Aleksandar Mitrović: Cilj je Katar sa prvog mesta i da napadnem stotku golova

Kad je prvi put poentirao na Marakani (u 142. večitom derbiju) rekao je da mu se učinilo kako bi iz koraka mogao da preskoči zapadnu tribinu. Euforija. Posle najnovija tri gola stvarno deluje da jednim potezom može sve. Čak i da odvede Srbiju u Katar. S tom razlikom što sad ne govori pod naletom emocija, niti kao “napaljeni“ tinejdžer, već zreo čovek, ostvaren na ličnom i profesionalnom planu, kome narod veruje.

Veruje i Aleksandar Mitrović da su Orlovi uzleteli visoko da im pogled seže do Mundijala 2022. Ne nekim zaobliznim putem, već direktno, kao najbolja selekcija Grupe A!

“Znamo da je tek početak kvalifikacija, ni pola posla nije odrađeno, ali naš glavni cilj je da u Katar odemo sa prvog mesta u grupi. Da, da, ideja je direktan plasman na Mundijal“, otkriva Mitrović Mozzart Sportu deo plana posle razgovora reprezentativaca sa Draganom Stojkovićem.

To ogromno samopouzdanje novi selektor je počeo da prenosi na igrače i pre nego što je zvanično dobio posao. Kad se prvi put pomenuo kao potencijalni naslednik Ljubiše Tumbakovića obećao je plasman na Prvenstvo sveta. U direktnom kontaktu sa fudbalerima bio je još direktniji.

“Kao veliko ime i jedan od najboljih igrača koje je država imala, Piksi nas je osvojio novom energijom, ubedio da sa svakim možemo da igramo fudbal, da se ni pred kim ne povlačimo. Ma, kakvo povlačenje, rekao nam je čovek da napadamo, dominiramo, pitamo se na terenu. I da nikad, ali baš nikad, ne odustajemo bez obzira na razvoj situacije“.

Sve tri utakmice martovskog ciklusa pokazale su da pod Piksijevom palicom reprezentacija izgleda drugačije. Protiv Irske i Portugalije je kretala iz minusa, u Bakuu je bilo neprijatno posle izjednačenje Azera, a svaki put je razgalila naciju gladnu uspeha reprezentacije.

“Uverljiv čovek. Svaka mu čast kako je uspeo da spakuje sve u dva dana, jer smo samo toliko imali za upoznavanje. I nema tu nekog velikog praktičnog rada, više smo govorili o idejama, taktičkom opredeljenju, mentalnoj snazi... U ponedeljak smo se okupili, u sredu igrali prvi meč i bilo da smo na terenu, na ručku, u hotelu, na aerodromu, selektor neprestano ponavlja: ’Katar, Katar, Katar’. Lepo nam je rekao da ničim manjim ne bismo smeli da se zadovoljimo. Podsetio nas je da je i on igrao za reprezentaciju i baš se sećam kako je rekao da nema ničeg lepšeg nego da predstavljaš zemlju na velikom takmičenju. E, to je za ovo kratko vreme preneo na nas. Bukvalno smo upili svaku njegovu reč. Primera radi, govorio je da ga Portugalija uopšte ne zanima, već da ga interesuje da mi napadnemo tu utakmicu. Naravno, ako rival bude bolji, da mu pružimo ruku, ali da će morati dobro da se oznoji da to zasluži. I drugo poluvreme je pokazalo koliko je bio u pravu“.

Sedam bodova iz tri utakmice Mitrović ocenjuje kao izvanredan učinak. Tim pre što je ovo bilo prvo okupljanje posle novembarske akcije, upamćene po propuštenoj šansi za plasman na Prvenstvo Evrope.

“Prva stvar, nemamo poraz. Druga, imamo sedam bodova i prvi smo. Da nam je neko ponudio, rekli bismo da to lepo izgleda, možda bismo u podsvesti prihvatili, negde iz malog mozga čuli glasove ’dobro je’, međutim, Piksi nas je toliko ubedio da možemo da budemo prvi u grupi da smo svi, pa i ja, očekivao devet bodova. Stvarno smo verovali da smo u stanju da dobijemo sve tri utakmice. Rekoh vam, cilj je prvo mesto. Kad se kvalifikacije završe videćemo šta smo uradili, ali ima još dosta da se igra, korak po korak, samo polako“.

(2,55) Levante (3,20) Ueska (2.85)

Najveća zamka koja stoji na putu ka završnom turniru na Bliskom istoku možda nije ni dvomeč sa Luksemburgom, ni gostovanje Republici Irskoj, ni taj, verovatno, odlučujući duel u Lisabonu 14. novembra. Može biti da je obzudavanje navijačkih želja primarni zadatak novog selektora i njegovih saradnika, jer skloni preterivanju, Srbi već rezervišu avionske karte za Dohu kao što su pre samo četiri meseca, posle baraža sa Škotima, digli ruke od reprezentacije.

“Mi smo takav narod, ha-ha-ha... Skoni smo krajnostima, ali budite sigurni da u ekipi nema euforije. Sećam se, bilo je i kod Musilina nepoverenja na početku, Irsku je u Beogradu dočekalo jedva desetak hiljada ljudi, a kad smo protiv Gruzije overili plasman na Mundijal ispratila nas je u Rusiju krcata Makarana. E, da bi se došlo do toga da tribine budu pune, mora da se ide postepeno. Ljudi, pa nama tek slede teške utakmice. Znate zašto, naša pauza će biti duža od portugalske, sledeći takmičarski meč igramo tek u septembru. Kako rastemo, tako će svaki rival biti teži. Drugačiji. Polako“.

Piskijev rad i(li) početak podseća golgetera naše reprezentacije na čoveka koji nas je odveo na poslednji Mundijal.

“Stojković zrači identičnim optimizmom kao Slavoljub Muslin. Po onome kako rade, koliko su sigurni u svoje ideje, koliko veruju igračima primećujem dosta sličnosti. Obojica se bave samo nama, drže fokus na igri srpskog tima. I znaju da naprave atmosferu. Stvarno imamo fenomenalnu grupu momaka, čak i oni koji ne igraju bodre ostale momke. Nisam identifikovao nijedan problem u minule dve sedmice, a pokazalo se nebrojeno puta da je zdrav ambijent preduslov dobrih rezultata“.

Aleksandar Mitrović (©Starsport)

U takvim okolnostima, i kad oseti poverenje struke, Mitar eksplodira. Tako je bilo u Teleoptiku kod Vuka Rašovića, Partizanu dok ga je vodio Vladimir Vermezović, Anderlehtu pod palicom Besnika Hasija, Fulamu dok je slušao savete Slaviše Jokanovića. Mada je pogađao kod svih prethodnika na selektorskoj klupi nije slučajno što je baš kod Stojkovića oborio rekord Stjepana Bobeka star 67 godina i postao najbolji strelac u istoriji državnog tima.

“Jedan od najlepših perioda u karijeri. U reprezentativnoj, svakako. Divni dani za srpski fudbal, moju prodicu, naposletku i mene. Sve se poklopilo: pobede, golovi, rekord. Stigao je kao posledica napornog rada, odricanja, poštenog i čistog pristupa fudbalu. Sve se u životu vraća, kamoli u sportu. Nisam stigao dovde samo zato što sam kao dete maštao da budem najbolji strelac u istoriji svoje zemlje, nego sam stvarno na tome radio. Bavio sam se detaljima. Taktika, snaga, ishrana, kvalitetan san, odmor... Sve se računa“.

Trenutno je na “koti 41“...

“Još sam gladan. Deluje kao fraza, ali za mene stvarno nema ništa lepše nego kad obučem dres reprezentacije. Bože zdravlja, da moji saigrači i ja predstavljamo Srbiju najpre na sledećem Mundijalu, pa na narednom Prvenstvu Evrope, onda onom tamo prvenstvu sveta... U najboljim sam godinama“.

Mitroviću je tek 26, zbog čega su njegovi bivši učitelji – Vuk Rašović u klubu i Ljubinko Drulović u kadetskoj reprezentaciji – prognozirali da bi mogao da igra još desetak godina i probije granicu od 100 golova za Orlove.

“Eto kakve trenere sam imao, koliko veruju i mene i koliko su ambiciozni. Možda drugima deluje nerealno, ali hajde da probamo. Ubeđen sam da, ako me zdravlje posluži, a sreća isprati, mogu daleko. Prvi preduslov je žestok rad. Što da ne? Pa, u životu moraš da imaš najviše ciljeve. Čak i da ne uspem, makar ću pokušati. Najgore bi bilo da po okončanju karijere vrtim film i kažem: ’E, mogao sam ovo, trebalo je da budem veći profesionalac, što nisam ono...’ Kad se budem osvrnuo za sobom, neću ni za čim da žalim. A što se ovog i budućih rekorda tiče, lepo je rekao Kristijano Ronaldo: Ne jurim ja njih, nego oni mene“.

Sjajan šlagvort pitanju: ima li Aleksandar Mitrović ambiciju da, posle srpskog, postane i kralj strelaca evropske zone mundijalskih kvalifikacija. Na trećini puta je ispred veličina poput Roberta Levandovskog, Harija Kejna, Kristijana Ronalda?

“Što da ne? Voleo bih, zašto da krijem? Nije baš da razmišljam o tome svaki dan ili da se opterećujem, mada priznajem da je lepo videti listu. Moja velika prednost je što sam okružen igračima koje znam u dušu, sposobnim da kreiraju šansu u pola noći. Ako budemo nastavili da igramo kao dosad, Tadić, Sergej, Kostić i Radonjić će mi sto posto nameštati prilike. Znam da će dođi, na meni je da ih koristim. Kao špicu mi je izuzetno drago što tačno znam kako razmišljaju navedeni momci, a i ostali, jer su jednako važni. Zbog njih sam se nadavao golova. Njima hvala do neba“.

Protiv Portugalaca (©Reuters)

Mitrovićev najveći kvalitet je snalažljivost na prostoru sedam-osam metara od golmana. Kad mu se donese lopta po pravilu je ubaci u mrežu. S tim što ni protivnici nisu sigurni koje će oružje kad da aktivira. Od 41 preciznog hica desnom nogom ispalio je 23, glavom 11, levicom sedam. Najkorisniji je u kaznenom prostoru (35), ume i van njega (šest), što je dokazao u Bakuu.

“I ta raznovrsnost se vežba. Pokušavam na treninzima na sve načine: levom, desnom, glavom. Ma, iz svih uglova. Sve radim kako bih na utakmici, kad me saigrači uposle, reagovao na osnovu automatizma, a ne da me lopta iznenadi, da sekund ili dva razmišljam šta ću s njom. Ako pogledate, većina mojih golova je iz jednog, maksimalno dva dodira. Fudbal je takav da nemaš vremena da čekaš“, poentirao je Aleksandar Mitrović.

NAJLEPŠI GOL U AZERBEJDŽANU

Od 41 pogotka za Srbiju, Mitrović kao najlepši izdvaja poslednji.

“Možda bi se većina navijača opredelila za lob Ircima, rekao sam i ja da mi je to jedan od najboljih u karijeri, ali onda sam protiv Azerbejdžana postigao estetski još draži. Tehnički savršeno izveden šut levicom, iz kolena, na malom prostoru okružen velikim brojem igrača. Prelepo! Pas Sergeja Milinkovića Savića je bio savršen, očekivao sam ga, a čim sam takao loptu znao sam da ide u mrežu“, kulja samopouzdanje iz glasa centarfora neše reprezentacije.

Na preostalih 40 gleda kao roditelj na decu.

“Svi su mi podjednako dragi. Ne mogu da rangiram. Svaki je zahtevao dosta truda: nekad kretnju, nekad čitanje igre, nekad borbu za štoperima... Možda je bilo atraktivnijih, ali čak i pogodak sa dva metra u nebranjenu mrežu zahteva dosta rada, razmišljanja i fudbalske inteligencije da se nađeš u pravo vreme na pravom mestu“.

NE ZANIMA ME BANETOV REKORD

Oborio je Aleksandar Mitrović rekord po broju golova za državni tim, a pošto će u septembru proslaviti tek 27. rođendan, logično je pretpostaviti da su pred njim još najmanje četiri kvalifikaciona ciklusa za velika takmičenja, samim tim i prilika da nadmaši Branislava Ivanovića i u budućnosti postane vlasnik najviše utakmica u reprezentativnom dresu. Trenutno ih ima 64. Bane je prvi sa 105.

“To mi je manje bitno. Kao napadač ceo život sam sanjao da budem upamćen kao neko ko će dati najviše golova za svoju zemlju. Da, imam i dosta utakmica, ali njih ne brojim kao golove. Bože zdravlja da igram još godinama za reprezentaciju, ali taj rekord mi stvarno nije važan“, iskren je Mitrović.