Buongiorno Italia: Sari žalibaba, Murinjo ponovo očarao Romaniste

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Napoli, Milan i Inter su jedini timovi u Seriji A koji još nisu osetili gorčinu poraza u ovom šampionatu. Međutim, pobede tri velika tima, kao i Juventusa, trebalo bi da budu i opomena za četvoricu trenera Lučana Spaletija, Stefana Piolija, Simonea Inzagija i Masimilijana Alegrija.

Naime, sva četiri kluba su imalla sreću da ključne epiozode, kao i sudijske odluke, idu u njihovu korist. Neko će reći sreća prati hrabre i jake, ali šta ćemo sa Evropom? Napoli, Milan i Inter su na šest evropskih mečeva u Ligi Evrope i Ligi šampiona zabeležili dva remija i četiri poraza. Dakle, tri kluba su u italijanskom šampionatu remizirali samo tri puta (svi zajedno naravno), a u Evropi nisu uspeli da zabeleže nijednu pobedu na šest mečeva.

SPALETI STOPAMA SARIJA

Napoli se nalazi na korak od najboljeg prvenstvenog starta u svojoj istoriji. Lučana Spaletija od rekorda Mauricija Sarija, osam vezanih trijumfa, deli samo jedna pobeda. Napoli deluje kao najkompaktnija i najuigranija ekipa u Seriji A. Za razliku od Milana koji nema sve alternative za startere na visokom nivou, Napoli, ako izuzmemo ulogu levog beka, ima čak i po tri validna rešenja za ključne pozicije u timu. Povratak Fauzija Gulama, Drisa Mertensa i Dijega Demea u sastav Azura dodatno je pojačao konkurenciju, pogotovo je povratak Alžirca važan, jer je Mario Rui bek skromnih mogućnosti.

Kalidu Kulibali igra u životnoj formi, Andre Frank Zambo Angisa je jedno od najpozitivnijih iznenađenja Serije A, Fabijan Ruiz stasava u top igrača na sredini terena, Viktor Osimen napreduje koracima od sedam milja, Amir Rahmani je ponovo onaj stari iz zlatnih vremena u Veroni. Jedina mala briga je kapiten Lorenco Insinje. Produžetak ugovora je i dalje na dugačkom štapu, glasine o eventualnom odlasku, već u januaru, sve su učestalije. Nije rečeno da je promašen penal juče u Firenci i vidljiva nervoza prilikom izmene posledica nategnutih pregovora sa Aurelijom de Laurentisom, ali je evidentna koincidencija.

Napolijevo slavlje (©Reuters)

Protiv Fjorentine, Napoli je bio miljenik Fortune i korisnik sudijskih odluka: penal nad Osimenom i eventualni faul Insinjea nad Bartolomejom Dronogvskim posle najstrože kazne tipični su slučajevi u kojima može da se presudi na ovaj ili onaj način. Polemike su neminovne.

Ljubičasti su kao i protiv Intera odigrali odlično prvo poluvreme, a onda su imali pad u igri. Trener Vinčenco Italijano je napravio grešku dajući zadatak Lukasu Martinez Kvarti da čuva Osimena umesto Nikoli Milenkoviću. Kada je srpski defanzivac preuzeo Nigerijca muzika se promenila. Nije slučajno da je Nikola najbolje ocenjeni defanzivac u italijanskim medijima.

Dušan Vlahović i Viktor Osimen su završili nerešeno personalni duel: nisu postigli golove, ali je Vlahović asistirao Kvarti za gol, a Osimen je obezbedio penal Napoliju koji je prethodio izjednačujućem golu Irvinga Lozana. Što se tiče „umetničkog utiska“, sudeći po ocenama u italijanskoj štampi, Osimen je ostavio bolji utisak. Centarfor Napolija je dobio uglavnom sedmicu i 7,5 dok Vlahović nije zaradio ni prelaznu ocenu.

MILAN ZAHVALIO MUSU I FROJLERU

Huan Muso 4 ili 4,5, Majk Menjan 7 ili čak 7,5. Ocene dvojice čuvara mreže Atalante i Milana daju najbolju ideju kako je tekao meč u Bergamu između Atalante i Milana. Muso i Remo Frojler su bukvalno poklonili dva gola Rosonerima dok je Menjan spasao u prvom poluvremenu par puta gol Milana i tako odredio definitvni pravac meča.

Osim zasluga francuskog golmana dobar deo odgovornosti za poraz Atalante snose i igrači Boginje koji se nisu najbolje snalazili u završnicama napada. Svoj dorpinos je dao i trener Đan Pjero Gasperini koji je pogrešio sa uvođenjem Đuzepea Pecele umesto povređenog Matea Pesine, a zakasnio je sa izvođenjem indisponiranog Frojlera i ubacivanjem Marija Pašalića. Ne treba smetnuti s uma ni da je Atalanta ostala pre meča i bez Rafaela Toloija. Odsustvo Hansa Hetabora, Robina Gosensa, Toloija i na kraju i Pesine na polovini prvog poluvremena je ostavilo traga na igru Boginje.

Frank Kesi (©Reuters)

Milan jeste bio miljenik srećnih okolnosti u Bergamu, ali ih je i zaslužio. Rosoneri su pronašli fizionomiju, ritam, pravu meru agresivnosti i taktičke zrelosti. Piolijevi mladi lavovi sazrevaju sve više, iz dana u dan. Sandro Tonali je postao zvezda vodilja tima, potvrđujući da je „pola Gatuzo, pola Pirlo“, a Menjan je ostavio tako dobar utisak da više niko i ne spominje, a kamoli da žali za Donarumom.

Milan je u poređenju sa svojim takmacima već odigrao tri izuzetno teška meča (Lacio, Juve, Atalanta), dok su Napoli i Inter imali samo Juve i Atalantu od novih „sedam sestara“ na rasporedu u prvih sedam kola. U sledeća dva kola bi moglo i da dođe do novog tumbanja na tabeli budući da će Napoli gostovati na Olimpiku protiv Rome u devetom kolu, a Inter će ukrstiti koplja sa Lacijom i Juventusom posle oktobarske pauze.

SARI ŽALIBABA

Mauricio Sari je veća žalibaba od Valtera Macarija. Dva toskanska trenera su ušla u anale po svojim žalbama. Macari je dotako vrh kada se požalio na kišu dok je bio trener Intera, a Sari od četvrtka ne prestaje da javno iskazuje nezadovoljstvo što je njegov tim imao samo 61 sat odmora između meča u Ligi Evrope i okršaja sa Bolonjom.

Nesreća Sarija je što je Ren igrao isto kao i Lacio u Evropi (pobedio je Vitese u Ligi konferencija) u četvrtak, a onda je u vreme nedeljnog ručka naneo prvi poraz PSŽ-u, sve sa trojkom Mbape, Mesi i Nejmar.

Umesto da objasni zašto su njegovi igrači bili neprepoznatljivi, bezvoljni, ispumpani, bez reakcije na golove Bolonje, Sari je nastavio sa mantrom od 61 sata. Ne pamti se kada se video tako loš Lacio. Za 90 minuta, Nebeskoplavi su uputili samo dva šuta na gol Skorupskog koji je na poslednja tri meča kapitulirao čak 12 puta.

Nije dovoljno objasniti poraz umorom i odsustvom Čira Imobilea i pored činjenice da je na poslednjih pet mečeva bez kapitena na terenu Lacio izgbio četiri puta i jednom remizirao.

01.15: (2,35) Kolon (3,10) Banfild (3,25)

Postavlja se pitanje zašto Sari insistira na Elseidu Hisaju koji je napravio istu grešku kao u derbiju posle kornera, samo što je Nikolo Zaniolo pogodio stativu, a Teat je zatresao mrežu. Zašto minira samopouzdanje najboljih igrača i dovodi ih u pitanje, poput Sergeja Milinković Savića i Luisa Alberta? Zašto insistira na Vedatu Murićiju kada je jasno da Kosovar ne može da igra ni u Seriji B, a kamoli u Seriji A? Zašto tim nije reagovao ni posle prvog, ni drugog, a ni trećeg gola Bolonje?

Da nešto debelo ne funkcioniše u Formelu pokazuje nervoza Frančeska Ačerbija. Defanzivac Lacija je poznat po prisebnosti i lepom vaspitanju i ako je njemu pukao film, toliko da je počeo da psuje i pokazuje srednji prst, onda to znači da ga nešto poprilično iritira u igri i svlačionici Lacija.

Crveni karton Ačerbiju je zapečatio crno popodne Lacija u Bolonji, jer on neće moći da igra protiv Intera za dve nedelje, a nije sigurno ni da će se Imobile vratiti na raspolaganje.

U svakom slučaju Sari ne rizikuje posao, a ni sportski direktor Igli Tare. Predsednik Klaudio Lotito neće slediti poteze kolege iz Bolonje Džoa Saputa koji je otpustio Valtera Sabatinija, ne zato što to ne bi želeo već zato što nije u poziciji da to uradi. Sarijeva plata je toliko velika da samo u slučaju da prvoligaški status Lacija bude ugrožen njegovo mesto može da bude dovedeno u pitanje. Što se tiče Tarea, poslovi i veze između Lotita i njega toliko su isprepletani da sportski direktor iz Formela može da ode samo svojom voljom.

MURINJOVA TRANSFORMACIJA PELEGRINIJA

Žoze Murinjo je napravio čudo sa Lorencom Pelegrinijem. Pod komandnom palicom portugalskog stručnjaka Pelegrini je u prethodna četiri meseca napredovao više nego u poslednje tri godine, od povratka u Rim iz Sasuola.

Murinjo je pronašao idealnu ulogu za Pelegrinija, a on mu je uzvratio asistencijama, golovima i vrhunskim partijama. Kapiten Rome je juče proslavio potpisivanje novog ugovora do 2026. godine četvrtim golom u Seriji A u ovoj sezoni.

Bivši trener Intera je pred meč sa Empolijem napravio još jedan potez s kojim je razgalio i osvojio srca Rominih navijača. Naime, pošto je Zajednica prvoligaša upozorila Romu da ne može da krši ceremonijalni protokol koji predviđa da ne mogu da se puštaju pesme i himne klubova pet minuta pre izvođenja himne Serije A, Murinjo je juče orkestrirao pevanje celog stadiona, odnosno 32.000 navijača na Olimpiku. Ako ne može na razglasu „Roma Roma“ se peva izi grla navijača. Efekat Murinjo je toliko jak da ga čak ni poraz u derbiju nije doveo u pitanje. Rasprodate sve karte protiv Empolija su najubedljiviji dokaz.

Utakmica sa toskanskim klubom nije bila važna samo zbog bodova za Romu: bilo je potrebno dobiti potvrde i pozitivne signale od Krisa Smolinga u odbrani i Ebrima Darboa u veznom redu. Englez nije samo bitan zbog svog doprinosa već i zato što Đanluka Mančini deluje sigurnije i igra bolje pored bivšeg defanzivca Mančester Junajteda. Na drugoj strani mladi Darbo je pružio još jedan dokaz da može da bude adekvatna zamena za Brajana Kristantea ili Žordana Veretua na sredini terena.

Jedina senka na jučerašnje prijatno jesenje veče je povreda Zaniola zbog koje je igrač Rome morao da otkaže naknadni poziv Roberta Mančinija polse povrede Pesine. Ipak, u Trigoriji veruju da će Nikolo biti spreman za pakleni nastavak šampionata u oktobru kada ih u drugoj polovini meseca čekaju okršaji sa Juventusom, Napolijem, Kaljarijem i Milanom.