Bahar kao Ljupko 1990. godine: Samo da eksperimentisanja ne bude

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Berna)

I kada je dobio žuti karton od severne tribine, i bio na klackalici opstanka u Ljutice Bogdana, i kada je otišao na prevelikih minus šest u Mozzart Bet Superligi, pa i kada je dobio prelaznu ocenu za umetnički utisak u Lajpcigu, Barak Bahar je znao da će do kraja jesenje sezone imati samo još dve šanse da zasluži prelaznu ocenu. Da minus fazu, koja predugo traje u domu srpskog šampiona, može da okrene u potpunu eurofiju u slučaju da pobedi u Bernu i na stadionu u Humskoj (uz, razume se, stopostotan učinak u ostalim mečevima domaćeg prvenstva).

To zna i danas kada kreće put Berna, kao što sigurno oseća da je priteran uza zid, i da mu je uz sve to nož kritički nastrojene javnosti pod grlom. Dobili su vidljivi nedostaci u radu Izraelca i neke elemente hiperbole, pa se tako sa stola na sto prenose razne priče o svlačionici, čudnom sistemu rada na treninzima... Ima u svemu tome i malo istine, ali ima i ispoljavanja sujete, jer bi ovaj tim Crvene zvezde, koliko god nekada izgledao neuigrano i neizbalansirano, voleli da treniraju mnogi. Jer znaju da imaju ozbiljnu sirovinu da naprave smrtonosno oružje.

Barak Bahar može da odgovori na samo jedan način. Pobedom ili makar remijem protiv Jang Bojsa. Posebno, što je uz sitni ukor dobio poverenje čelnika kluba, koji su se pre mesec dana našli u vrlo atipičnoj situaciji – na minus šest u odnosu na Partizan. Morali su dobro da razmisle direktori u Crvenoj zvezdi šta im valja činiti, jer se Crvena zvezda i atmosfera oko kluba pretvorila u lonac sa ključalom vodom. Odigrali su na Marakani na kartu poverenja i dugoročnog projekta, možda sledeći put Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i njihovih ktitora iz zlatnog vremena Begovića i Slijepčevića.

Vremena su različita, ali i te jeseni 1990. godine zbirni učinak legendarnog tima bio je daleko ispod inidividualnog kvaliteta igrača koje je na raspolaganju imao Ljupko Petrović. I tada se tražila trenerska glava, a i tada su u Beogradu gostovali Švajcarci. I niko nije mogao da pomisli da će tada trener u usponu Otmar Hicfild na klupi, i tamo neki Kecle s masnom dugom kosom iz Grashopersa, držati Zvezdu u stanju kome. Tih 1:1 na otvaranju Kupa šampiona pred 60.000 ljudi na najvećem srpskom stadionu predstavljali su veće iznenađenje nego porazi od Voždovca i Čukaričkog ove jeseni. Zaustavili su euforiju i napravili histeriju oko Crvene zvezde.

Morao je Ljupko Petrović da ide u Švajcarsku po „keš kredit“, ne obazirajući se na uslove i potencijalnu kamatu. Morao je da umiri ceo klub, posevno Dragana Džajića koji ga je u piku funkcionerske karijere zaštitio širokim leđima. Na kraju su profitirali svi jer je Cirih bio jedna od ključnih tačaka za sve što se kasnije desilo.

Isti trener, samo u drugom švajcarskom mestu, imao je pet godina kasnije sličan ispit. Posle ukidanja sportskog embarga Crvena zvezda je naletela na malo poznati Ksamaks iz Nojšatela. Generacija Ramba Petkovića, Gorana Đorovića, Ivana Adžića, Nebojše Krupnikovića i Darka Kovačevića posramljena je u beogradskom meču strelom Čarla Vitla. Dve sedmice kasnije demonstrirala je totalnu nemoć, i posle tog podbačaja klub je imao petogodišnje tumaranje bez osvojene titule, uz povremeno odlična izdanja u Evropi (Kajzerslautern, Barselona, Mec).

Švajcarska ponovo može da usmeri Zvezdinu sezonu, možda i Zvezdinu bližu budućnost. Ali u takvim okolnostima Barak Bahar mora da pokaže doslednost. Jer ga je nedoslednost koštala čak i boljeg bodovnog salda u dosadašnjem delu Lige šampiona.

Insistirao je na visokom presingu – pa je brzo odustao od njega. Na Etihadu je u startere promovisao tek pristigla pojačanja Đigu, Hvana i Endijaja, što je donekle bio i logičan potez. Dešavalo se Baharu da se brzo "zaljubljuje", a još brže "odljubljuje" u pojedine igrače.

Niko nije verovao da će dići ruke od Marka Stamenića posle nekoliko loših partija reprezentativca Novog Zelanda, jer je njegova čvrstina bila osnov tanke nade da se u Beogradu može fizikom parirati srednjem redu Lajpciga. Kada je uvideo da se Srđan Mijailović muči na desnoj strani, Barak Bahar nije reagova. Samo što mu je Lajpcig, preko Rauma, pokazao svu da "muči" jednog poštenog momka s dugačkim stažom u crveno-belom dresu. Ostao je nedorečen i po pitanju Stefana Mitrovića, koji je trenutno u koži Mirka Ivanića iz prve sezone.

Pred utakmicu sa Jang Bojsom, Barak Bahar je pokazao da ne mora uvek i po svaku cenu da se igra lepo. Crvena zvezda je u drugom poluvremenu protiv Vojvodine izgledala defanzivno orijentisano, ali mnogo stabilnije nego protiv Radnika i Javora u Ljutice Bogdana. Tu ravnotežu između lepog i korisnog Barak Bahar mora da pronađe i kontinuitetu jer ga ovde uskoro niko neće hvalititi zbog toga što je imao gotovo identičan „xG“ sa Lajpcigom u Beogradu. Samo se rezultat pamti.

Nerešiva je enigma za Jang Bojs, pobedio ih je u subotu i savetuje: Samo visok presing i da uđu u nervozu

I zato neće u pripremi meča Barak Bahar smeti da napravi ni najmanju grešku. I najblje je da igra sa timom i igračima koji se najbolje slažu na terenu.

Kako izgleda ta kombinacija?

Za početak, da 17- godišnji Kosta Nedeljković kao jedini pravi desni bek bude u startnoj postavi. Da istrpi kao tandem Endijajea i Bukarija. Na kraju da možda posloži vezni red tako da bude mesta za Stamenića, Hvana, Ivanića, možda i Gelora Kangu (u tom slučaju Ivanić bi bio krilo).

Dosadašnji tok sezone usmerava ka ovoj postavi, a videćemo sutra u Švajcarskoj šta je Bahar pripremio.