Buongiorno Italia: Juve i Milan, dva lica iste medalje

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Juventus i Milan će ukrstiti koplja u ranu zoru po sredjeevropskom vremenu u Los Aneđelesu. Dva tima predstavljaju dijametralne strane dosadašnjeg toka prelaznog roka: Bjankoneri tek treba da konstruišu novi tim, Rosoneri su praktično kompletirali restauraciju tima.

Krenimo redom. Milan se nalazi na Juventusovom mestu iz dva razloga. Prvi se odnosi na penalizaciju Stare dame zahvaljujući kojoj Đavoli nisu postali prvi klub u Seriji A, od kada se igra Liga šampiona po proširenom formatu, koji nije u ulozi prvaka Italije obezbedio učešće u LŠ. Drugi motiv je umešnost ili sreća Milana da proda svog igrača simbola Sandra Tonalija Njukaslu i da se zarađenim novcem finansira masivnu kampanju pojačanja tima Stefana Piolija.

Nije tajna da su oba kluba pripremala teren za ozbiljne revolucije tokom ovog leta. Čini se da je Milan bolje odradio svoje domaće zadatke i sada se nalazi u daleko povoljnijoj poziciji nego Juventus.

Rosoneri su brže i efikasnije obavili promenu dela rukovodstva na čelu sa Maldinijem nego što je Juve uspeo da obezbedii dolazak Kristijana Đuntolija u Kontinasu. Ako se po jutru dan poznaje, čini se da u Milanelu neće mnogo žaliti za Maldinijem i Masarom. Džefri Monkada i Đorđo Furlani su očigledno pripremili teren za smenu u Milanu i reagovali su promptno i efikasno.

Sledeći logiku da bi žabu trebalo odmah progutati, novi Milan je prodao bez pardona Sandra Tonalija Njukaslu. Potez koji se činio dvostruko štetnim zbog kvaliteta Tonaljia i onoga što je predstavljao u svetu crvno-crnih, pokazao se kao odskočna daska za otvranje ciklusa novog Milana.

Blindiranje Menjana, Tea Ernandeza i Rafe Leaa i žrtvovanje Tonalija su ukazali na tip promena koje Milan želi da napravi. U novoj formaciji s kojom želi da igra Pioli 4-3-3, Teo Ernandez i Rafa Leao su fundamentalni igrači, dok bi Tonali bio manje centralna figura u toj postavci u odnosu na 4-2-3-1.

Dolazak Loftusa Čika, Pulišića, Rejndersa, Okafora, Čukvuezea, Romera i najavljena kupovina Muse i još jednog napadača ukazuju da se rađa novi Milan, različit od onoga iz prethodne tri godine koji su konstruisali zajedno Pioli i Maldini.

Moraćemo da sačakamo početak sezone za davanje ocene prelaznog roka Rosonera, ali je već sada jasno da su sva pojačanaj optimalno funkcionalna za igru koju namerava da implementira Pioli. Loftus Čik i Pulišić imaju nameru da daju novi impuls svojim karijerama nakon perioda stagnacije. Rejnders i Čukvueze su igrači spremni da naprave kvalitativni skok i od perspekivnih postanu top fudbaleri. Okafor je, takođe, profil igrača koji bi u Milanu mogao da bude zlata vredan 12. igrač. Dolaskom Muse iz Valensije vezni red bi bio koplmetiran i eventualna trešnja na torti bi mogao da bude još jedan klasični centarfor ako Milan pronađe novi klub u kome bi Kolombo mogao još da se kali. Luka Romero je investicija sa kalkulisanim rizikom. U Milanu se nadaju da bi mladi Argentinac mogao da bude Sarijev „Prosinečki“, odnosno da toskanski stručnjak, kao Ćiro Blažević pre četiri decenije, nije video nebrušeni talenat.

Juventusov prelazni rok je počeo šlajfovanjem zbog teranja maka na konac gazde Napolija Aurelija De Laurentisa koji je iz čiste pakosti odlužio dolazak Đuntolija u Juventus za mesec dana. Napoli kao klub nije imao nikakve koristi, jer Đuntoli već nekoliko meseci nije radio na dosijeima igrača Azura, kako na ulazu tako i na izlazu, ali je zato Juventus zakasnio nekoliko nedelja sa potezima na fudbalskoj pijaci i sada se nalazi u nezavidnoj situaciji.

Za razliku od Milana, Juventus nije uspeo da proda još uvek jednog od svojih top igrača i da od njihove prodaje finansira dovođenje novih fudbalera. U redovima Juventusa igrači koji mogu da donesu veliki novac klubu od prodaje su Dušan Vlahović, Federiko Kjeza i Glejson Bremer. Vlahović košta 70.000.000 do 80.000.000 evra, dok bi Kjeza i Bremer mogli da odu i za oko 50.000.000 evra.

Tu je i čitav niz fudbalera od kojih Juve može nešto da zaradi, poput prodaje Ščensnog, Rovele, Miretija, Zakarije, Mekenija. Nijedan od pojedinačnih prodaja ne bi rešila probleme Stare dame, ali ako bi svi bili sistematizovani u drugim klubovima Bjankoneri bi imali lepu svotu da potroše na pojačanja. U sastavu Juvea su i igrači sa ogromnim platama a nisu u prvom planu Alegrija, pre svih, Bonuči i Aleks Sandro, zajedno koštaju Juve u sledećoj godini više od 20.000.000 evra.

Ovde na površinu izlazi faktor vreme. Već smo stigli do kraja jula i do kraja prelaznog roka je ostalo pet nedelja a na vidiku nema naznake da bi neko od važnijih igrača Juvea mogao da bude prodat.

U Torinu raste sve veći otpor za operaciju: Vlahović out, Lukaku in. U analizama se podseća da Lukaku nije tako unosna investicija ako je potrebno platiti za njega više od polovine novca koja bi ušla zahvaljujući prodaji Vlahovića. Takođe, Lukakuova plata bi koštala, manje-više, koliko i Dušanova tako da ni u tom segmentu ne bi bilo razlike. Uz to ako pogledamo prethodnu sezonu, Lukaku je više odsustvovao i manje minuta odigrao nego Vlahović. Pritom, srpski centarfor ima 23 godine i Juve može da ga proda, bez problema i sledeće godine, budući da mu ugovor ističe u leto 2026, dok će biti teško pronaći klub koji bi bio po volji Big Roma sa 31. godinom i neto platom od 11.000.000 do 12.000.000 evra, pogotovo ako izuzmemo Saudijsku Arabiju kao destinaciju.

Đuntoli će morati da napravi nekoliko „čarolija“ na fudbalskoj pijaci: ne zna se šta je teže, da proda Vlahovića, Bremara i Kjezu za veliki novac, da udomi seriju igrača stvarajući tako zalihu novca za pojačanja ili da pronađe obostrano zadovoljavajuć rešenja za fudbalere poput Bonučija i Aleksa Sandra.