Sudnji dan u Pireju! Može li Panatinaikos da servira hladnu osvetu?

Postoje utakmice koje definišu sezone, postoje one koje donose trofeje, a postoji i ono što nas čeka danas od 17 časova u Dvorani mira i prijateljstva. To nije samo košarka. To je esencija grčkog navijačkog ludila, sudar dva sveta koji se organski ne podnose i meč koji će jedne lansirati u večnost, a druge ostaviti u teškoj, višemesečnoj depresiji. Majstorica finala plej-ofa. Olimpijakos protiv Panatinaikosa. Crveno protiv zelenog.

U ovom trenutku, na čitavoj planeti, verovatno ne postoji košarkški rivalitet koji može da isporuči ovakvu količinu elektriciteta. Evroliga je elitno takmičenje, ali domaći šampionat u Grčkoj je pitanje časti, krvi i preživljavanja. Ko god misli da je posle naporne evropske turneje intenzitet opao, grdno se vara. Tenzije su dostigle tačku ključanja, a atmosfera je toliko toksična da se može seći nožem.

Svaki minut ove finalne serije bio je priča za sebe, protkan taktičkim nadmudrivanjima, ali pre svega, nesnosnim pritiskom sa tribina i stalnim provokacijama. Gledali smo trenere kako gube živce, tehničke greške koje pljušte na sve strane, i rat saopštenjima koji se tradicionalno vodi van parketa. Da ludilo bude kompletno, pred samu majstoricu Grčku je obišla vest da su huligani vandalizovali i išarali kuću poznatog arbitra koji je delio pradvo na dve od četiri dosadašnje utakmice. To je ta mračna strana atinskog derbija, pritisak pod kojim i najiskusniji arbitri imaju problem da ostanu dosledni. Ipak, onog trenutka kada lopta poleti u vazduh, sve te vansportske igrarije pašće u vodu. Ostaće samo deset ratnika na parketu i krcate tribine koje traže krv rivala.

Teško je, zapravo potpuno nemoguće, proglasiti favorita u ovakvom meču. Olimpijakos ima prednost domaćeg terena, ima to bučno, crveno grotlo Pireja koje ume da proguta sve. Sa druge strane, Zeleni su pokazali da imaju mentalnu čvrstinu i individualni kvalitet koji u svakom trenutku može da okrene utakmicu u njihov korist.