Blaževićeva istina čekana 34 godine: Sa Robijem se i danas ljubim, Zvezdi ga je poklonio sekretar FS Jugoslavije

Odavno je Miroslav Ćiro Blažević u penziji, ne niže više uspehe i trofeje, ali i u toj hladovini jedna je od najitrigantnijih ličnosti balkanskog fudbala. Iz više razloga. Prvo što je sa reprezentacijom Hrvatske 1998. godine u Francuskoj osvojio bronzanu medalju, pre toga doneo i titulu zagrebačkom Dinamu posle višegodišnjeg posta.

U Hrvatskoj ga deo navijača obožava, drugi ga osporava. U Srbiji je glavna asocijacija na „trenera svih trenera“ velika greška kojom je utro put Robertu Prosinečkom ka Beogradu i dresu Crvene zvezde. Ovde klinci rođeni u ovom veku već znaju da je 1987. godine Ćiro rekao da Robi nikada neće postati igrač.

U velikom intervju za Sportske Novosti Blažević je govorio o tom detalju i podvukao da Robija nije poklonio velikom rivalu iz Beograda, dotakao se Tuđmana, Mamića, kao i dešavanja na Mundijalu 1998. godine.

„Novinari su pisali da sam budala, kako nisam vidio takav talenat. Naravno da sam ga video. Igrali smo prvenstvenu utakmicu sa Željezničarom u Zagrebu. Pre nje potpisao sam ugovor s Prosinečkim. On je zaigrao, dao gol i bio sam spokojan. A sad ću otkriti što nikad nikome nisam rekao, žao mi je što je lošeg zdravlja kao i ja, ali vreme je da ljudi posle 34 godine saznaju istinu: Ante Pavlović (sekretar FS Jugoslavije prim.aut) poništio je taj ugovor s obrazloženjem da nije potpisan u prostorijama Saveza. Kako ćete na ulici potpisati, rekao je. Iskreno, nisam znao za to. I tako je Prosinečkog odveo u Crvenu zvezdu. To je istina, sve drugo su laži. Prosinečki i ja se ljubimo, grlimo i volimo svaki put kad se vidimo, samo čekam kada će reći istinu. Dosta mi je priča da je Ćiro darovao Zvezdi Prosinečkog. Nije tačno. Prosinečki je bio dete, njega je vodio otac u kompaniji s Pavlovićem koji je imao relacije u Zvezdi, bio je glavni sekretar Saveza i obećao im je da će sve srediti. Iza mojih leđa. Bio sam previše administrativno naivan, nisam znao da je u stanju poništiti što sam potpisao“, rekao je Blažević za Sportske Novosti.

I dalje bivšeg selektora bole konstatacije da je Prosinečkog poklonio Zvezdi.

„Koliko je toga bilo što je bolelo i moju suprugu i porodicu, ali ja sam stoički sve podneo. Zapamti koliko je godina prošlo, a prvi put kažem istinu. Tu je moja žena Zdenka pokraj mene, u Švajcarskoj sam naučio da je laž osobina budala. Nikad ne lažem“.

Međutim, istina je da je Ćiro u radio programu rekao da Prosinečki nikada neće biti igrač.

„To sam rekao u vreme kad je vladao neverovatan antagonizam između očeva Zvonimira Bobana i Prosinečkog. Bili su veliki talenti, ali imali su taj problem. Da ste bili trener na mom mestu ne biste mogli da spavate kako da pomirite Đuru Prosinečkog i Marinka Bobana. Mene je njihov odnos dovodio do ludila. Svako je video da su to dva bisera, ali rekao sam pokojnom spikeru na radiju Ivici Jurišiću da Prosinečki nikad neće biti igrač. Budala sam bio, mlad sam bio, sada bih to klinac rekao. Ali to sam učinio u duhu strategije kako da spasim sve. Ali, najvažnija stvar u celoj priči je da je Pavlović poslao Prosinečkog u Beograd. Pitajte Prosinečkog, neka kaže“.

Imao je Blažević još jednu anegdotu sa Prosinečkim, ovog puta na Mundijalu 1998. godine.

„Od prvog dana Mundijala 1998. godine vikao sam da ćemo biti prvaci. Znao sam da imamo adute, da ćemo sve razbiti. Niko od nije verovao. Tek kad smo pobedili Nemačku u četvrtfinalu priznali su da šef ima pravo. Ali ko je kriv što nismo bili prvaci - Ćiro. Kako sam kriv, a u stvari nisam. Opet Prosinečki. On je trebao ući u polufinalu, kad je Blan bio isključen. Tada uvek jednog tehničara ubaciš u ekipu, pravog pasera da napravi razliku i odmah se vidi igrač više. Ali on je dan pre otišao s treninga. Novinari Tomislav Židak i Predrag Jurišić nazivali su ga svaki dan i palili - kako ti ne igraš, kako je ispred tebe Kruno Jurčić? Izmislio je povredu. U tom času ne znam da li je stvarno povređen“.

Odnos pun uspona i padova Ćiro Blažević je imao sa Zdravkom Mamićem.

„Zdravko Mamić je jedinstvena pojava u našem društvu od samostalnosti Hrvatske. On je fenomen. Ima kapacitet da se približi bilo kome. Ako sutra odluči da dođe kod Pape, prekosutra će biti kod Pape. Imao sam dosta lepo razdoblje s njim, bio sam siguran da bismo u tandemu mogli nešto napraviti. Međutim, njegova doktrina je bila drugačija. Kad je došao na poziciju, prvo je mene isterao. Iako sam osvojio prvenstvo. Shvatio sam da mu smetam. Njemu je Mirko Barišić prepustio da sam vodi klub, u njemu je video čoveka koji je to u stanju. Krenuo je svojim putem... Sigurno je da sam imao ogroman uticaj na njega, nadam se pozitivan. Ne bi mogao u svakoj prilici da se ponaša komotno i spretno da nije uzeo dosta toga od mene, ali doktrine su nam bile sasvim suprotne. Zato sam nedavno izbacio paralelu - Mamiću, ja sam tebi učinio mladost sretnom, a ti meni starost nesretnom! Molim, idemo dalje“.

Za sve što je uradio Blažević Mamiću skida kapu.

„Napravio je rezultat i obeležio istoriju jednog slavnog kluba. Od siromašnog Dinama stvorio je Juventus. Ne želim mu uskratiti zasluge za rezultat, ali u mojoj je doktrini da sport mora biti apsolutno regularan i ne sme se povrediti“.