Od Žozefa Olera do MOZZART bukmejking revolucije

Kaže se da je sportsko klađenje džentlmenski sporazum između dve ličnosti, dve potpuno ravnopravne strane koje “po difoltu” ne znaju krajnji ishod nekog nadmetanja.

Koliko puta ste sklopili ovakav dogovor, koliko puta ste pobedili, ili nerado priznali da je druga ugovaračka strana bila u pravu, a da pri tom niste imali predstavu kako je evolucija sporta postavila pozornicu za nastup prva dva džentlmena koja su sklopila kladilačko-džentlmenski dogovor?

Sada verovatno mislite da su se pomenuta gospoda (imena im nisu zabeležena), latila njegovog veličanstva fudbala, odnosno logičnog tipovanja na ishode... Jeste, tipovali su na ishode, ali ne i na fudbal. Ako zanemarimo šture zapise iz Antike o klađenju na praktično sve apsekte života, a posebno u Rimu na Gladijatorske igre, kolevku klađenja je u Engleskoj početkom 19. veka zaljuljao konjički sport koji je istini za volju svoje prapočetke zabeležio još u 12. veku pod vladavinom Ričarda Lavljeg Srca. Henri VIII je zatim u 16. veku uveo prva striktna pravila za ovo takmičenje. Međutim, Temzom je moralo još mnogo vode da protekne do prvih stidljivih opklada početkom 19. veka kada je sve počelo da se razvija u pravcu koji se u datom momentu nije mogao ni zamisliti.

Tako se prve kladilačke transakcije javljaju oko 1800. godine na samom prelazu iz 18. u 19. vek. Vezuju se za izvesnog Harija Ogdena, ali odmah nastaju prvi problemi. Naime, zakona za opklade na konjske trke nije bilo, pa ni pravila. Opklade su beležene na obične papiriće, a priređivač je samo svojim potpisom na neki način „garantovao“ da je sve po savesti, ali ne i po zakonu koga ne beše. Međutim, dolaskom Kraljice Viktorije na vlast, 1837. godine, stvari počinju da se menjaju, pa je sportsko klađenje na zdravije noge postavljeno u viktorijanskoj eri. Inače, bukmejkeri su u to vreme pokušavali sami, na osnovu osećaja da sračunaju rizik od priređivačkog gubitka pa su zbog toga neretko ostajali „kratkih rukava“. U tom periodu, cifre koje su se vrtele u svetu klađenja na konjički sport nisu bile velike, pa su priređivači iako uglavnom oslonjeni na vlastiti osećaj u neku ruku bili manje ili više uvereni da mogu da funkcionišu.

Nakon svega toga, kladilačka euforija prelazi Lamanš, pa i ako Francuzi svoj prvi hipodrom dobijaju 1776. godine u vreme Luja 16, klađenje kod njih kreće znatno kasnije. To nas dovodi do imena Žozefa Olera (1839 – 1922). On je izmislio prvi solidan, dakle matematički opravdan bukmejking sistem formiranja kvota, a što je interesantno bio je osnivač i čuvenog kabarea „Mulen Ruž“. Ipak, nije mu išlo glatko, pošto je 1874. godine osuđen na 15 godina zatvora zbog ilegalnog priređivanja igara na sreću, na šta treba dodati i prilično veliku novčanu kaznu. Francuska je međutim 1891. legalizovala njegov sistem, pa je zatim sve krenulo ubrzanim tokom.

VINSTON ČERČIL

Vratimo se u Britaniju. Naime, parlament ostrvske kraljevine pod Vinstonom Čerčilom doneo je zakon kojim se potpuno legalizuje sportsko klađenje, a igrači obezbeđuju od prevaranata koji su u to vreme na svoju ruku umeli da se bave klađenjem na nečastan način. Tada na scenu stupa Viljem Hil (1873-1971), sposoban mladić koji na svom motociklu u Birmingemu počinje da skuplja nelegalne opklade... Bio je to prvi „mobilni operater“, ako se to tako može nazvati. On je zaslužan za prvi fudbalski tiket s fiksnom kvotom koji je proizveo 1944. godine. Deset godina ranije osnovao je svoju prvu kladionicu, a bio je i prvi priređivač igara na fudbalske mečeve. On je posejao seme iz koga je nikla strast koju mi danas u MOZZART svetu gajimo i činimo još uzbudljivijom...

Primera radi, 2018. godine, MOZZART je postavio jedan posve nov, interesantan kladilački proizvod. Reč je košarkaškoj igri koja predviđa tipovanje na indeks korisnosti igrača. Svet klađenja ovaj proizvod po prvi put je video 29. novembra već pomenute godine, što znači da je bukmejking industrija dinamična grana u kojoj nikako nisu sve stranice ispisane. MOZZART je ispisao mnoge, a kraja po našoj slobodnoj proceni nema. Dakle, inovativnost je sastavni deo industrije klađenja koja je pre industrijalizacije ove branše počela tiho i stidljivo da se pojavljuje početkom 19. veka.

A, kako stoje stvari sa njegovim veličanstvom fudbalom? Po dostupnim informacijama, svakako potvrđenim, prve opklade na ovaj sport pojavile su se 1921. godine. Deceniju kasnije sportsko klađenje prelazi na skandinavske zemlje, a nakon završetka svetskog rata i Nemci počinju da se klade na fudbal. Onda su počele da se nižu razne ideje, pa su započete opklade i na neke sada ne tako čudne stvari, kao recimo igre u kojima tipujete da li će sneg pasti na Božić, da li će neki pevač osvojiti Evroviziju, film odneti Oskar i tako redom.

Pređemo li preko Atlantika, konkretno u SAD, stvar krajem 19. veka izgleda zaista uzbudljivo. Glavna kladilačka tema, nisu bili ni fudbal ni košarka. Bejzbol je osvojio Ameriku, a onda je isplivala prva velika priča o prevari... Glavnooptuženi su bili igrači Vajt Soksa i Čikago Sinsinatija. U stvari, teret krivice pao je na igrače domaćina koji su optuženi da su primili novac od jednog čikaškog mafijaša i tako narušili pravila džentlmenskog sporazuma. Svakako, reč je bila o velikom skandalu koji je valjano prodrmao Ameriku, pa je jeretička delatnost Vajt Soksa osuđena i prokazana kao zločinački akt protiv dostojanstva sporta i viteškog klađenja.

Nadalje, tokom takozvane „zlatne groznice“ u SAD su se već uveliko popunjavali tiketi na univerzitetsku košarku i američki fudbal. Tako je bilo tokom i velike ekonomske krize dvadesetih godina prošlog veka, a veliki proboj desio se kada se pedesetih kada se pojavljuju prvi TV prenosi u kojima su kladioci mogli da prate mečeve na koje su uložili novac.

Tako je ostalo skoro pola veka. Pitate se šta je sledeće? Naime, 1996. godine postojalo je svega oko 15 veb stranica za klađenje. Ekspanzija je do kraja te decenije postala neverovatna, pa je nakon 2000. sve krenulo da se množi dekadnim jedinicama, da bi se 2002. godine pojavilo onlajn klađenje koje je postalo neotuđiv deo naših MOZZART života.

Tu na scenu stupa MOZZART logika, ili poznata nam liderska uloga i odgovornost koju smo preuzeli na sebe u protekle dve decenije. Princip je inovativnost, a smer? Smer je uvek isti, budući da je ideja o igri za svakoga, po meri individualnog ukusa, odnosno afiniteta ka određenom sportu, brojevima i svemu ostalom smernica koju MOZZART sledi razvijajući nove, interesantne proizvode. Zato ostanite onlajn uz mozzartbet.com i mozzartsport.com sadržaje, do pobede nad COVID-19 virusom, do prvog druženja na uplatnim mestima i u MOZZART kazzino objektima gde zabavi nema kraja.

Zapamtite, MOZZART je s vama i u vašem domu, gde trenutno obavljate herojsku misiju do konačne duple pobede nad virusom koji hara svetom!

(Foto: ©AFP, Shutterstock)