Anarhija koja čuva draž fudbala

Anarhija je moguća u fudbalu koji se sve više okreće ka eliminisanju faktora nepredvidivosti, piše nemački Taz nakon pobede Ajntrahta nad Barsom, dok španski ABC podseća da od osnivača Superlige samo Real Madrid i dalje ima mogućnost da osvoji Ligu šampiona, a da je, pored Katalonaca koji nisu uspeli da prevaziđu ni grupnu fazu, Juventos pao upravo pred Viljarealom.

Ajntraht je trenutno na devetom mestu Bundeslige. Viljareal na sedmom Primere. Svojim nastupima pokazuju da u fudbalu na sreću još postoje iracionalne i neobjašnjive pobede i da se uspeh ne meri uvek vrednošću učesnika, nego značajem koji učesnici pridaju takmičenjima.

Barselona je, vodeći se verovatno rečima Franca Bekenbauera, prezrela „Kup gubitnika“. Još pre toga, njeni navijači su zbog loše igre tima zamrzli preko 20.000 hiljada godišnjih karata koje se, naravno, puštaju u prodaju. Dodajte tome Uskršnje praznike, dovitljivost tur operatera, i više nego izvesnu saradnju iz samog kluba, i Kamp Nou se obojio u belo. Situacija bez presedana i „institucionalna sramota“ kako piše Marka.

Ali potrebno je zapitati se šta je dovelo do nje. Elena Font, jedna od članica uprave kluba Blaugrana izjavila je da im je nakon prodaje karata navijačima Ajntrahta novčanik deblji za nekih 3.000.000. Slučajnost? Sreća u nesreći? Laporta sada istražuje i najavljuje da će sve ulaznice za međunarodne utakmice biti nominalne. Ali šteta po imidž Barselone je već napravljena. A sportski neuspesi nisu potpuno izolovani niti odvojeni od ovakvih događaja.

Nakon utakmice Real Madrid - Čelzi, mikrofoni Kadene Ser intervjuisali su posetioce - navijače belih - koji izlaze sa stadiona. Pažnju nam je privukao dijapazon raznovrsnih naglasaka od kojih nijedan nije bio španski. Santjago Bernabeu je najposećeniji turistički objekat grada Madrida, posle muzeja Prado.

Setimo se El Klasika od pre nekoliko godina, gde su ovacije Mesiju stizale sa mesta koja pripadaju isključivo članovima Reala. Tada je Florentino Peres naložio da kamera snimi sedište po sedište, i da oduzme člansku kartu svima onima koji su preprodali ulaznice za El Klasiko rivalskim navijačima.

Uzrok svemu ovome je, naravno, samo i jedino novac. Kamp Nou je pre samo nekoliko sedmica oborio rekord posećenosti na jednom susretu ženskog fudbala. Karte su koštale 13 evra, a svaki član je mogao uz svoju kartu da kupi još tri po 2,5 evra. Sa druge strane, kada govorimo o sezoni, Ligi šampiona, Evrope i sl., potrebno je platiti prosečno nekih 150-200 evra za jače utakmice.

Članovi klubova nekada preprodajom dve to tri takve ulaznice mogu sebi da isplate godišnju kartu. A nekada i celu godišnju kartu preprodaju uz značajnu dobit. Na primer, kad tim ne igra najbolje, kao Barsa.

Druga strana priče je vernost navijača. Nažalost neodvojiva od teme huligana. Real i Barselona su sa tribina već odavno izbacili ultra navijače. Drugi „odolevaju“. Frente Atletiko, najvatrenija grupa u Španiji i šire, upravo je kažnjena zbog nacističkih poruka na stadionu Etihad, a da ne govorimo da je u svojoj burnoj prošlosti bila i ponosni autor nekoliko ubistava (na svim utakmicama protiv Real Sosijedada još uvek posvećuju pesme Ajtoru Zabaleti koji je pre 23 godine izboden nožem na Visente Kalderonu).

Ipak, klub ih štiti. Zašto? Nakon utakmice sa Mančester Sitijem, celi stadion Vanda Metropolitano je još dugo vremena pevao i skandirao timu koji ih nije udostojio čak ni časnog poraza. Nasuprot tome čuvena fraza: „Bernabeu je zviždao i većim legendama“.

Čudo broj 2: Viljareal izbacio Bajern iz jednog šuta u gol (VIDEO)

Filip „Fleš“ Kostić drži ključeve Nou Kampa! Dva gola srpskog asa za šut kartu Barseloni iz Evrope (VIDEO)

Naravno, ni u kom trenutku nećemo zastupati divljanje i nasilje na stadionima i izvan njih. Pa čak i ne moramo ni ići tako daleko u analogijama. San Mames, Ramon Sančes Pishuan, Benito Viljamarin... situacija koja se dogodila na Kamp Nou potpuno je nezamisliva na ijednom od ovih stadiona.

Smešno bi bilo reći da manji klubovi ne traže profit. Ali negde između astronomskih cena i turističke ponude sa jedne strane i utopijskog fudbala iz ljubavi sa druge, postoji sredina iz koje pokatkad iskoči i još uvek nas iznenadi i obraduje neki klub kao što je Viljareal ili Ajntraht. Podvizi su svima dragi - osim onima za koje je matematički predviđeno da moraju da pobeđuju non-stop, po mogućnosti u okviru nekog elitnog takmičenja u kojem ima mesta samo za odabrane.

Đoan Laporta i dalje insistira da je Superliga jedini spas fudbala i pritom se pozicionira kao protivnik petrodolara i ruskih tajkuna. Ali, kao što je nakon poraza Barselone izjavio poznati španski novinar Đordi Evole „U modernom fudbalu neki su klubovi izgubili ličnost i svojstvenost kada su se prodali šeicima i oligarsima. Nama čak nije bilo ni potrebno da to uradimo“. Na kraju se sve svodi na isto - novac.

I, pošto se bez novca ne može, treba do njega doći da bi se moglo parirati „odabranima“. Iz Nemačke posle Ajntrahtove pobede govore o mogućnosti revitalizacije određenih klubova, a samim tim i kontinentalnih takmičenja. U Španiji, je, Viljareal je na primer, u dosadašnjem nastupu u Ligi šampiona zaradio 57.600.000 evra plus takozvani market pul. U Ligi Evrope i Ligi konferencije su premije nešto niže, ali, daju manjim klubovima mogućnosti da steknu određenu solventnost i da, uz uslovno rečeno dozu nepredvidivosti - iza koje stoji mnogo rada, truda i motivacije, naprave podvige kao na Kamp Nou ili Alijans Areni.

Negde na pola puta između fudbala kao biznisa i fudbalske magije stoji afirmisanje srednje klase i „anarhija koja je moguća“. Sa druge strane stoji samo svet mašina.

Piše: Ognjenka Marić