Božja je vlast nad njegovom sudbinom: Tolu nije samo ime, već filozofija i pokornost pred višim planom

Između generatora i betonskih ploča rađali su se snovi, generatora koji bruje jer nema stalne struje, pa se svaka utakmica gleda uz buku motora i miris dizela, i ploča koje više liče na gradilište nego na igralište, a igra traje i kad lopta pukne. U jednoj prašnjavoj četvrti Lagosa, rođen je dečak neobičnog imena i još neobičnije građe - Toluvalase Emanuel Arokodare. Visok, povučen, i za mnoge u početku - neupotrebljiv. Za njega će fudbal biti mnogo više od igre. Biće spas. Otkup. Povratak samopouzdanja. I na kraju, kruna u vidu dolaska na ivicu titule najboljeg strelca belgijske lige u sezoni 2024/25 sa 20 golova u dresu Genka (i još dve utakmice do kraja sezone, uključujući i današnju protiv Genta (18.30, da prestigne Andreu Bertaćinija iz Sint Trojedena čiji je klub završio sezonu). 

Festak Taun, njegov rodni kvart, nije mesto iz fudbalskih brošura. Nekada zamišljen kao planski deo Lagosa namenjen za održavanje festivala, danas je prenatrpano urbano područje u kojem nestanci struje traju satima, a buka iz privatnih dizel-generatora neprekidno trešti između zgrada. Deca igraju između parkiranih automobila i limenih tezgi, na betonu koji se zagreva do 50 stepeni. U tom okruženju, bez travnatih terena, rođen je Toluov fudbalski instinkt. Nema tu terena sa travom, ni reflektora. Tereni su označeni kamenjem, lopte su napravljene od plastičnih kesa, a život je prečesto krut i bez praštanja. Tolu je kao dečak često trčao bos po vrelom pesku, jurio loptu koju ne bi želeo niko iz Evrope ni da dotakne, ali je već tada pokazivao dve osobine koje će ga definisati: upornost i veru.

Njegov otac je vozio kombi, majka bila učiteljica. Novca nije bilo. Struja je povremeno dolazila, voda u kući nije bila garantovana. Prvu pravu fudbalsku loptu video je tek sa 10 godina, i to zahvaljujući poklonu iz crkvene zajednice. Umesto igračaka, san mu je bio da ima dres. I da vidi Drogbu – na bilo kom uređaju koji radi.
"Nisam znao ništa o Evropi, osim da odatle dolaze kopačke. I da Drogba igra tamo."

U Lagosu postoji stotine fudbalskih akademija, ali mali broj njih ima uslove da iznedri profesionalca. Tolu se prijavljivao u nekoliko, ali su ga redovno odbijali, bio je previsok, nezgrapan, nije delovao kao potencijal. Niko nije video ono što će tek kasnije doći do izražaja: tajming, inteligenciju bez lopte, neumornu trku. Zahvaljujući nigerijskoj akademiji "Box2Box", dobija šansu da ode na probu u Letoniju, u klub Valmijera. Let je za njega očekivano bilo prvo putovanje avionom, a sneg prvi doživljaj nečeg što nije sunce. 

13.30: (4,80) Anderleht (3,50) Klub Briž (1,70)

U Letoniji se nije snašao odmah. Nije znao jezik, hrana mu je bila nepoznata, spavao je sam u sobi bez grejanja neko vreme. Ali je trenirao. Svaki dan. Dodatno. Sam. Pre i posle svih ostalih. Grad Valmiera bio mu je potpuna suprotnost Lagosa – tih, hladan, dalek. Danima nije imao s kim da razgovara. Često je sedeo ispred stadiona, u jakni koju je dobio od saigrača, i zapisivao u svesku kako se oseća. Kažu da je jednom sam očistio ceo teren od snega, jer mu je bilo zabranjeno da trenira u hali bez dozvole trenera.

Ipak, nije odustajao. Brzo je stekao poštovanje u svlačionici zbog ponašanja. Nikada se nije žalio, nikada nije tražio više. Samo je tražio – loptu. U sezoni 2019/20 dao je 22 gola na 36 utakmica. Bio je prvi strelac tima i zvezda lige, ali je, po sopstvenim rečima, „tek tada shvatio koliko još mora da radi ako želi veće snove“.

Tada dolazi Genk. Belgijski klub poznat po tome da pronalazi nebrušene dijamante (Kevin De Brujne, Kalidu Kulibali, Sergej Milinković-Savić). U početku tiho, Arokodare ulazi u sistem. Ne traži pažnju. Radi.

U sezoni 2024/25 dolazi njegov trenutak: 20 golova u 38 utakmica. Prvi strelac Župiler lige. Genk neće osvojio titulu, izvesno je da će biti treći, ali Tolu jeste – onu ličnu. Golovi nisu bili obični: bilo je tu voleja, udaraca glavom, golova u poslednjim minutima. Postao je noćna mora za defanzivce, a mediji su ga krstili kao "tihog napadača koji urla golovima".

Podvizi dvadesetčetvorogodišnjaka doneli su mu prestižnu nagradu „Ebony Shoe Award“, čime je postao sedmi Nigerijac kome je pripala ta čast, pridruživši se elitnoj listi na kojoj su Daniel Amokači, Viktor Ikpeba, Godvin Okpara, Selestin Babajaro i, nedavno, Pol Onuaču – koji je pobedio 2021. godine.

Osvojio je trofej ispred Noe Sadikija iz Union Sen Žiloaza, saigrača iz Genka Zakarije El Ouadija, zvezde Uniona Promisa Dejvida i zemljaka Rafaele Onjedike. Nagrada je samo dodatno pojačala interesovanje velikih klubova za njega. Borusia Dortmund, pod vođstvom menadžera Nika Kovača, planira da pojača svoju napadačku liniju kako bi rasteretio Serua Girasija – a Arokodare savršeno odgovara napadačkom profilu koji traže.

Vredi podsetiti i da je Arokodare stigao u Genk iz francuskog Amiena u januaru 2023. godine, za skromnih 500.000 evra. Trenutno ima ugovor do leta 2027, ali belgijski klub ne isključuje mogućnost prodaje ukoliko stigne odgovarajuća ponuda. Sam Tolu ne krije ambiciju: priznaje da sanja o prelasku u Premijer ligu. I možda je to sledeći korak.

U joruba jeziku, ime Toluvalase znači: „Božja je vlast nad mojom sudbinom“ ili „Ono što imam dolazi od Boga“. Nije to samo ime – to je filozofija. Tolu je dete vere, ali i pokornosti pred višim planom. U njegovom imenu već je sadržana vera da njegov život ima svrhu, čak i onda kada niko drugi tu svrhu ne vidi. Zato svaki njegov korak, svaka trka, svaki skok, nisu puki sportski činovi, već izrazi zahvalnosti i svesnosti.

I dok mnogi trče ka reflektorima, Tolu ostaje dosledan sebi. Posle svakog gola podiže ruke ka nebu. Posle svake utakmice – pozove majku.
"Ne slavim golove. Slavim Božju milost."

Trener Torsten Fink kaže da Tolu prvi dolazi, poslednji odlazi. U svlačionici je tih, ali kada priča – svi ga slušaju. Igrači Genka kažu da je "najdisciplinovaniji čovek kojeg su upoznali u životu".

U mnogim afričkim narodima, mitovi i legende oblikuju način razmišljanja više nego moderna istorija. Među njima, legenda o Sandiati Keiti, osnivaču Malijskog carstva, zauzima posebno mesto. Kao dete, Sandiata nije mogao da hoda. Bio je ismevan, odbačen, zaboravljen. A onda je, jednog dana, ustao i krenuo da hoda i menja istoriju.

Tolu Arokodare je fudbalski pandan tom arhetipu. Dete koje niko nije želeo u akademiji. Koje je samo čistilo sneg da bi moglo da trenira. Koje je bilo tiho, previše visoko, previše tiho, previše običan. A sada, on hoda. I pobeđuje. Njegov put nije mit, ali je primer. Govori o tome da fudbal nije samo talenat ,već upornost, vera i otpornost na odbacivanje. Tolu je bio otpisan više puta nego što je nosio nove kopačke. I svaki put se vratio jači.

U eri fudbala gde se više govori o tetovažama i frizurama nego o radu, priča Tolua Arokodarea podseća na ono iskonsko – dete koje trči za loptom da bi pobeglo od gladi, tuge i zaborava. I koje, uprkos svemu, trči i dalje. Samo sada ispred svih.

BELGIJA (PLEJ-OF), 9. KOLO

Subota:

Antverpen –Union Sen Žiloaz 0:4 (0:3)
/Fuseini 6, 35, Ivanović 41, Dejvid 83/

Nedelja

13.30: (4,80) Anderleht (3,50) Klub Briž (1,70)

18.30: (3,70) Gent (3,50) Genk (1,90)

*** kvote su podložne promenama