj cifri ako se ima u vidu da je klub fakturisao od dolaska Lotita u Formelo oko dve i po milijarde evra.

Zbog limitiranog iznosa prihoda u jednoj fudbalskoj godini Lacio ima mnogo manji opseg delovanja na fudbalskoj pijaci. I pored toga što Lacio nema dugove, kao pojedini velikani Serije A, Nebeskoplavi ne mogu da se pojačaju za sledeću sezonu jer nemaju tekuće prihode koji bi pokrili troškove poštujući finansijski fer-plej UEFA, čak ni kada su u pitanju igrači koji bi mogli da dođu na pozajmicu. Reč je o famoznom indikatoru likvidnosti, a to je sposobnost jednog preduzeća, kluba, kompanije da podmiri kratkoročne obaveze bez finansijskih teškoća.

Jedino rešenje da Lacio popravi indikator likvidnosti je potpisivanje sponzorskih ugovora, po mogućstvu dugoročnih, a najjednostavniji bi bio da Lotito odvrne slavinu i konačno investira značajniju cifru u klub čiji je vlasnik.

Imajući u vidu karakter predsednika Lacija, ali i njegove poslednje izjave, njemu na pada na pamet da finansira kampanju pojačanja iz svog džepa. Budući da važeći indikator likvidnosti ističe u septembru, Lacio će najverovatnije morati da se zadovolji postojećim rosterom. Čak i da proda nekog od igrača, poput Nuna Tavareša, Lacio ne bi mogao da reinvestira novac u pojačanja.

Prethodno rečeno objašnjava zašto rimski klub produžava ugovore ključnim igračima, od Matijasa Vesina do Matea Genduzija (pregovori su u toku), kao i odluku Lotita da vrati Mauricija Sarija u Formelo. Kako stvari stoje, najveće a možda i jedino pojačanje Nebskoplavih u novoj sezoni, će biti upravo Mauricio Sari.

Ta gorka istina se ne saopštava direktno navijačima Lacija kako bi se izbegli protesti i demonstracije protiv predsednika Lotita. Imena fudbalera koja se pojavaljuju i vezuju za Lacio su puka dimna zavesa da se prebrodi period u kome drugi sanjaju ili grade solidnije stvarnosti od Lotitovog Lacija.