Bilo, ne ponovilo se: Top 8 utisaka Superlige bez večitih i 12 igrača u “klubu milionera“

Sezona u Superligi je završena bez drame oko šampiona, ali uz velika uzbuđenja u borbi za opstanak koju nisu preživeli Rad i Spartak. Kad se kroz koju godinu budemo prisećali sezone 2020/2021 setićemo se rekorda Crvene zvezde, između ostalog i kao dokaza da prvenstvo Srbije sa 20 klubova dugo nije bilo ovako slabo. I dok Javor i Rad pokušavaju da ponovo prošire ligu na 18 klubova, svi ostali ćemo pamtiti razvodnjen kvalitet zbog kojeg su samo retki uspeli da iskoče iz senke beogradskih večitih rivala.

O njima, uostalom, već sve znate. I njihove se sezone uglavnom vrednuju po izdanjima u Evropi. A ostali? Da vidimo čega je tu sve bilo...

FORMAT: BILO, NE PONOVILO SE

Rekosmo već da Javor i Rad traže da se liga ipak skrati za samo dva kluba i to je sasvim razumljivo jer štite klupske interese, ali iskreno se nadamo da će na Terazijama biti mudriji. Jer apsolutno je jasno da Srbija nema sredstava ni kapacitet da igračima hranima ligu brojniju od Bundeslige. Što se tiče kvaliteta, nikad gore. U pojedinim mečevima večitih delovalo je kao da igraju sparing utakmice protiv omladinskih timova. Da ne govorimo o finansijama i zakasnelim platama. I ne samo da bi trebalo ostati principijelan u stavu da se liga ostane na 16 učesnika, već bi koliko od sezone 2022/2023 trebalo da je skratimo na 14, pa na 12, a možda i 10 klubova. Neće možda svako mesto u Srbiji biti zastupljeno, ali nećemo se ni približiti evropskom nivou fudbala ako to radimo sa klubovima koji objektivno posluju amaterski. Najbolje se to videlo u finišu sezone kada se cela zemlja smejala rezultatima. A još kad se setimo našta je ličila ona sklepana reprezentacija i onaj nikakav fudbal na zimskoj turneji „preko bare“...

OTKROVENJA SEZONE: TUFEGDŽIĆ I MAKARIĆ

Nikola Drinčić je i sa 36 punih leta držao časove fudbala, isto važi i za Marka Docića, uprkos povredi ligamenta kolena, te Nenada Lukića, koji je i posle odlaska Vladimira Silađija terorisao protivničke odbrane i sezonu završio sa 18 golova i 12 asistencija. Nova lica koja su se progurala u sam vrh domaćeg fudbala su najbolji strelac lige Milan Makarić – 25 golova uz njegovo ime i interesovanje iz Belgije, Grčke, pa čak i novog člana Serije A Salernitane – te Lazar Tufegdžić, koji je sezonu završio sa 16 pogodaka i osam asistencija, pa i njega izvesno čeka transfer u inostranstvo. Pominjali su se već Galatasaraj, Kluž, Union Berlin, Udineze, Hetafe... S tim da je i Tufegdžić mnogo bolje delovao dok je uz sebe imao Nemanju Nikolića. Donekle samo u ovu grupu upada i levi bek Javora Marko Jevremović, upisao je osam asistencija ove sezone, ali poslednju još u decembru. Ako izuzmemo fudbalere večitih rivala, Tufegdžić je sa projektovanom cenom od 1.800.000 evra na specijalizovanom sajtu Transfermarkt najvredniji igrač Superlige. U poslednjih šest meseci cena mu je porasla za 157 odsto.

KLUB MILIONERA

Ta projektovana cena na Transfermaktu istina ne mora ništa da znači, ali vredi notirati da nemaju samo Zvezda i Partizan igrače za koje se smatra bi mogli da probiju granicu sedmocifrenog obeštećenja. Pored Tufegdžića, u “klubu milionera“ su i Nenad Lukić (1.700.000), Marko Docić (1.300.000), Vošini Miljan Vukadinović (1.200.000), Dejan Zukić (1.200.000), Mirko Topić (1.200.000), Siniša Saničanin (1.150.000), Nemanja Čović (1.000.000), Aranđel Stojković (1.000.000), a iz Čukaričkog još i Stefan Šapić (1.200.000), Milutin Vidosavljević (1.000.000), te na kraju i pomenuti Makarić (1.000.000).

BOJOVIĆ VS KALUĐEROVIĆ I OSTALI SUPERLIGAŠKI VETERANI

Pogotkom protiv Partizana na koncu sezonu 34-godišnji Bojović je pretekao Andriju Kaluđerovića na prvom mestu liste najboljih strelaca u istoriji Superlige. Napadač lučanske Mladosti je trenutno na koti 80, dok je Kaluđerović stao na 79, delom i sam krivac zbog toga što je u 80. minutu sudara sa Spartakom promašio penal koji je mogao i da Radu donese opstanak u ligi. Dešava se i najboljima. Istovremeno, neki drugi i dalje aktivni igrači nastavili su trku za status igrača sa najviše utakmica u domaćem prvenstvu. Na čelu liste sada je Janko Tumbasević iz TSC-a (295), a slede ga Vladimir Radivojević iz Mladosti (283), pa njegov saigrač Predrag Pavlović (281)....

BONUS IGRAČI I ONI JOŠ MLAĐI

Pravilo o obaveznim bonus igračima gurnulo je u vatru brojne momke mlađe od 21 godine, mnogi od njih, nažalost, evidentno nisu bili spremni za seniorsku scenu, mada je za sve njih rano povlačiti crtu, jer će se tek u narednim godinama videti ko je tu zaista imao potencijal za vrhunski fudbal. Pamtićemo ipak i da su u ovom takmičarskom ciklusu šansu da debituju u eliti i četvorica 16-godišnjaka: Đorđe Gordić iz Mladosti u poslednjem kolu protiv Partizana, Uroš Kabić iz Vojvodine, on je sa pet utakmica i odigrao najviše, Luka Laban iz Napretka, te Zvezdin Marko Lazetić. Iz te iste „klase 04“ debitovali su i Ilija Spasić (Radnički Niš), Luka Pavlović (Spartak), Semir Alić (Novi Pazar), Mihajlo Spasojević (Čukarički), Ognjen Luković (Metalac), Samed Baždar (Partizan). Uglavnom napadači, projektovani da klubovima u narednom periodu donesu zaradu od obeštećenja.

SUPERLIGA KAO TRAMBOLINA

Sa utakmice Metalac – Partizan u Gornjem Milanovcu (©Starsport)

Najbolji idu u inostranstvo u potrazi za izazovima, pa i da se finansijski obezbede. Nekad to ipak ne prođe najbolje, a superligaši umeju da posluže kao trambolina i vrate pojedince u fudbalsku orbitu. Ove sezone – ako iz jednačine isključimo večite, jer o njima već sve znate – tu je šansu najbolje iskoristio Đorđe Jovanović, koji je bio izgubljen u Španiji sve dok za polusezonu na Banovom brdu nije dao devet golova za Čuku. Rehabilitaciju su na Brdu potražili i Danilo Pantić i Srđan Mijailović, u TSC-u Marko Petković, koji je bio čak i na spisku selektora Dragana Stojkovića Piksija, u Napretku Luka Milunović, u Lučanima Saša Jovanović...

NENAD LALATOVIĆ, CIA, BIA...

Napravio je rezultat i ne samo da nije dobio novi ugovor no je predsednik Vojvodine Dragoljub Samardžić nedavno rekao da je klub trebalo da Nenada Lalatovića “otera još pre četiri meseca“. I tačno je da se temperametni trener mešao u politiku kluba, pominjao i SNS, predsednika Aleksandra Vučića, Bezbednosno-informativnu agenciju i šta sve još ne. Ali tačno je i da ta politika zaista nije bila dobra zbog čega će Voša ostati bez obeštećenja i igrača kakvi su Saničanin, Aranđel Stojković, Petar Bojić, Slavko Bralić, Drinčić, Miodrag Gemović... Neutralnim ljubiteljima fudbala možda su bili zabavni svi oni emotivni Lalatovićevi ispadi, ljudima koji vole Voše sigurno nisu. Najmanje zbog Lale. Ali to je već tradicija u Novom Sadu. Taman kad pomisliš da će da se podignu i pomrse račune večitima neko se posvađa, neko ode, neko novi dođe... Bar nije bilo dosadno. Kako i sam Lala reče jednom novinarima..

“Biće ovo zanimljiva konferencija. Moje nikad nisu dosadne. Sad cela Srbija čeka da čuje šta će Lala da kaže... Ali biću nežan“.

TRENERI

Dejan Stanković je poobarao sve rekorde i srpske i evropske, Aleksandar Stanojević stabilizovao Partizan kad je nasledio Sava Miloševića, Nenad Lalatović je u Vojvodini napravio veliki rezultat imajući u vidu da se sve vreme borio sa vetrenjačama na Karađorđu. Ali to se sve moglo i pretpostaviti na osnovu ranijeg učinka. Dvojica trenera koja su se posebno istakla su Dušan Đorđević i Slavoljub Đorđević. Prvi je na klupi Čukaričkog dobio izazovan zadatak da popuni cipele Aleksandra Veselinovića i uspeo da sezonu završi na trećem mestu, a pride lansira i nekoliko klinaca. Drugi je u Surdulici dobio prvi seniorski posao i Radnik povukao do šestog mesta na tabeli što jeste rezultat za svaku pohvalu, posebno ako se ima u vidu da su sezonu završili sa tri poraza, kad su već bili rezultatski nemotivisani. A o svim trenerskim rokadama na klupama superligaša? Teško ih je sve pobrojati. Svakako najveće ime koje smo dobili u trenerskim vodama jeste ono Mladena Krstajića. Možda se nije proslavio kao selektor, ali zaslužuje on šansu da na klupskom nivou pokaže koliko zaista ume. I nije loše krenuo.

IN MEMORIAM: ZOLTAN SABO I MILAN KOSANOVIČ

Nije samo što je uveo TSC u Superligu, no što je Zoltan Sabo za veoma kratko vreme kupio simpatije javnost i time što je insistirao na otvorenoj, napadačkoj igri, a i zbog uvek gospodskog ponašanja kakvo u Srbiji ume i da iznenadi. Nažalost, Zoltan Sabo je 15. decembra preminuo u 49. godini. A pred sam kraj sezone, 13. maja, odlazi još jedan omiljeni lik srpskog fudbala. Preminuo je i sportski direktor Vojvodine Milan Kosanović. Nedostajaće obojica. Neka počivaju u miru.