Buongiorno Italia: Sari tražio A, B i C pojačanja, a stigli mu DŽ i Š! I Murinjo kuka

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Utisak, čak i i vizuelni sa pogledom na tabelu, je da su Inter, Milan i Napoli već krenuli u borbu za titulu, dok će ostali, Juve, Atalanta, možda Fjorentina i rimski klubovi, ako se brzo probude, voditi trku za četvrto mesto. Moglo bi se reći da su tehnički direktor Juventusa Kristijano Đuntoli i šef stručnog štaba Stare dame Masimilijano Alegri bili u pravu kada su Bjankonere svrstali u drugi razred klubova Serije A.

Inter i Milan su već u malom begu, a Napolijevih 14 bodova vredi više od Juventusovih, jer je šampion Italije već prebrodio početnu krizu, uprkos svim pratećim i nepotrebnim polemikama i teranja maka na konac sa Viktorom Osimenom.

Trener Bolonje Tijago Mota posle pobede nad Empolijem (3:0) je ponovio toliko očiglednu stvar koja izgleda kao „otkrivanje tople vode“: Kad su najjači igrači koje imaš u formi sve ide kako treba. I upravo je to razlika između milanskih klubova, Napolija i drugih.

Osimen i Kvarchelija u azurnom dresu, Leao u Milanu i kapiten Intera Lautaro Martines su spakovali ili postigli golove na veoma sličan način. Naravno, Leao uz pomoć Pulišića i Okafora, a Martinez uz asistencije Tirama, Karlosa Augusta i Barele.

Postavlja se pitanje koji klub više zavisi od svojih asova i lidera. Na papiru Napoli najbolje stoji, Milan ima veliki izbor spoljnih napadača, ali nijedan nije ni približno kao Leao, pogotovo kad Portugalac ima dan, a Žiru ima 37 godina, Interov problem je što Lautaro i Tiram nemaju adekvatne alternative, Arnautović je povređen, a Aleksis Sančez nije više fudbaler za velike klubove. Nije odavno, možda će i ubosti neki meč u ovoj sezoni, ali „Ninjo Meravilja“ iz Udinezea je samo nostalgija za boljim danima, kao ljudi koji nose sliku u novčaniku kada su bili mladi, bez bora, bez stomaka i sa kosom, tešeći se kako su nekada bili zgodni.

Lautaro je u prošloj sezoni odigrao čak 57 mečeva za Inter (Serija A, Kup Italije, Liga šampiona, Superkup) i počeo je ovu kao nikada dosad, već ima devet golova na kontu u Seriji A. Prethodnoj je njegov najbolji start bio začinjen sa pet pogodaka, gotovo duplo manje nego sada. Meč sa Salernitanom je pokazao nedvosmislenu činjenicu: Lautaro ne može da igra sve utakmice, pogotovo ne 90 minuta, ali i da je Inter druga stvar bez njega. Drugi je igrač i Markus Tiram. Francuski reprezentativa je daleko korisniji, opasniji i efikasniji sa Martinesom nego bez njega.

Viktor Osimen je postavio na društvenim mrežama otvoreno pismo u kome je iskazao svu ljubav prema gradu Napulju i Napoletancima, kao i navijačima Napolija, ali nije pomenuo klub Napoli niti je pričao o budućnosti. Pitanje koje kruži Italijom je sledeće: kada će Osimen napustiti Napoli, u januaru ili sledećeg juna?

Odgovor će zavisiti od toga gde će se Napoli nalaziti na početku sledeće godine, odnosno da li će biti u trci za skudeto i da li će imati kartu za osminu finala Lige šampiona? Drugim rečima, Napoli i bez Osimena može, bez većih problema, da se dočepa Lige šampiona, to jest da bude među četiri najbolja tima Serije A, ali bez Nigerijca odbrana skudeta je moguća samo u teoriji.

Najveći nedostatak, neki bi rekli i jedini, Rafe Leaa je diskontinuitet. Stefano Pioli mora da gleda, slikoviti rečeno, u bob svaki put pred početak meča, nadajući se da će Portugalac biti raspoložen. Protiv Lacija Leao se uključio u drugom poluvremenu i razlika se odmah videla.

Kao kontradokaz teorije da sve zavisi od forme velikih igrača stoji Dušan Vlahović. Slaba partija protiv Sasuola, povrede zbog kojih nije počao meč sa Lećeom a nije uopšte igrao protiv Atalante, su pokazali sve slabosti Stare dame. Federiko Kjeza je ostao sam, sirak tužni, bez Vlahovića. Nije slučajno da Kjeza svaki svoj gol proslavlja posebno sa Dušanom. Više od svih zna koliko je Vlahovićevo prisustvo bitno, čak i kad nije na nivou talenta. Bez Vlahovića Juve muku muči ne samo da postigne gol već i da kreira šanse. Protiv Atalante smo videli samo jedan udarac na gol, koga drugog do Kjeze.

SARI I MURINJO “ŽALIDEDE”

Kad bi postojala reč „žalidede“, Mauricio Sari i Žoze Murinjo bi verovatno stajali u rečniku kao primer šta pomenuti neologizam znači.

Sari je prevazišao sebe nakon meča sa Milanom. Prvo je degradirao tim koji vodi izbacujući ga iz reda velikih klubova Serije A, valjda da bi podvukao kako je drugo mesto iz prošle sezone njegov i samo njegov uspeh, onda je metaforički pljunuo nova pojačanja Lacija rekavši da je tražio igrače A, B, C a došli su mu X, Y, ili prevedeno na azbuku, Dž i Š. Na kraju je pokazao i uobičajenu dozu licemernosti žalivši se što se igra svaka tri dana zaboravljajući da njegova mesečna plata iznosi toliko da mnogi ljudi, čak i u zapadnoj Evropi, ne zarade za čitav radni vek.

Treneri i fudbaleri zarađuju disproporicionalno mnogo novca zahvaljujući televiziji i medijskom praćenju utakmica. Kada ne bi igrali svaka tri dana, već jednom nedeljno, plate bi bile drastično manje, jer televizije i sponzori ne bi plaćali koliko izdvajaju sada. Naravno, Sariju ne pada na pamet da kaže: „bolje je da zarađujemo duplo manje i da igramo duplo manje“.

Murinjo nije odoleo da ne obuče kostim Kalimera ni posle pobede nad Frozinoneom.

„Blago Alegriju, njemu se povredio Bremer, ali on ima Ruganija”, rekao je Portugalac proizvodeći nevericu među prisutnim novinarima i pitanje da li se šali ili ozbiljno misli.

Naravno da se nije šalio, baš kao što se ne šali kad se žali što više nema Ibanjesa, kao nekada Antonio Konte koji je suze lio što je Juve prodao Đakerinija. To je Murinjo. Oni sa boljim pamćenjem će se setiti kako se Murinjo žalio na Benzemu dok je bio trener Real Madrida:

„Drugi u lov idu sa lovačkim psima, a ja sa mačkom”, aludirao je Portugalac da je Francuz „mačka“. Ta „mačka“ je u rukama Karla Ančelotija kasnije postala tigar”“. I u fudbalu važi Njegoševo pravilo da je u rukama Vuka Mandušića svaka puška ubojita.