Bivši Krstajićev asistent: Potpuno sam na strani Ukrajine, ne podržavam politiku Srbije i ne volim NATO

Dosta srpskih fudbalera je kroz karijeru prošlo kroz Rusiju ili Ukrajinu ali retki su oni koji su igrali u obe nekada bratske, a danas zaraćene zemlje. Jedan od retkih Srba koji je igrao i živeo u Rusiji i Ukrajini je nekadašnji Obilićev i Partizanov defanzivac Milan Obradović. Dve godine je nosio dres moskovske Lokomotive, a čak sedam je proveo u Metalistu iz Harkiva.

Karijeru je završio u OFK Beogradu, a kasnije se bavio trenerskim poslom i postao pomoćnik Mladenu Krstajiću u reprezentaciji Srbije posle smene Slavoljuba Muslina. Danas radi u Azerbejdžanu i za ukrajinske medije je komentarisao aktuelnu situaciju i rat koji besni na istoku Evrope.

“Ovo što se dešava je nezamislivo. I jako me ljuti. Ne samo zato što sam proveo dosta vremena u Ukrajini već i zbog toga što sam protivnik bilo kakvog rata i nasilja. U konstantnom sam kontaktu sa momcima iz Harkiva, Kijeva, Vinice, Odese… Moji prijatelji su rasuti širom Ukrajine i svaki od njih učestvuje u ratu na svoj način. Neki su u vojsci, neki na barikadama, neki su volonteri… Veoma brinem za njih i njihove najbliže. Odlazim na spavanje i budim se sa mislima o Ukrajini. Boga molim da su svi živi i zdravi”, kaže Obradović za ukrajinske medije.

Podsetili su ga da je i on proživljavao rat u Jugoslaviji 1999. godine.

“Boli kada se setite tih momenata čak i posle ovoliko vremena. Niko nije želeo taj rat. Rat nikome ništa dobro ne donosi već samo veliku tugu. Nadam se da će sve uskoro da se završi. Mnogo toga je već rečeno o ratu i ne želim da širim negativnu enegriju. Mislima sam sa ukrajinskim narodom sa kojim delim dosta toga zajedničkog. Ćerka mi je rođena u Ukrajini. Želim vam da se vratite normalnom životu. Koliko god to sada strašno izgledalo, crni oblaci će pre ili kasnije da se raziđu. Kako god okrenete, vi ćete da izađete kao pobednici iz ovog rata jer će ljudi još više da se zbliže i ujedine”.

Kako komentarišete to što NATO nije stao uz Ukrajinu?

“Imam svoje mišljenje o toj temi ali ne želim javno ga da iznosim. Pre svega, ja sam čovek sporta i nije na meni da pričam o političlkim temama. Imam negativna osećanja prema NATO-u. Nama su doneli dosta tuge”.

Srbija se danas ne smatra zemljom koja podržava Ukrajinu. Kako narod u Srbiji reaguje na rat?

“Podeljena su mišljenja. Retorika zavisi od toga koju stranu neko podržava. Kao neko ko je proveo najbolje godine karijere u Harkivu, naravno da sam u potpunosti na strani Ukrajine. Moja skromna misija u Srbiji je da prenosim istinu i da otkrivam šta se stvarno dešava u Ukrajini. Svima govorim koliko su Ukrajinci divan, ponosan i hrabar narod. Oni su humani, a nikako okrutni ljudi”.

Da li vi tamo pratite šta se dešava u Harkivu, Buči, Marijupolju, Borodjanki?

“Naravno da se prate dešavanja iz Ukrajine i ne slažem se sa svime što se prezentuje. I bez mene znate kakva je linija spoljne politike Srbije. Ja to ne podržavam. Istina kao i novčić uvek ima dve strane. Ljudi vide istinu koju žele da vide. Prenosim svoje gledište, koje je apsolutno proukrajinsko, jer ga vidim kao jedino istinito. U mom okruženju, koje se širi, mnogi razumeju ko je agresor u ovom ratu”.

Kako gledate na tezu da sport treba odvojiti od politike. Da li je u redu što je Rusija izbačena iz svih sportskih takmičenja?

“Politika i sport su oduvek bili usko isprepleteni. Bez obzira koliko se sportisti trudili da tvrde suprotno. Oni se zapravo samo plaše da ti kažu. Jugoslavija je 1992. izbačena sa EP i svi znamo da je to bila politička odluka. Tako je bilo i sa Metalistom kada nam je zabranjeno da igramo u Ligi šampiona”.

Da pređemo sa političkih na sportska pitanja. Već tri godine radite sa mlađim selekcijama Azerbejdžana. Da li planirate da ostanete još dugo?

“Ovo mi je već četvrta godina. Posle Mundijala 2018. sam još šest meseci proveo u stručnom štabu reprezentacije Srbije, igrali smo Ligu nacija i bili prvi u grupi. Na zimu su me kontaktirali ljudi iz FS Azerbejdžana. Predstavili su mi program za razvoj tamošnjeg fudbala i prihvatio sam taj izazov. Pre toga sam radio u selekcijama Srbije do 17 i do 19 godina, a na kraju postao i asistent Mladenu Krstajiću u A timu. Želeo sam da se oprobam u novom izazovu i da vidim na kojem sam nivou. Sada mogu reći da je to bio pravi potez. Za tri godine je u A reprezentaciju ušlo 12 igrača koji su prošli naš program u mlađim selekcijama. Presrećan sam! Veoma je lako i ugodno raditi u Azerbejdžanu”.

Da li imate ambicije da postanete selektor Srbije?

“Naravno. To je ostvarenje sna svakog trenera. Sada našu reprezentaciju vodi Dragan Stojković koji ima ugovor na još tri godine. Tako da ako mi se desi, neće mi se desiti skoro…”.

Kakav vam je komentar žreba za Mundijal u Kataru? Da li će Srbija ovoga puta da prođe grupu?

“U Srbiji su se svi smejali žrebu i šalili se kako je neko zaboravio četiri godine da promeni kuglice jer nam je grupa skoro ista kao u Rusiji. Naravno, Brazil je favorit u grupi, a Švajcarska nam je veliki dužnik. Imamo dobre šanse da prođemo dalje. Sa fudbalom koji igra poslednje dve godine, Srbija može da dogura daleko. Očekivanja su velika”.