Bora Cvetković - Tane sa Marakane: Bez straha, nije Milan nerešiv problem... Osim Ibrahimovića

Eh, da je Zvezdi tada protiv Milana bio ’Lane sa Korane’. Da im jednom šmugne na Piksijevu ili Dejovu loptu i da je zavuče iza leđa golmanu Galiju. Mnogi navijači Zvezde su to pomisilili posle kultne trilogije protiv Milana ’88. i slavnog ispadanja na penale.

Falio je Zvezdi tada napadač poput Bore Cvetkovića. 'Lane sa Korane' je posle dolaska iz Dinama u Crvenu zvezdu postao 'Tane sa Marakane'. Godinu dana pre tih mečeva sa Milanom je tresao mrežu Real Madrida u još jednoj slavnoj eliminaciji crveno-belih kada se Kraljevski klub provukao dalje na gol u gostima.

Te 1988. u predvečerje kultnih mečeva sa Milanom Bora Cvetković je iz Zvezde otišao u Italiju. A to je tada bila retkost. U Italiji su od jugoslovenskih fudbalera igrali još samo Škoro, Katanec i Jozić. Tek tada se otvaralo najmoćnije fudbalsko tržište Evrope u narednim godinama.

„Do te ’88. granica za odlazak u inostranstvo jugoslovenskih fudbalera bila je 28 godina. Tada su je spustili na 26 i ja sam mogao da odem. Prešao sam u Askoli, klub koji je imao solidnu tradiciju ali nikada nije bio tim iz vrha. Uvek je cilj bio opstanak. Dve-tri sezone igraju prvu ligu, pa ispadnu, pa opet prvoligaš i tako ukrug. Imali su predsednika koji je je bio jako bogat, ali nije želeo da ulaže mnogo u fudbal. Znale su se granice plata, bonusa... Održavao je to samostalno i bio jedan od najvećih kritičara Silvija Berluskonija zbog nenormalnih svota koje je tada trošio kao gazda Milana. Pokupovao je sve najbolje igrače i stvorio najjači tim na svetu“, počinje Bora Cvetković priču za MOZZART Sport dok ispija espreso u svom omiljenom kafiću Pool u Zemunu.

ODBROJAVANJE: Berluskoni = spektakl = Milan = imperija

Bio je jedan od pionira među jugoslovenskim fudbalerima koji su povukli nogu ka Italiji i imao priliku da se nekoliko meseci pre ovdašnje javnosti uveri u moć tadašnjeg Milana. Sile u nastajanju.

„Godinu pre toga su mogla da igraju dvojica stranaca i kada su 1988. dozvolili trećeg, stigao im je Rajkard. Baš te sezone kad su naišli na Zvezdu. I krenuli su jako... Svaku utakmicu ih je gledalo 80.000 ljudi. Italijani su zaljubljenici u fudbal i nije im trebalo mnogo da se zapale. Sećam se kada je Maradona došao u Napoli, to je bio jedini nenormalan transfer. Nešto oko 10.000.000 maraka, pa su čak i političari u skupštini debatovali zašto je jedan fudbaler plaćen toliko novca. I onda se pojavio Belruskoni koji je uzeo sve najbolje i prešao granice. Napravio je čudo od Milana. Stvarno je to bio klub broj jedan u svetu“.

Još po nečemu je taj Milan bio revolucionaran, priseća se Cvetković.

„Trener Arigo Saki je pokrenuo formaciju 4-4-2 koja je stalno napredovala i usavršavala se. U to vreme se još koristio libero i on ga je izbacio. Dobio je jednog igrača više u napadu i veznom redu. Istina, on je imao toliko moćan tim da je to mogao da uradi. I prvi je počeo da koristi bekove u fazi napada. Maldini i Tasoti su stalno išli napred, što je bila revolucija za tadašnji fudbal. Pazite, ni Tomislav Ivić ni Miljan Miljanić nisu bili vrhunski fudbaleri, a bili su jedni od najboljih trenera Jugoslavije i Evrope. Tako i Saki“.

Iako je Berluskoni od tadašnjeg Milana napravio fudbalski Holivud sa svim tim asovima, Crvena zvezda je izazivala strahopoštovanje na Apeninima.

„Nije to bio strah. Znali su da je Milan favorit. Ali uz veliko poštovanje. Međutim, naiđeš na ekipu koja se ne plaši. Teško je pobediti ekipu koja dobro trči, a Zvezda je tada bila baš takva. Pazi, 80-ih godina je Zvezda kotirana kao jedan od vrhunskih svetskih klubova. Što i jeste bila. Imala je tada vrhunske igrače, što se na kraju i pokazalo. Trebalo je vremena da se to sve spoji. To su Džajić i Cvetković kasnije jako dobro odradili i postali su prvaci Evrope. Zvezda je imala sjajne fudbalere. Milan ni u jednoj utakmici nije bio nešto mnogo bolji. Zvezda je jako dobro vođena u to vreme i sve se planski radilo. Stizali su Savićević, Pančev, Belodedić, Mihajlović...“

A šta će mi ćaća reć? Gdje si bio, sinko, dva dana? Gdje si spavô? Što si ijo, a što pio?

Nije u Zvezdinom dresu, ali Bora Cvetković te sezone jeste osetio moć Milana igrajući za Askoli. I čuvene odbrane sa Barezijem, Maldinijem, Tasotijem...

„Čak sam im dao gol u Milanu, ali smo izgubili. Na mene su najveći utisak ostavili Holanđani koje sam prvi put video uživo. Ta snaga, ta fizička sprema... Koliki su to ljudi. Staneš pored Rajkarda i izgledaš smešno. Snaga, visina, jake noge. Barezi pojavom nije delovao tako, ali je bio strašno pametan. Hitar, brz, imao je dobar osećaj za prostor, nije hteo mnogo da rizikuje. Mada je ispred sebe imao Rajkarda i Ančelotija pored kojih ne možeš da dođeš do gola“.

I pored svih Milanovih kvaliteta, Zvezda je tek posle tri utakmice i penala položila oružje.

„Nema nepobedivih. Voljni momenat najviše odlučuje. Čvršća igra, duel, trčanje... Pa ne može neko da ospori kvalitet Deja i Piksija, koji su u to vreme svetski fudbaleri. Ako se setimo Piksijevog gola u Milanu, ono što je on uradio Bareziju, retko ko je uspeo. Vidite, Zvezda se nikoga nije bojala u to vreme. Moja generacija je godinu danije igrala protiv Real Madrida i pobedila ga sa 4:2. Izašli smo opušteno, bezobrazno i pobedili. Ma koji Real Madrid pred 100.000 tvojih navijača? Ne igraju imena, već teren. Moraš da trčiš i da se boriš. A čak i nismo bili toliko moćni kao generacija koja je osvojila titulu u Bariju. Ta generacija je imala strašne pojedince. Nije bilo slabog igrača na bilo kojoj poziciji. Najdoski nije bio vrhunski igrač, ali je odrađivao posao i savršeno se uklapao sa Belodedićem koji je umeo da ga koriguje kad pogreši“.

Piksi za Italijane: Ne bismo uzeli titulu da smo prošli Milan, satovi od Berluskonija, poruka od Galijanija

Postoji škola mišljenja da Zvezda ne bi osvojila titulu kasnije u Bariju da je Piksi ostao pored Savićevića.

„Ja to ne mislim. Nije tu mogao niko nikome da smeta. Pogotovo igrač kao Piksi, koji je bio majstor fudbala, ali i jako odgovoran. Ne vidim ja tu neku prepreku da nisu mogli zajedno da igraju. Možda bi Zvezda bila još bolja. Uživali su igrajući jedan sa drugim i do danas ostali veliki prijatelji“.

Danas su vremena druga, Zvezda nije više jaka kao nekad. Ali nije ni Milan baš kao nekad.

„Italijanski fudbal je malo popustio poslednjih godina u odnosu na ta vremena. Ne vidim ja u ovom današnjem Milanu neki veliki i nerešiv problem. Nije Milan kao nekad. Ne verujem da su u nekoj velikoj prednosti. Jeste da su ove sezone bolji nego prethodnih, ali nije to preveliki kvalitet. Osim Ibrahimovića. On je jedan od najboljih napadača u istoriji fudbala. Sada još sa ovim iskustvom... Najveći problem je kako rešiti njega“.

Pa kako rešiti njega ako istrči na teren Marakane?

„E to ne znam. Možda zna Dejan Stanković. Za Ibrahimovića mnogi nemaju rešenje. Činjenica je da moraš da ga držiš što dalje od gola. Ne znaš da li je opasniji kada otvara prostor igračima ili ako je prima blizu gola. U stvari, ovo drugo je opasnije. Imaju taj voljni momenat sa njim. Prva garancija za uspeh je voljni momenat. Potom dolazi individualni kvalitet. Ibrahimović je autoritet poput trenera na terenu i njemu je ovo idealan tim. Mlađi momci koje on vodi na terenu i koji ga slušaju“.  

Ima Milan i tog levog beka Tea Ernandeza kojeg mnogi ističu u prvi plan.

„Nije baš da levi bek može da pravi toliku razliku. Ako Ibrahimović ne bude igrao, Zvezda ima čemu da se nada. Pre dve-tri godine je ovde bio i Liverpul koji je duplo jači od današnjeg Milana, pa ih je Zvezda pobedila sa 2:0. Bitna je volja, trčanje i duel igra. Kvaliteta ima, može Zvezda da se bori sa Milanom“.  

Šta kažete na teoriju da Milanu nije toliko bitna Liga Evrope kao prvenstvo? Pogotovo što igraju sa Interom u nedelju.

„Ne verujem. Svaki trener želi uspeh u svakoj utakmici. Pa nije to da će igrati tri dana pa da se umore. To su utrenirani i uvežbani profesionalci kojima 90 minuta fudbala nije nikakav problem. Vidite Engleze koji igraju svaki treći dan. To su priče za malu decu da ne mogu da se igraju dve utakmice nedeljno“.

Falko naoštren kao niko: Serija A mi nije verovala, protiv Milana ću joj se osvetiti

Kako vam se čini Stankovićeva Zvezda u Evropi?

„Sasvim korektno. Ispočetka se malo mučila ali je sve išlo nabolje. Imamo problem što nam stranci dolaze nespremni i ne prođu pripreme. Ta dugačka zimska pauza je veliki problem naših timova. Ekipa mora na vreme da se napravi i spakuje. Bitno je da momci večeras uđu bez straha i prevelikog poštovanja. Da izađu na teren da se bore, trče i da izginu. Milan nije u nekoj velikoj prednosti“.  

A koliki je adut Dejan Stanković kao neko ko je ostavio takav trag u italijanskom fudbalu?

„On već sve zna o njima, ne sumnjam. Odavno je on spreman za ovo. Zna sve kako igraju i šta rade. Bitno je kako će namestiti svoj tim. Za njega, kao mladog trenera, ne postoji bolje dokazivanje nego protiv Milana“.