BOMBER IN SERBO: Pioli za nastavak kontinuiteta životarenja, ali tifozi to više ne podnose

PIŠU: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić

Kada jedan klub zameni trenera posle pobede na gostovanju to znači da su problemi mnogo dublji i ozbijlniji nego što izgledaju. Dolazak Stefana Piolija na klupu Milana umesto Marka Đampaola je na liniji kontinuiteta svih poslednjih vlasnika Rosonera: od Berluskonija preko Kineza do Amerikanaca iz Eliota. Od odlaska Karla Ančelotija na klupu Milana nije seo nijedan trener koji je prethodno mogao da se pohvali titulama ili ozbiljnijim rezultatima. Leonardo je debitovao kao trener na klupi Milana, Alegri je imao par dobrih sezona u Kaljariju, ali daleko od Evrope, Sedorf, Inzagi, Broki su svoja prva iskustva na trenerskoj klupi u Seriji A imali u Milanu. Siniša Mihajlović i Vinčenco Montela su uknjižili par solidnih šampionata, ali ništa više od toga. Gatuzo je imao par utakmica u Seriji A na klupi Palerma i iskustvo u Seriji B sa Pizom. Đampaolo je trener koji samo u Empoliju i Sampu nije dobio otkaz i najbolji plasman mu je deveto mesto u Seriji A. Kad sve to imamo u vidu,  mogli bi da kažemo da Pioli, za razliku od njegovih prethodnika na čelu Milana, u svom kurikulumu ima, barem, jedno treće mesto u Seriji A sa Lacijom i okrznut plasman u Ligu šampiona.

Za navijače Milana nije problem što je Stefano Pioli bio trener Intera, kao ni njegovo priznanje da je kao mali navijao za Nerazure: Alberto Zakeroni je navijao za Inter pa je osvojio skudeto sa Milanom. Imenovanje Piolija se doživljava kao sertifikacija tavorenja tima, još jedna sezona u kojoj će Milan biti srećan ako se dokopa Lige Evrope. Tifozi “razmaženi” tokom duge ere Silvija Berluskonija, u kojoj je osvojeno pet Liga šampiona, gube strpjlenje jer gradski rival Inter igra drugu uzastopnu LŠ i niko ne dovodi ni u pitanje da će Nerazuri i sledeće godine biti na glavnoj pozornici dok bi oni, ako sve prođe kako treba, morali da se zadovolje Ligom Evrope. Drugim rečima,  posrtanje Milana, svih prethodnih godina, bilo je ublaženo jednako negativnim periodom Intera. Sa povratkom Nerazura u vrh Serije A i na glavnu evropsku scenu, za dobar deo sveta Rosonera “životarenje” je postalo nepodnošljivo.

Moraćemo da sačekamo još neku godinu da bi videli neki drugi klub, koji nije Juventus, sa skudetom na dresu. Superiornost s kojom je Juve pobedio Inter na San Siru je razoružavajuća. Gotovo jednako koliko i razlika u kvalitetu između sastava dva tima. Pogotovo ako uzmemo u obzir kompletne igračke parkove. Podatak da su plate igrača Juvea gotovo dva i po puta veće od Interovih je dovoljno elokventan. 

Juve je na Meaci bio bez svog najboljeg defanzivca (Kjelinija), dvojice desnih bekova (Danilo i De Šiljo) i bez krilnog napadača (Koste), Mandžukića i ne uzimamo u obzir jer je on precrtan onog momenta kada je odbio sve ponude da napusti Juve prošlog leta. Nijedno od tih odsustva se nije osetilo. Interu je nedostajao samo Sančez (zbog crvenog kartona protiv Sampa), ali kada je izašao Sensi zbog povrede, Inter se jednostavno splasnuo i izgubio svoje geometrije.

Ključna razlika je u tome što Sari kad nema Kjelinija igra sa De Lihtom, Konte umesto Godina uvodi Bastonija. Sari menja Kediru sa Emre Džanom a na klupi ima Rabioa i Bentankura. Konte je Sensija morao da zameni sa Vesinom kome je alternativa Borha Valero. Trener Stare dame baca u vatru Iguaina umesto Bernardeskija da promeni rezultat, Konte pokušava sa Politanom umesto Lautara Martineza. Ipak, ključna premoć Juvea protiv Intera se videla na sredini terena. Gledajući Pjanića shvatite zašto je Brozović limit za igru Intera. Miralem je održao čas fudbala svom kolegi u Interu kako se diriguje igrom svog tima.

Mauricio Sari nije neko ko se lako opija pobedama i kome uspesi zamagljuju razum. Meč na San Siru je pokazao da trio Dibala, Iguain, Ronaldo još uvek ne može da bude početni trozubac na utakmicama sa specifičnom težinom. Toskanski stručnjak je to shvatio vrlo brzo, nije prošlo ni deset minuta a Dibala je prepuštao mesto Bentankuru. Druga negativna nota je De Liht. Uklapanje mladog Holanđanina ide sporije i sa više prepreka nego što se to očekivalo. Srećom po Sarija i Juve, Bonuči je u vrhunskoj formi.

Inter se pokazao kao regularan tim na startu sezone. Nerazuri su pobedili na svim utakmicama, osim sa Slavijom, u kojima su bili favorit. Izgubili su od jačih timova. Ako bi zadržali tu pravilnost, titula prvaka bi verovatno morala da sačeka ali bi plasman u Ligu šampiona bio cementiran. Interesantno je da su protiv Barse i Juvea najbolji u redovima Intera bili Barela i Lautaro Martinez koji nisu baš najbolje počeli sezonu. S druge strane Handanović je posle serije fantastičnih mečeva bio sasvim “normalan” golman protiv Barse i Juvea.

Đampjero Gasperini je svakim danom sve više mađioničar. Atalanta je najefikasniji tim u Seriji A, nijedan drugi tim ne šutira prema protivničkom golu kao igrači Boginje. Protiv Lećea su odigrali prvi meč pred svojom publikom u Begramu a već su na trećem mestu sa tri boda ispred Napolija i četiri ispred Rome. Dva poraza u Ligi šampiona jesu mrlja na start sezone, ali će biti vraški zanimljivo gledati dupli dvoboj između Dee i Mančester Sitija.

Napoli nije uspeo da postigne gol na tri od poslednje četiri utakmice u Seriji A i Ligi šampiona. Kao da se nešto slomilo u timu Karla Ančelotija na meču sa Kaljarijem na kojem su Azuri kreirali barem 10 čistih šansi i nisu uspeli da otključaju vrata Olsena. Ančelotijeve rotacije su pomutile i glave pojedinih njegovih igrača. Insinje je na ivici živaca i u Napulju se otvoreno priča da bi kapiten mogao da ode već u januaru. To što mu je menadžer Mino Rajola svakako ne utiče da se klima razvedri. Nekoliko igrača se unervozilo zbog odlaganja produžetaka ugovora ili povećanja plate, poput Mertensa i Zjelinskog. Kulibali plaća danak Kupa Afrike i preskakanja celog pripremnog perioda. I Ančeloti je počeo da se preispituje i više niko nije spreman da stavi ruku u vatru da Karleto neće napustiti Napulj sledećeg leta. Međutim, ne treba žuriti sa zaključcima: Napoli ima odličan tim za Seriju A i Ančeloti je najiskusniji i najpotkovaniji trener u šampionatu: trka za skudeto je već kompromitovana, ali Azuri ostaju favoriti broj jedan za drugo mesto.

Roma je na ivici nerava a stručni štab, uprava kluba i predsednik kluba Džejms Palota su napravili kardinalnu stratešku grešku rafalnom paljbom po arbitru Masi i optužbama na račun arbitara generalno, posle nedeljnog okršaja sa Kaljarijem. Na taj način su samo dali alibi igračima koji su najodgovorniji za loš start Rome. Masa jeste sudio loše meč, ali nije on krivi što je Roma promašila 7-8 odličnih prilika da zatrese mrežu. Čak je i jedini gol Đalorosih bio autogol Čepitelija.

Povrede igrača Rome su postale poslovične. Dugačkoj listi igrača van stroja su se dodali Dijavara i Džeko koji će morati da igra sa zaštitnom maskom sledeće utakmice. Fonseka će morati da pronađe nova rešenja za sredinu terena i trio iza leđa Džeka. U pozitivni deo beleški može da uđe poboljšanje forme Zaniola i sve bolje razumevanje između Mančinija i Smolinga u odbrani Đalorosih.

Nije lako biti ovih dana u koži Simonea Inzagija. Trener Lacija se našao između čekića i nakovnja. S jedne strane precizni zahtevi vlasnika kluba Lotita i sportskog direktora Tarea a na drugoj Simoneove ambicije i održavanje hijerarhije i harmoničnih odnosa u svlačionici. Na sve to su se dodalo i pogrešno čitanje pojedinih mečeva na startu sezone. Inzagijeve izmene protiv Spala, Kluža, Intera i Bolonje su direktno uticale na ishode rezultata i koštale su Nebeskoplave tri poraza i jednog remija.

Tuku Korea postaje deo problema umesto da bude deo rešenja. Argentinac je postigao samo jedan gol u ovoj sezoni i to ga čini sve nerevoznijim i ispunjenm nabojom da što pre prekine golgeterski post. Napetost i grčevita želja da se pokaže vlastita vrednost su loši saveznici, pogovoto kada je potrebna koncentracija i pribranost da bi se zatresla mreža. Korea je i protiv Bolonje propustio, osim penala, par prilika da postigne gol ili da odigra završni pas.

Lacio je ponovo postao zavisnik od Imobileovih golova. Centarfor je postigao više od polovine golova rimskog kluba u ovoj sezoni. Pojačanja Lacija nisu uspela da se nametnu u prvih sedam kola: od Lacarija od koga se najviše očekivalo preko Vavra i Džonija. Određenu zabrinutost budi loša forma Lukasa Lejve. Istina je da Parolo može u urgentnim slučajevima da zameni Brazilca, ali ne i da postane njegova alternativa.