Aleksić je zakasnio na utakmicu, ali se pojavio i pokazao čemu sve glava služi u fudbalu

Radnički je odradio pola posla. Debitant u Evropi je u Leskovcu opravdao ulogu favorita protiv Mornara i minimalnom pobedom zakoračio u treće kolo kvalifikacija. Za potpuni iskorak će morati da odigraju makar isto, ako ne i bolje u revanšu u Podgorici jer treba očekivati agresivnije Barane.

A Radnički može bolje od onog sinoć.

Nosioci igre iz prošle sezone poput Vižđija, Gluščevića ili Bevisa sinoć nisu bili na nivou iz prethodne polusezone. Primera radi, Matija Gluščević je zabeležio maksimalnu brzinu od od 36,61 kilometara na čas što su brojke na nivou Lige šampiona. Toliko u najbžem sprintu trči Erling Haland. Neverovatne fizičke predispozicije za belog igrača, a pogotovo za igrača iz domaće Mozzart Bet Superlige. Ali, ta brzina nije donela ništa konkretno jer mu je u završnici falilo koncentarcije i ništa mu nije polazilo za nogom. Glučševićeva partija je poster neiskorišenog potencijala Radničkog u sinoćnjem meču. Dokaz kakav resurs imaju i koliko to sve može bolje i efektnije. Objektivno, Kragujevčani su duplo bolja ekipa od Barana i imali su kvalitet da sve reše u prvom meču.

U redu, tek je druga utakmica u sezoni, nov ambijent, igra se još traži… Ali, evropski fudbal ne poznaje te izgovore. Leti se Evropa ne igra, već prolazi.

Zato je konačan rezultat najpozitivnija stvar od svega viđenog za srpskog predstavnika. Bila je i igra dobra, stvoreno je nekoliko šansi, ali tupost i jalovost pred golom rivala i loše odluke u završnici su mogli skupo da koštaju Kragujevčane. Osetili su šta je Evropa i koliko surova može da bude.

Sve dok na drugo poluvreme “nije došao” Milan Aleksić. Jer, onaj Aleksić iz prvog poluvremena je delovao kao zli brat blizanac koji je prezuo kopačke.

OCENE – RADNIČKI 1923: Dadić kao Lukaku, Gluščević za emisiju Mladena Alvirovića

Prvo poluvreme sinoć je pokazalo da je Aleksić i dalje samo klinac od 18 godina koji će imati oscilacije i za kojeg svi moramo da imamo razumevanja. Primera radi, na otvaranju prvenstva protiv Železničara je takođe bio daleko ispod potrebnog nivoa. Kao i sinoć u prvih 45 minuta protiv Barana. U petom minutu je dobio žuti iz svoje greške, pogrešio prvih nekoliko pasova, izgubio neke lopte, propustio šansu iz odlične pozicije, uradio mnogo toga pogrešnog…

Ali…

Onih drugih 45 minuta sinoć su dokaz i da Radnički ima biser srpskog fudbala. Pre godinu dana mu je Partizan širom otvorio vrata da ode za džabe u Kragujevac. Isti onaj Partizan koji je pre tri dana izveo tim sa devet stranaca u startnoj postavi protiv Dinama i primio šest komada. Sportski direktor Šumadinaca Slavko Perović je tada namirisao šta mu se nudi besplatno, poznavao je to dete i kladio se na potencijal rođenog Kragujevčanina. Trener Dudić je brzo dao Aleksiću ključeve igre Kragujevčana i počeo je ekstremni uspon deteta koje danas sa 18 godina vredi makar 3.000.000 evra. Od sinoć, možda i više…

Sve što je loše uradio u prvom poluvremenu ga nije “ubilo” već ojačalo da raste kako je meč odmicao. Suprotno ostatku tima koji je počeo da pada nakon propuštenih šansi u prvom poluvremenu. Od svih kvaliteta koje poseduje, Aleksić odskače po jednom – mentalitetom. Koji i dalje fragilan jer je prsto u tim godinama.

Ima jedna anegdota iz prošle jeseni. Aleksić je u profesionalnom fudbalu debitovao na debiju Feđe Dudića na klupi Kragujevčana. Bosanski stručnjak mu je davao šansu sa klupe i dozirao ga. Malo po malo ga je pripremao da bi početkom novembra iskoristio kup utakmicu protiv trećeligaša BASK-a da Aleksić prvi put bude starter. Dudić i direktor Perović su imali pedagoški pristup i savetovali tinejdžera da ne preuzima previše rizika, da igra svoju igru, da se ne plaši jer su tu iskusniji da povuku… Odgovor mladog veziste je bio da ga puste i da će rešiti utakmicu.

Da li je ovaj hrabar ili lud, verovatno su se tada pitali u Radničkom.

Kragujevčani su se mučili protiv trećeligaša, morali su da ulaze i neki koji je trebalo da odmore, a Aleksić je meč završio sa golom i asistencijom. Sticajem okolnosti, bili smo na toj utakmici i stidljivo najavili da je u pitanju možda lep potencijal i kapital Radničkog.

Reportaža sa Careve ćuprije: Romantika stogodišnjaka

Kako je sezona odmicala, Aleksić je preuzimao igru Radničkog pod svoje i postao najvredniji kapital kluba sa Čika Dače. Povreda ga je sprečila da igra u onom meču protiv Partizana (3:3) u Humskoj, ali mu je zato u plej-ofu dao gol i pokazao šta su crno-beli ispustili.

Kakvu glavu ima je pokazao sinoć na evrodebiju. Kako se meč bližio finišu, a u timu Radničkog rasla nervoza zbog 0:0, Aleksić je preuzimao sve više i više odgovornosti na sebe. Imao je dva sjajna solo prodora što je osetio i trener Dudić koji je nakon dvostruke izmene u 60. minutu povukao ključni potez pomeranjem Aleksića u ofanzivniju ulogu. Fenomenalan gol glavom je došao kao nagrada. Reagovao je u maniru vrhunskih špiceva iako mu do sada igra glavom nije predstavljala neki poseban plus. Ali, kada neko ima pravu glavu za fudbal, onda ume da je koristi na razne načine. Aleksić ne korsti glavu samo za postizanje golova već, viziju, pad, drbling… Trend modernog fudbala je da se glava koristi za trčanje.

Aleksić je najviše “osmica” koja trči kao “šestica”. Sinoć je za 85. minuta pokrio 9.152 metra. Više od njega samo Dadić, Ristić i Šerbečić koji si igrali 97 minuta i Ćosić koji je zamenjen kada i on. Aleksićeva maksimalna brzina sinoć je bila 31,42 kilometra, pretrčao je 683 metra u visokom intenzitetu (od 20 do 25km/h), 206 metara u punom sprintu… To su jako dobri parametri za igrača koji ne igra na bočnim pozicijama i brzina mu nije glavno oružje. Vrlo visok intenzitet trčanja uz mali obim i pokazatelj racionalnog, efektnog i kvalitetnog trčanja. Koristi glavu i ne trči u prazno.

Sve to u utakmici u koju je ušao slabo. Greške ga nisu poremetile već je nastavio da radi na terenu, da trči i sjajan gol je došao kao nagrada. Retki su slučajevi kada je 18-godišnjak dao gol za neki srpski klub u Evropi. Poslednji je bio Mihajlo Spasojević za Čukarički pre dve godine protiv Luskemburžana. I dovoljna opomena Aleksiću gde je i koliko još treba da radi i da ostane dobar u glavi. Spasojević trenutno nema klub, poslednja epizoda mu je bio Grafičar… Pre njega su 18-godišnjaci ili mlađi koji su davali golove u Evropi bili Marko Milovanović, Filip Stevanović, Uroš Kabić, Svetozar Marković, Ivan Šaponjić, Aleksandar Mitrović, Adem Ljajić... Poslednji 18-godišnjak koji je dao gol za Crvenu zvezdu u Evropi je Dejan Milovanović protiv Kjeva pre 22 godine. Jasno je koliko je ovo retka pojava, ali i opomena svakom mladom igraču da je tek na početku i da može da nestane za koju godinu i provede ostatak života prepričavajući uspomene iz mladosti.

Aleksić deluje kao momak koji kapira kako idu stvari. Biće još uspona i padova ali sinoćnji ulazak u utakmicu i izlazak iz nje pokazuju koliko brzo razmišlja i shvata vrednost rada i neodustajanja. Na kraju je sudbina uredila da baš Kragujevčanin donese prvu evropsku pobedu Kragujevčanima golom koji vredi videti nekoliko puta.