Buongiorno Italia: Inter je ponovo gospodar svoje sudbine, Srbi u formi, od Lukića ne može da se traži više

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Italijanski fudbalski svet se po ko zna koji put ove seozne izokrenuo naopačke u krugu od samo sedam dana. Bezidejni, umorni i neefikasni Inter se podigao iz pepela dok je Milan izgubio smisao za gol, a Napoli potvrdio da ne može da izdrži psihološki pritisak, pogotovo na “Maradoni”. Juve na distanci može samo da žali za propuštenom prilikom, tajmingom i izostalom odvažnošću. Da su uzeli Dušana Vlahovića početkom, a ne krajem januara ko zna kako bi se završile utakmice sa Napolijem i Milanom i gde bi se danas nalazili na tabeli?

Inter, Milan i Napoli su tri nesavršena tima sa trenerima koji nisu nikada osvojili skudeto vodeći timove s klupe u Seriji A (Stefano Pioli i Simone Inzagi su se kao igrači okitili šampionskim titulama, a Lučano Spaleti je bio prvak Rusije) i ti hendikepi se se videli jasno u prethodnim nedeljama.

Limiti Nerazura, Rosonera i Azura su se dali naslutiti u kontinentalnim kup takmičenjima. Milan nije uspeo da stigne ni do zime, a Inter i Napoli do proleća na evropskoj sceni. Nije slučajno da je Inter živnuo onog momenta kada je završio svoju avanturu u Ligi šampiona i kada je Inzagi mogao da radi tokom cele nedelje sa svojim igračima, bez utakmica tokom sedmice. 

Tri tima su ušli u poslednja dva meseca sezone sa tri evidentna problema. Inter je bio isceđen kao limun posle utakmica na svaka tri-četiri dana od početka januara do kraja marta. Milan je u presudnom delu sezonu ušao u golgetersku krizu koja je bila dugo vremena maskirana odličnim patijama golmana Majka Menjana i defanzivne linije. Napoli je od početka patio od pshološkog pritiska, što se mnoglo nazreti kroz broj poraza na domaćem terenu u šampionatu, ali i u nacionalnom kupu i Ligi Evrope.

U prethodnih sedam dana, Inter je dobio adrenalinsku injekciju na Derbiju Italije čiji su pozitivni efekti viđeni već protiv Verone. U subotu veče smo gledali stari Inter na krilima vihornog Ivana Perišića i robusnog Denzela Damfrisa, sa neiscrpnim plućima Nikoloa Barele, lucidnim mozgom Marcela Brozovića i oslobođenom fantazijom Edina Džeka. Okršaj sa Veronom je ponudio još jednu potvrdu da Džeko i Lautaro Martinez ne mogu da igraju zajedno u Inzagijevoj postavi, odnosno da guše i sputavaju jedan drugog.

Milan se nalazi na gotovo istom bodovnom nivou kao pre godinu dana. Piolijeva četa je u ovo doba, posle 32 kola imala na kontu 66 bodova, sada ima dva boda više, ali i problem koji nije postojao prethodnog proleća: golgeterska oseka.

Pioliju nedostaju golovi Zlatana Ibrahimovića, Anta Rebića, ali i igrača srednjeg reda. Olivije Žiru nije nikada bio rasni strelac, osim epizode u Monpeljeu, i njegovih osam golova u Seriji A su ono što se očekivalo od njega. Ibra i Rebić su platili cenu velikog broja povreda, a Šveđanin i godina. Ruku na srce Aleksis Salemakers i Žunior Mesijas nisu igrači za tim koji pretenduje da osvoji šampionsku titulu, Brahim Dijaz će to možda postati jednog dana, ali danas nije. Dakle, cela knjiga spada na jedno slovo: Rafael Leao. A Portugalcu još nedostaje kontinuitet i hladnokrvnost za poslednji pas i završni udarac. Stigne li do tog nivoa ispred njega će biti samo Kilijan Mbape među krilnim napadačima, bez obzira na to što Francuz igra i kao centralni napadač.

Kada svemu tome dodamo da su Ismael Benaser, Frank Kesi i Sandro Tonali izneli ceo teret na sredini terena, uz malu pomoć Radeta Krunića, postaje jasno zašto im nedostaje lucidnosti za poneki gol koji bi bio zlata vredan za Piolijevu bandu.

Treba biti pošten, Pioli ima slabiji igrački park na raspolaganju u odnosu na kolege Inzagija i Spaletija. Zato bi eventualni skudeto Milana nosio mnogo jači pečat Piolija nego što bi Inzagi i Spaleti imali za titulu Intera odnosno Napolija.

Izraz lica, ton i reči Lučana Spaletija posle poraza od Fjorentine nedvosmisleno ukazuju da su u Napulju svesni da su prokockali veliku priliku da prišiju treći skudeto istoriji kluba.

Brojevi su neumoljivi. Poraz od Fjorentine je peti u ovom prvenstvu na “Maradoni”, ako tome dodamo i poraze od Spartaka iz Moksve i Barselone u Ligi Evrope i od iste Fjorentine u Kupu Italije, postaje prilično jasno da Spaleti i njegovi momci imaju problem sa psihološkim pritiskom, pogotovo kada igraju kod kuće. Primera radi, Napoli je u Seriji A izgubio samo jednu utakmicu na gostovanjima, protiv Intera (0:1).

Poraz od Ljubičastih je otvorio i priču o daljoj budućnosti Napolija. Lorencu Insinjeu, Davidu Ospini i Drisu Mertensu ističu ugovori u junu. Kalidu Kulibali i Fabijan Ruiz su na korak od izlaznih vrata, a bez šampionske titule i Viktor Osimen bi mogao da bude prodat ako gazdi Aureliju De Laurentisu stigne ponuda sa devet brojeva.

Raspored utakmica do kraja prvenstva ne ostavlja mnogo nedoumica i pored “nesavršenih” takmaca u trci za skudeto koji su nas navikli na kikseve i neočekivana posrtanja: Inter je apsolutni favorit dok bi Napoli, ako se trgne posle hladnog tuša protiv Fjorentine, u boljoj poziciji u odnosu na Milan i pored dva boda zaostatka.

ČETIRI KANDIDATA ZA TRI MESTA U LIGI EVROPE I LIGI KONFERENCIJA

Romi tri boda protiv Salernitane (©Reuters)

Roma, Lacio, Fjorentina i Atalanta su uklješteni u rasponu od šest bodova koji bi mogli da postanu tri ako Ljubičasti i Boginja pobede u zaostalim mečevima Udineze odnosno Torino: Roma 57, Fjorentina 56, Lacio 55 i Atalanta 54.

Borba za peto mesto ima specifičan značaj jer garantuje direktan plasman u grupnu fazu Lige Evrope, to jest izbegavanje igranja kvalifikacionih mečeva i samim tim anticipiranje letnjih priprema. Tim pre što će ove godine kalendar biti pretumban zbog Mundijala kad mu vreme nije, u novembru i decembru.

Roma ima najteži raspored, u sledeća dva kola igra protiv Napolija i Intera, a ne treba smetnuti s uma ni obaveze u Ligi konferencija pošto su u Trigorijij proglasili kao prioritet u finišu sezone osvajanje prvog izdanja evropskog kup takmičenja. Osvajanje Lige konferencija bi omogućilo Romi direktan plasman u Ligu Evrope.

Fjorentina takođe ima šansu, istina malu, da uz pomoć padobrana, preko osvajanja Kupa Italije, stigne do Lige Evrope. Međutim, imajući u vidu da je izgubila prvi meč sa Juventusom u Firenci i da bi je u finalu čekao pobednik duela Milan – Inter, evidentno je da je za četu Vinčenca Italijana bolje da preko prvenstva obezbede povratak u Evropu.

Lacio ima veoma zahtevan kalandar, jednako ako ne i teži od Rominog. Na putu Nebeskoplavih su Torino, Milan, Specija, Sampdorija, Juve i Verona. Naruku Lacija ide činjenica da oni nemaju ni utakmice da nadoknađuju, a ni obaveze u kup takmičenjima.

Mauricio Sari daje najbolje od sebe kada može da radi sa timom preko cele nedelje i to se već videlo protiv Sasuola i Đenove. Lacio je u očiglednom usponu forme i optimizam dodatno rasplamsava želja Čira Imobilea da četvrti put osvoji titulu najboljeg strelca Serije A i namera Sergeja Milinkovića Savića da se upiše u vrlo probranu grupu igrača koji su u jednoj sezoni ostvarili fudbalski „dabl-dabl“.

Atalanta je platila najveću cenu povreda i Kovida-19 u ovoj fudbalskoj godini. Duvan Zapata se vratio posle tri meseca pauze zbog povrede i njegov izostanak je koincidirao sa slabijim rezultatima Boginje. Veliki peh za tim iz Bergama je i višemesečno odsustvo Josipa Iličića, kao i odlazak Robena Gosena koji bi na levom boku bio neophodan Đan Pjeru Gasperiniju kao hleb nasušni u završetku sezone.

Klub iz Bergama je odlučio da se kocka: stavio je sve na Ligu Evrope jer ona donosi i dodatnu premiju plasman u Ligu šampiona, a u Zingoniji su se navikli na muziku najprestižnijeg evropskog takmičenja u poslednje tri godine. Opasnost je da Atalanta ostane kompletno praznih šaka: bez Lige Evrope, Lige šampiona i Lige konferencija ako završi prvenstvo na osmom mestu.

SRBI U FORMI U SERIJI A

Saša Lukić (©Reuters)

Berićetan vikend za srpske fudbalerer na Apeninskom polustrvu. Dušan Vlahović je doneo pobedu Juventusu protiv Kaljarija i uz Huana Kvadrada i Matijsa De Lihta bio najbolji akter meča na Sardiniji. Vlahović je uglavnom ocenjen sa sedmicom.

Sergej Milinković Savić nije postigao gol na Marasiju, ali je dominirao na sredini terena i dirigovao igrom Lacija, dajući ritam i popunjavajući sve praznine u defanzivnoj fazi igre. Milinković je od svih izveštača dobio 6,5.

Nikola Milenković je odigrao gotovo brijlantan meč protiv Napolija. Srpski defanzivac i pored žutog kartona koji je zaradio na početkmu duela, bio je beskprekoran. Jedina mala zamerka može da mu se stavi za akciju iz koje je Mertens poravnao rezultat. Nikola je uglavnom ocenjen sa 6,5 ili 7.

Saša Lukić je još jednom bio alfa i omega u veznoj liniji Torina. Taktički nije napravio nijednu grešku. Sve vreme je davao ton igri Granata, preorao ceo teren olimpijskog stadiona i praktično poništio Brahima Dijaza. “Od Saše je nemoguće tražiti više”, konstatovala je Gazeta dajući mu 7.

Vredelo je platiti ulaznicu za meč Roma – Salernitana samo za projektil Ivana Radovanovića. Srpski fudbaler je postigao jedan od najlepših golova u šampionatu iz slobodnjaka na dva dodira sa Frankom Riberijem. Šteta što taj gol nije doneo bodove Salernitani. Inače, Ivan je igrao u ulozi centralnog defanzivca i odbrana tima iz Kampanje je odolevala sve do 80. minuta. Ivan je zaslužio 6,5 uprkos porazu.

Pralazne ocene su dobili i Ivan Ilić i Darko Lazović i pored poraza Verone od Intera, dok je jedino Nikola Maksimović imao crnu nedelju. Srpski defanzivac je bio malerozan da protiv sebe ima razgoropađenog Čira Imobilea koji je postigao het-trik izjednačavajući broj utakmica i broj golova datih Đenovi u dresu Lacija: 14-14. Maksimovića nisu mogle da izbegnu ocene od 4 do 5.