Buongiorno Italia: Robokap Filip Kostić

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Pruduženi fudbalski vikend u Seriji A se nije završio, ali možemo da konstatujemo da su srpski fudbaleri u velikom usponu forme, od Filipa Kostića i Luke Joviće, preko Torinove trojke Vanje Milinković Savića, Nemanje Radonjića i Saše Lukića, do maestralnog Sergeja Milinković Savića. Jedino je Dušan Vlahović bio ispod svog nivoa, a Nikola Milenković je platio cenu loše procene i sudijskog previda koji su koštali Fjorentinu poraza od Intera.

Filip Kostić je svakim danom sve više Kostić koga smo gledali u Ajntrahtu iz Frankfurta. Protiv Empolija je srpski reprezentativac odigao jednu od svojih najbolji, ako ne i najbolju utakmicu u dresu Stare dame. Uspon forme je bio primetan već u prethodnim mečevima i može se već govoriti o kontinuitetu Filipovih dobrih partija. Tu su i brojevi da potkrepe stavove u poslednjih mesec dana: četiri asistencije, jedan gol i preko deset šansi kreiranih za saigrače.

Kostićeve igre nisu prošle nezapaženo i Tutosport ga je prozvao Alegrijevim Robokapom.

Luka Jović je proradio. Gol protiv Intera pripada repertoaru velikih napadača. Jović se oporavio u rekrodnom roku od povrede i čini se da mu je trener Fjorentine Italijano konačno pronašao kolokaciju u timu koja mu leži: drugi špic, gotovo ofanzivni plejmejker koji igra iza leđa prvog napadača. Ideja koju bi i selektor Srbije Dragan Stojković mogao da ima na umu kao jednu od alternativa.

Vanja Milinković Savić je veliki uspeh kormilara sprske reprezentacije. To ne kažemo samo mi, već i italijanske kolege koje prate svakodnevno Torino. U momentu krize, nekoliko mečeva u kojima je Vanja imao nekoliko kikseva, iza našeg čuvara mreže su stala oba njegova trenera Ivan Jurić i Dragan Stojković. Šansa koju je Stojković dao Vanji u reprezentaciji i potvrda da će biti sigurno starter Orlova u Kataru ulio je neophodnou sigurnost mlađem Milinkoviću i na poslednja dva meča protiv Juventusa i Udinezea je bio najbolji igrač Granata.

Saša Lukić kao da ponavlja mantru iz Kusturičinog filma Sećaš li se Doli Bel: „Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujem“. Vezni igrač Granata je u tri reči: srce, pluća i mozak tima Ivana Jurića. Nije preterano reći da na njegovim plećima leži čitava srednja linija Torina.

Nemanja Radonjić je posle odličnog starta imao pad forme. Izgubio je status startera, ali se nije demoralisao. Protiv Udinezea je pokazao živost i pored par greška koje su sve anulirane sa asistencijom za drugi gol Torina koji je bio odlučujući za pobedu nad Udinezeom.

Sergej Milinković Savić je u ovoj sezoni postao, uslovno rečeno, propusna tačka igre Lacija. Praktično, nema akcije u kojoj lopte ne prelazi preko Milinkovićevih stopala. Mauricio Sari je Sergeja pretvorio u centralnu figuru tima koji daje ritam, proigrava, gradi igru, ali i drži poziciju i štiti odbrambenu liniju Nebeskoplavih. Meč protiv Atalante je bio apoteoza nove uloge Milinkovića i njegova konsakracija u totalnog fudbalera.

Pored Milenkovića o kome smo već nešto rekli, jedino je Dušan Vlahović zakazao ovog vikenda, ali u Dušanov kvalitet i značaj za Juve niko ne sumnja.

SPALETI MARŠIRA KA TITULI

Hajde da budemo realni: u ovom šampionatu samo Napoli može da izgubi skudeto. Pobeda nad Romom je samo potvrdila ono što smo znali četa Lučana Spaletija je apsolutni favorit za osvajanje titule i pored toga što nismo stigli ni do trećine šampionata.

Način na koji su Azuri osvojili drugi put Olimpiko za mesec dana potvrđuje superiornost kluba Aurelija De Laurentisa u ovom momentu. U prethodnih 15 mečeva u Seriji A i Ligi šampiona, samo je Milan igrao na ravnoj nozi sa Napolijem i nije zaslužio, po prikazanom fudbalu, da izgubi taj meč.

Spaleti je sa sinoćnom pobedom razbio tabu Murinjo pobedivši ga prvi put, iz sedmog pokušaja a izjednačio je rekord Banjolija od pre 36 godina i 11 uzastopnih pobeda.

Iskusni stručnjak je pokazao da se može napredovati i menjati na bolje i posle 60 godina. Lučano je postao strpljiv, naučio je da plete mrežu i čeka da protivnik upadne u zamku. Svi su bili ubeđeni da će Raspadori ili Čolito Simeone ući u igru u drugom poluvremenu da preokrenu rezultat, ali je Spaleti verovao u Nigerijca i to mu se isplatilo sa kamatom na kraju.

Razlika između Osimena i Ejbrahama je odlučila meč. Za razliku od Nigerijca koga je konkurencija Raspadorija i Simeonea stimulisala da bude još bolji i još ubojitijii - o čemu svedoče tri gola na tri utakmice (sva tri odlučujuća) posle oporavka od povrede – Ejbraham se nalazi u ozbiljnoj krizi. Englez je prosto neprepoznatljiv. Sinoć je pravio greške koje se ne viđaju ni na trećeligaškim terenima. Mogli bismo reći da dok su svi očekivali Kvaracheliju, isplivao je na površinu Osimen.

Čitava filzofija Žozea Murinja se bazirala na odbrani i zaustavljanju Napolijevih napadača dok se u ofaznivnoj fazi uzdala u „epizodu“. Drugim rečima, Murinjo je igrao na „0-0“ pa šta Bog da. Problem je što bez Dibale, negledljivog Ejbrahama i Zaniola koji gotovo tri godine nije postigao gol na Olimpiku, treba biti veliki vernik pa uzdati se u srećnu zvezdu.

Tragičar meča je Kris Smoling. Stub odbrane Đalorosih je bio kolosalan do gol Osimena. Bukvalno je tri put svojim telom spasao gol Rome uz pregršt pravovremenih i delotvornih intervencija. Zvuči kao velika podvala provlačenje u medijima da bi jučerašnji kiks Smolinga mogao da ga košta poziva u selekciju Engleske.

Kuriozitet je i da je Murinjo verovatno jedini čovek na planeti koji je gledalo jučerašnji meč i zaključio da Napoli nije zaslužio pobedu nad Romom i pored toga što njegovi igrači nisu uputili jedan jedini šut o okvir gola Napolija za 90 i kusur minuta meča.

Naravučenije, ako je Napoli dominirao u Seriji A i Ligi šampiona bez Osimena šta će biti sad kad je Viktor ušao u golgeterski ritam!?

NEBESKOPLAVA RAPSODIJA

Sergej protiv Skalvinija (© Reuters)

Lacio je juče impresionirao sve igrom protiv Atalante. Odavno nismo videli jedan tim u meču Serije A da izdominira na terenu protivnika koji se nalazio ispred njega na tabeli. Mauricio Sari i njegovi momci su održali lekciju Đan Pjeru Gasperiniju i kolegama iz Atalante koju će dugo pamtiti. Sticao se utisak kao da su igrači Lacija imali veliku želju da pokažu sebi i celom svetu da su tim dostojan poštovanja i bez kapitena Čira Imobilea.

Defetizam koji se raširio u delu ambijenta Nebeskoplavih posle povrede kapitana na meču sa Udinezeom se bukvalno rasplinuo već u prvih 15 minuta utakmice na Gevis stadionu. Sari je demonstrirao da u timu koji deluje kao mašina, odnosno kolektiv, odsustvu jednog igrača, pa bio on i najbolji, nije nenadoknadiv.

Milinković je držao sve konce igre u svojim rukama. Laka konjica, Zakanji, Felipe Anderson i Pedro su se poigravali sa odbranom Boginje, ličili su na samu Atalantu iz dana kada su Bergamaski igrali sa Papu Gomezom i Iličićem.

Provedel je oborio dostigao rekord Markeđanija, šest mečeva bez primljenog gola, s tom razlikom što je bio gledalac sa neplaćenom ulaznicom. Za 90 minuta čuvar mreže Lacija nije imao nijednu intervenciju što govorio o solidnosti odbrane Nebeskoplavih.

Trebalo bi zapaziti da je Sari transformisao definitivno Lacarija i Marušića u bekove, ne radi se više o rešenjima iz nužde već o dvojici bekova koji daju garancije. Vesino se pokazuje kao pogodak: od igrača za koga se smatralo da je na kraju karijere i izduvani balon postao je stub igre Lacije. Danilo Kataldi je konačno ono što se očekivalo još pre deset godina: srce igre Nebeskoplavih.

Zakanjijev napredak je vidljiv zajedno sa Sarijevim zahtevima da igra više kao krilni napadač, Pedro živi drugu mladost, a ako se Felipe Anderson transformiše u Drisa Mertensa, Laciju neće biti zabranjen nijedan cilj.

INTER POD SREĆNOM I SUDIJSKOM ZVEZDOM

Izgleda da je suđeno da mečevi Fjorentine i Intera budu vatrene probe za arbitre. Valeri je u subotu veče ličio na Abisa od pre par godina kada je izmislio penal D‘Ambrozija, samo je delilac pravde video mišicu umesto grudi gde je lopta pogodila defanzivca Intera. Razlika je u tome da su sudijskih previdi ovoga puta favorizovali Inter. Nema sumnje da je Dimarko trebalo da dobije crveni karton zbog faula nad Bonaventurom, kao i da je Džeko napravio očigledan faul nad Milenkovićem što je omogućilo Edinu da započne akciju za pobednički gol Intera. Uz sve to i sreća je pogledala Nerazure, Venuti je mogao da uradi šta god želi sa loptom osim da pogodi pravo u nogu Mhitarjana koji ima zaslugu da je verovao do kraja prateći akciju Barele.

Nerazuri i Simone Inzagi bi trebalo da se zamisle i protumače na ispravan način pobedu na Frankiju: pobeda je više plod htenja i sreće igrača nego igre, koncentracije i organizacije.

Očigledno je da Inzagi ima problem sa upravljenjem utakmica. Po ko zna koji put ovoj sezoni Inter nije bio u stanju da sačuva stečenu prednost i privede kraju meč bez trzavica i pored svih neophodnih preduslova. Takođe, ne može se uvek uzdati u sreću, kao u meču sa Lećeom, Torinom ili Fjorentinom, što će reći tri od sedam pobeda u Seriji A je stiglo na pragu ili tokom sudijske nadoknade vremena, u Lećeu i Firenci bukvalno u poslednjem sekundu.

Pozitivne okolnosti za Interu su pvoratak u formu Nikoloa Barele i Lautara Martineza. Barela je upisao gol i asistenciju, Lautaro dva pogotka i asistenciju. Nije slučajno da je Inter vezao četiri pobede i remi u Seriji A i Ligi šampiona kada su Barela i Martinez počeli da igraju, a manje da se svađaju sa njima samima i drugima na terenu.

Negativna strana je odbrana: primiti šest golova na poslednja dva gostovanja je ozbiljan alarm, ako ga Inzagi ne shvati valjano, Inter će teško moći da se primakne Napoliju u trci za skudeto.