Aleksandar Dragović: Želim da odem iz Zvezde, nadam se da mi niko neće postavljati prepreke

Uradio je ono što nisu mnogi koji su se pre njega busali u grudi i kleli se u zvezdaštvo. Stao je u red velikih, pre svega ljudi, pa onda i fudbalera Dejana Savićevića, Nenada Milijaša i Miloša Ninkovića koji su se u Crvenu zvezdu vratili kada su na nekim drugim mestima mogli da zarade mnogo, mnogo više. I želeli da joj iskreno pomognu. Aleksandar Dragović je samim tim gestom zaslužio posebno mesto u modernoj istoriji Crvene zvezde.

Nije davao navijačima lažnu nadu, već se umesto reči pokazao na delima i zato se može smatrati jednim od najvećih imena koja su obukla crveno-beli dres u ovom veku. A potom je i na terenu pokazao da je došao da pošteno zarađuje fudbalski hleb i ponosno nosi dres Zvezde. Dve godine je bio jedan od njenih najboljih igrača, komandant odbrane, uzoran profesionalac i mentor mlađem Strahinji Erakoviću koji je uz njega rastao i porastao.

Ali deluje da je došlo vreme za rastanak, bar po onome što je iskusni štoper izjavio.

Još zimus je Dragović imao želju da napusti Crvenu zvezdu, imao je kupljenu kartu za Italiju i dogovoren transfer u Sampdoriju ali je klub s Marakane stopirao transfer jer je bio potreban u borbi za duplu krunu. Sada je izašao u javnost i poručio da je vreme za rastanak i da želi na kraju da napusti Crvenu zvezdu. Uz nadu da mu niko neće praviti problem.

U ekskluzivnom intervjuu za ugledni austrijski Krone, najavio je odlazak sa Marakane ovog leta.

„Gledano po uspešnosti, prelazak u Beograd je bio pogodak. Ne možete da zamislite ništa lepše od osvajanja titule u Srbiji sa Crvenom zvezdom“, rekao je Dragović na početku intervjua.

Verovatno si ispunio dedinu životnu želju?

“Znate koliko imam blizak odnos sa dedom i babom. On je bio veoma srećan što sam potpisao za njegov omiljeni klub i još osvojio titulu”.

Sada imaš 32 godine, osvojio si trinaest titula u karijeri… Šta je veliki cilj za poslednju trećinu karijere?

„Došlo je vreme za promenu. Želim da odem. Igrao sam u Švajcarskoj, Ukrajini, Nemačkoj, Engleskoj i Srbiji, a moj davnašnji san je italijanska Serija A. Moto 'staro ali dobro' se i dalje računa i voleo bih da tamo zaigram.“

Ali imaš još godinu dana ugovora sa Crvenom zvezdom. Da li će ti dozvoliti da odeš?

„Zaista sam dve godine dao sve za ovaj klub. Verujem i nadam se da mi niko neće postavljati prepreke i da će moja želja za promenom biti shvaćena i prihvaćena.“

Austrija iz Beča bi te sigurno dočekala raširenih ruku.

„To je klub u kome sam odrastao kao fudbaler, sa kojim prirodno imam poseban odnos i koji mi je dao šansu da započnem uspešnu karijeru. Austrija je uvek opcija, ali voleo bih da nastavim da igram u inostranstvu ako postoji šansa.“

Ipak, činjenica je da je Beč tvoj dom, da si počeo da gradiš kuću tamo, da su ti tamo prijatelji…

„Naravno, to je aspekt koji ne ignorišem. Ali kao što sam rekao, još imam samopouzdanja da provedem nekoliko godina u inostranstvu.“

Nedavno si postao otac, tvoj sin bi trebalo da postane „pravi Bečlija“…

„Beč je dom njegovog oca i majke, pa je očigledno da će i junior postati pravi Bečlija. Inače, on me trenutno najviše zaokuplja. Biti otac je zaista veliki zadatak i izazov. Veoma sam srećan zbog toga jer nam je sin obogatio život.“ 

Da li će zapamtiti tatu kako igra fudbal?

„Želim da se nadam da ću igrati još nekoliko godina.“

Austrijski mediji su prethodnih nedelja spekulisali da Dragovića žele tamošnji klubovi LASK, Rapid i Austrija, a dobro je poznata njegova vezanost za klub u kojem je ponikao i kojem je uz Davida Alabu čak finansijski pomagao u najtežim vremenima. Zimus je pored Sampdorije za Dragovića bio zainteresovan i Leče pa bi tu možda trebalo tražiti njegovu buduću destinaciju s obzirom na afinitete prema italijanskoj Seriji A.

Još jednom: ugovor sa Crvenom zvezdom ističe mu na leto 2024. godine.