Boj za Kostariku: Brajan Ruiz se vratio po krunu, Džon Ruiz posmatrač

Kostarika - bogata obala, značilo bi u prevodu sa španskog. Zemlja stisnuta među dva okeana, zemlja prekrasnih plaža, parkova i rezervata. Zemlja vulkana i oblačnih šuma. I naravno zemlja u kojoj je najrazvijenija grana sporta, fudbal. Možda ne toliko "glasan" kao u drugim latinoameričkim državama, ali veoma srčan i borben, pa onda i nije čudo da pojedine ekipe iz ove zemlje na internacionalnim scenama nazivaju "tihim ubicama", a ovu reputaciju u poslednjoj deceniji opravdala je i nacionalna selekcija.

Posle veoma turbulentne i teške godine u kojoj smo videli na šta sportski događaji izgledaju bez prisustva publike, naročito na fudbalskim predstavama, polako se bližimo kraju gotovo svih liga Severne, Centralne i Karipske Amerike. Meksiko i Sjedinjene Američke Države dobili su šampione, a od noćas će i Kostarika da kruniše svog vladara.

Drugi finalni meč formata Apertura, zakazan je tri časa posle ponoći po našem vremenu u Alahueli, gde istoimeni klub na svom Alehandro Morera Soto stadionu brani minimalnu stečenu prednost iz prvog susreta protiv Eredijana.

Ekipa predvođena veteranom, povratnikom u otadžbinu i matični klub, Brajanom Ruizom na pragu je osvajanja jubilarne 30. titule nacionalnog šampiona. Prednost domaćeg terena u ovakvim situacijama može da bude od presudnog značaja, ali kako je već neko vreme prisustvo gledalaca zabranjeno, iako sada na strani, Eredijano svakako ima čemu da se nada, jer zaostatak iz prvog meče i te kako je dostižan.

Pored toga, teško da će izabranici Viktora Nunjeza mirno da posmatraju proslavu jubileja, naročito ako je poznata činjenica da njihov klub noćas može da se izjednači po broju titula, upravo da Alahuelenseom.

Treba istaći da susret ovih timova predstavlja najstariji klasik koji se igra na ovim prostorima. Ligaški sistem u Kostarici uspostavljen je još davne 1921. godine, od kada i datira ovo rivalstvo, popularno zvano Provincijski klasiko, jer oba kluba nalaze se u istoimenim gradovima nedaleko od prestonice San Hosea. Pored Alahuelensea sa 29 pehara i Eredijana sa 28, postoji još jedan klub koji čini veliku trojku kostarikanskog fudbala, to je verovatno najpoznatije ime koje dolazi iz ove centralnoameričke zemlje, Deportivo Saprisa, sa neprikosnovenih 35 titula. Svi oni međusobno održavaju žestoko rivalstvo koje se ogleda groz tri najveća klasika u državi. Jedan od njih upravo noćas zatvara ovogodišnju fudbalsku scenu.

Liga Deportiva Alahuelense (LDA), jednostavno poznat kao Alahuelense, osnovan je 18. juna 1919. godine u kafani Pariz, od strane igrača nekadašnjeg gradskog kluba 11. April. Prvenstvena namera bila je da se sva prisutna sportska udruženja u Alahueli okupe pod jedan barjak. Fudbalska sekcija došla je do izražaja 1928. godine kada je prvi put postala prvak države predvođena legendarnim Alehandrom Morera Sotom, po kome se danas naziva njihov dom. Morera Soto je tokom tridesetih godina prošlog veka, posle odlaska iz Kostarike, tresao mreže po čitavoj Španiji, postavši jedan od najboljih napadača tog vremena u dresu Barselone.

Danas popularni Manudosi, kako glasi nadimak Alahuelensea, pored toga što se nalaze na drugom mestu šampionske liste u svojoj državi, u dva navrata uspeli su da pokore kontinent. Prvi put 1986. godine kada su u finalu KONKAKAF Lige šampiona savladali surinamski Transval i tako postali prvi tim iz Kostarike koji je postao prvak kontinenta. Drugi put to se dogodilo 2004. godine kad su se u finalu sastali sa sunarodnikom i najvećim rivalom Saprisom, koju su ubedljivo savladali sa 5:1.

Na drugoj strani nalazi se Eredijano, koji vuče poreklo još iz 1918. godine, ali sa zvaničnom poveljom o osnivanju pod današnjim imenom nastupa od 12. juna 1921. U prvoj sezoni od zvaničnog nastanka tima kao i nacionalnog šampionata, Eredijano je postao prvak Kostarike, a do danas je u svojim vitrinama sakupio 28 pehara, što ga čini trećim najuspešnijim klubom u zemlji. Svoje mečeve igra na stadionu Eladio Rosabal Kordero, kapaciteta 9.000 mesta. Na internacionalnoj sceni popularni Florenses nije uspešan kao njegovi zemljaci i rivali. Prvi trofej osvojio je tek 2018. godine u KONKAKAF Ligi - drugom po jačini klupskom takmičenju - kada je u finalu savladao Montagvu iz Hondurasa sa 3:2.

Ono što je zajedničko za oba kluba, jeste da su oni pioniri fudbala u svojoj zemlji, zajedno sa Libertadom, Kartahinesom i Limonom, klubovima sa kojima su osnovali Primera diviziju 1921. godine. Takođe, jedini nikada nisu napuštali elitni rang takmičenja.

Prvi susret između Manudosa i Florensesa odigran je na trgu Inglesijas u Alahueli 10. jula, u godini osnovanja prvog nacionalnog prvenstva, a definisan je pobedom žuto-crvenih sa 3:1. Iste godine nešto kasnije, Eredijano je ostvario najveću pobedu nad Alahuelenseom do danas, tog 2. decembra 1921. godine, bilo je čak 8:0. Nekada je ovaj klasik bio najvažnija utakmica u zemlji, sve do početka pedesetih godina i pojave Saprise, koja je preuzela dominaciju kostarikanskim fudbalom.

Detalj sa jednog od prethodnih derbija (©AFP)

Od kada je ligaški sistem zahtevao da se prvak proglašava kroz finale Eredijano i Alahuelense su odigrali su ih 12, od toga njih sedam su crno-crveni rešili u svoju korist. Prvi takav dvoboj viđen je u sezoni 1980/81, kada je Alahuelense u oba finalna meča ostvario pobedu od 1:0 i podigao 13 trofej prvaka Kostarike. Poslednji obračun ovog tipa odigrao se 2019. godine u formatu Apertura. Prvi susret odigran 15. decembra na Rosabal Kordero stadionu, kada su Florensesi slavili minimalnim rezultatom. Revanš na Morera Sotu pripao je Manudosima sa 2:1. Kako ni ovde u finalima ne važi pravilo gola u gostima, posle boljeg izvođenja jedanaesteraca (5:4) ekipa iz Eredije je upisala 28 titulu nacionalnog prvaka.

Klasiko Provinsijal igran je ukupno 383 puta. Po broju pobeda, sa 152 je uspešniji Alahuelense, naspram Eredijanovih 132 trijumfa, dok je 99 puta susret odigran bez pobednika.

Ove sezone Apertura je igrana u formatu dve grupe, u kojima je bio uspostavljen trokružni sistem, a u sva tri okršaja Manudosi su izašli kao uspešnija ekipa. Računajući i prvi finalni susret koji je odigran pre tri dana, bio je to treći uzastopni neuspeh Florensesa, a ukupno sedmi vezani duel sa velikim rivalom bez slavlja.

Najveća zvezda Alahuelensea, bez dileme je Brajan Ruiz (35), dete kluba koje se vratilo da u poznim godinama donese titulu voljenom klubu. Nekadašnji ofanzivac Genta, Tventea, Fulama, PSV-a, Sportinga i Santosa jula ove godine došao je kući, ali ne na odmor, već da osvoji titulu. Sa druge strane, Eredijano neće moći da računa na jednog od najjačih aduta, takođe momka koji se vratio posle godina provedenih u Evropi, ali koji do sada nije uspeo da iskaže pun potencijal. Džon Ruiz, između ostalog za hleb je zarađivao i u Srbiji noseći dres Crvene zvezde - ali se nije proslavio - služi suspenziju od čak šest utakmica zbog crvenog kartona, a noćašnji okršaj je peti zaredom koji će gledati sa tribina.

Može li Eredijano do svoje prve pobede u 2020. godine protiv Alahuelensea, kojom bi izbrisao sve prethodne neuspehe u minuloj sezoni ili će Brajan Ruiz da ostvari san?

KOSTARIKA 1 - FINALE (REVANŠ)

Ponedeljak

03.00: (1,77) Alahuelense (3,45) Eredijano (4,40) /prvi meč 1:0/

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ