Mirko Ivanić i Hakan Čalhanoglu
Mirko Ivanić i Hakan Čalhanoglu

Mića Čalhanoglu

Vreme čitanja: 11min | sre. 17.02.21. | 12:06

Slične sudbine, slični kvaliteti, ali i periodi osporavanja i potrage za sobom... Sve dok nisu pronašli trenere koji su umeli sa njima...

Dar od Boga u nogama, ali i potreba za okruženjem u kome će ih zalivati i dozvoliti im da cvetaju. Jer iako Mirko Ivanić i Hakan Čalhanoglu nisu isti igrači, ni po kvalitetu ni po mentalitetu, imaju mnogo toga zajedničkog. Sposobnost da oduševe navijače, lak korak, meku loptu, viziju u igri... Ali i dugu istoriju utakmica u kojima nisu uspevali da se pronađu, zbog čega su bili osporavani, iako su svi videli da umeju.

Samo su retki međutim uspevali da ih upotrebe na pravi način. I kao što sada Ivanića mnogi vide kao najuticajnijeg fudbalera u četi Dejana Stankovića, tako su i navijači Milana konačno prihvatili da Hakan Čalhanoglu zaslužuju “desetku“ Rosonera.

Izabrane vesti

MIRKO IVANIĆ

Otkuljučavanje Mirka Ivanića bio je dug, i nadasve težak proces za Dejana Stankovića. Nekako, i oni najtvrdokorniji ljubitelji lika i dela bivšeg kapitena Vojvodine, digli su obe ruke u znak predaje, posle serije melanholičnih igara kreativnog veziste u prvih 18 meseci mandata u Ljutice Bogdana. Sadašnji adut Dejana Stankovića bio je prava personifikacija one teze da na Marakani lopta drugačije skakuće, i da, pod teretom pritiska i velikih očekivanja, talenat može lako da otupi. Posebno, ako, kao Mirko Ivanić, imate konkurenciju u Marku Marinu.

Pokušavao je i Vladan Milojević da Mirka Ivanića savršeno implementira u sistem Crvene zvezde, tadašnjeg učesnika Lige šampiona. Međutim, bez kontinuiteta igara Ivanić je samo sporadično uspevao da se javlja na potrebnom nivo. Kao protiv Zenita ili u aprilskom večitom derbiju 2019. godine kada je duplom asistencijom iskreirao poslednji trijumf Crvene zvezde nad večitim rivalom.

Osećao je Mirko Ivanić da mu Crvena zvezda ne veruje, isto koliko je Crvena zvezda osećala da ne može u potpunosti ključeve igre da ponudi bivšem reprezentativcu Crne Gore.

Ivanić ima psihološki bag , ne može da dođe na nivo iz Vojvodine i Bate Borisova“, govorio je svojevremeno generalni direktor Zvezdan Terzić i nije da mu se nešto tu može zameriti jer bilo je više očigledno da se Ivanić zaista muči.

Mirko Ivanić (©Starsport)Mirko Ivanić (©Starsport)

Još ranije je Nenad Lalatović, inače opčinjen Ivanićevim sposobnostima, tvrdio da ljudi u Zvezdi jednostavno ne umeju da ga iskoriste na pravi način.

Njemu je potrebno da oseti da mu trener veruje, da ima kontinuitet i da igra na svojoj poziciji. Ivanić nije krilni igrač kako je igrao u Zvezdi i mislim da je najveća greška što su ga forsirali na mestu na kom ne može da pruži 100 odsto. Nije fudbaler koji može da isprati beka, nego je lucidan, ima produženi korak, ima igru jedan na jedan, dolazi u završnicu i daje završni pas. On je kreator, fin igrač, mora s njim da se radi i da mu trener veruje. Ako bude igrao na svojoj poziciji, a to je ’desetka’, biće najbolji fudbaler Zvezde", rekao je jednom prilikom Lalatović u razgovoru za Mondo.

I onda je došao trener kakvog je Ivanić čekao. Kakav mu je bio potreban. Trener koji mu veruje. Nagoveštaji boljitka osećali su se pre prekida prvenstva, usled pandemije virusa korona. Novi trener Crvene zvezde Dejan Stanković, svestan da je i njemu na početku karijere potreban Mirko Ivanić u punom kapacitetu, starao se da nekadašnjem kapitenu Vojvodine podigne glavu i oslobodi ga negativnih misli o propuštenoj šansi u Crvenoj zvezdi. Bio mu je jako posvećen tokom prvih zajedničkih priprema u Turskoj, mada su plodovi bili daleko... Ivanić ponovo nije bio ubedljiv...

Prošlog proleća je tek nagovestio šta može, a jesenas – eksplodirao. Dve stvari su uticale da Mirko Ivanić u ekspresnom roku probije gomilu barijera. Poverenje Dejana Stankovića koji ga je video kao neizostavni deo veznog reda i posle dolaska Gelora Kange, i činjenica da je u klub stigao Aleksandar Katai. Iako različiti po mnogim stvarima, Ivanić i Katai su, tokom svih utakmica koje su igrali zajedno, delovali kao jednojajčani fudbalski blizanci. Odličnim kretanjem Ivanić je otvarao prostor Kataiju, ostavljao ga u situaciji jedan na jedan, koristio driblinge fudbalskog majstora iz Srbobrana da dolazi u kolosalne prilike za pogodak.

Sa viškom samopouzdanja, kojim ga je pelcovao Dejan Stanković, Mirko Ivanić je u tekućoj sezoni postao najproduktivniji igrač Crvene zvezde. Postigao je 13 golova i upisao šest asistencija. Blizu je „dabl-dabl“ učinka koji je bio sastavni deo njegove karijere tokom boravka u BATE Borisovu.

Meni je drago zbog Miće jer je ozbiljan igrač i talenat. To se videlo od prvih dana. Nisam želeo da sudim po onome što je bilo, nego od dana kada sam ja došao. Moje je bilo samo da mu nađem mesto gde se on oseća komotno... Kada iz njega izvučeš maksimum, Mića pravi ozbiljnu razliku. Zameram mu samo što stalno treba da ima ‘killer instinct’. Odradiš posao, završiš akciju, daj gol, probuši mrežu, daj golmanu kroz uši. Moraš da imaš taj instinkt i nagradiš sebe za sve što si uradio. Kad izađeš pred gol, šutni je, pocepaj mrežu, nagradi sebe… Mića može da mi pokrije dve ili tri ozbiljne pozicije, sa njim dobijam ravnotežu u igri. On želi da se žrtvuje za tim... Par ekselans momak“, rekao je Stanković u novembarskom intervjuu za Mozzart Sport.

Imao je Ivanić vrlo dobar učinak i u mečevima sa velikim ulogom. Pogodio je protiv Omonije, asistirao Falčineliju na Kipru kada crveno-beli nisu imali pravo na grešku. Najzreliju partiju u Zvezdinom dresu pružio je u sudaru sa Gentom u Beogradu, tada je bio tas koji je pomogao da ofanzivno vrlo sadržajan meč pretegne na Zvezdinu stranu. Kao mačem je sekao odbranu belgijskog predstavika, sjajnim otvarenjem između linija rivala stalno pravio višak... Bila je to taktička perfekcija Mirka Ivanića, dokaz da je uspeo da napravi sklad uma, tela i talentovanih nogu.

Dejan Stanković najčešće koristi ove sezone Mirka Ivanića kao plejmejkera iz dubine. Međutim, znao je mladi šef stručnog štaba da Ivanića postavi i na krilnu poziciju, te da ga oproba i na poziciji desetke. Učinak je ostao isti – odličan. Konstantnost je Mirko Ivanić pokazao i na početku proleća. Upisao je po gol na gostovanjima Novom Pazaru i Radničkom.

Uradio je to na različite načine. U prvoj utakmici nastavka sezone Ivanić je pogodio posle odlično uhvaćenog voleja sa 17 metara, kada je poklopio loptu baš kako treba. Tokom gostovanja u Nišu, poentirao je na jedini mogući način. Udarcem glavom posle prekida.

HAKAN ČALHANOGLU

Hakan Čalhanoglu (©Reuters)Hakan Čalhanoglu (©Reuters)

Da ste prošle godine u ovo doba pitali navijače Milana kojem igraču bi voleli da vide leđa (omraženi Suso je već bio otišao), dobar deo odgovora bi glasio – Hakan Čalhanoglu. Po mogućnosti da ga šutnu nogom u zadnjicu. Toliko je Turčin nervirao Milaniste svojom nemoći na terenu.

Hakan Čalhanoglu je tipičan turski majstor koji nervira.

Kroz istoriju ste ih imali nekoliko poput Hasana Šaša, Sergena Jaldžina, Emrea Belozoglua, Jildiraja Bašturka... Pa i najboljeg Turčina koji nikada nije igrao za Tursku. Naravno, Memet Šol. Na kraju, najsvežiji primer tog mentaliteta je lenji umetnik Mesut Ozil. Uvek je izgledalo da su znali mnogo više fudbala nego što su zaista pružali na terenu. Čalhanogluova priča je slična.

Kao dete turskih gastarbejtera je sa 17 godina zaigrao u Karlsrueu, sa 19 je debitovao za Hamburger u Bundesligi. Dovoljan je bio onaj projektil sa 40 i kusur metara u mreži Romana Vajdenfelera da zapali Nemačku. Bilo ga je lepo gledati. „Desetka“ prefinjene tehnike i razornog udarca. Posle samo godinu dana je „izdao“ Hamburger, ispraćen je uvredama i polupanim kolima. Prešao je u Leverkuzen.

Nadali su se na Bajareni da će Turčin krenuti stopama svog zemljaka Bašturka, ali nisu dobili baš to što su želeli. Ne može se reći ni da je Čalhanoglu bio slab tamo. Dao je 28 golova i upisao 29 asistencija na 115 utakmica. Međutim, uvek je delovalo da može više nego što pruža. Nekada je umeo da prespava utakmicu i da se iskljulivo oslanja na pokušaje iz prekida uzdajući se u haubicu u desnoj nozi. Kada se saznalo da je FIFA suspendovala Čalhanoglua na četiri meseca zbog nekih ranije potpisanih duplih ugovora, u Leverkuzenu su bili razočarani i stavili su ga na transfer listu.

Leta 2017. Milan je odradio sada već famozni prelazni rok od 250.000.000 evra i doveo skoro ceo novi tim. Čalhanoglu je tu bio jedno od najvećih imena. Dobio je posebnu privilegiju po dolasku na San Siro. Zadužio je čuvenu Milanovu „desteku“, broj koji skoro pa ima mitski status. Dovoljno je reći da su ga za 15 godina nosila samo petorica velikana: Rud Gulit, Dejan Savićević, Zvonimir Boban, Manuel Rui Košta i Klarens Sedorf. Kasnije se ta tradicija malo ukaljala sa Boatengom i Hondom pa su se u Milanu nadali da će Čalhanoglu da bude dostojan naslednik slavnih ’desetki’.

Ispostavilo se da je skoro ceo taj prelazni rok bio potpuna katastrofa. Skupo su plaćeni promašaji Bonući, Andre Silva, Konti, Bilja, Kalinić, Musakio, Rodrigez, Borini... Jedini pogodak je bio Frank Kesi. A jedini u sivoj zoni je bio Hakan Čalhanoglu. Ni tamo, ni ovamo.

Problem je bio što je zaista umeo da odigra jednu dobru utakmicu pa da ga naredne tri nema nigde i da bude među najgorima na terenu. Nikada u njemu nije bilo damara ili vrele krvi da povuče ekipu kada ne ide.

U prvoj sezoni mu je dugo trebalo da proradi. Čekali su ga desetak utakmica da postigne prvi gol. Počeo je bolje da igra kada je Gatuzo zamenio Montelu. Ali pred kraj sezone kada je već sve bilo izgubljeno i kada je Milan izvisio za Ligu šampiona. Statistika od osam golova i 14 asistencija na 45 utakmica je bila varka. Dobar deo golova i asistencija je došao u nebitnim mečevima. Čalhanoglu nije dao nijedan gol ekipama poput Juventusa, Intera, Lacija, Napolija, Rome... Po dva gola je dao Kjevu, Austriji iz Beča i Fiorentini plus po gol Veroni i Bolonji.

Kasnije je pokušao to da objasni.

„Došao sam u Milan posle četiri meseca neigranja zbog suspenzije. Bilo mi je potrebno vremena da uđem u formu. A to je teško kada trener ne razgovara sa vama. Tadašnji trener Montela nije govorio engleski, samo italijanski. Ja znam da znam fudbal, da znam gde treba da stojim na terenu i šta da radim. Ali potrebno je i da osetim malo podrške trenera“, žalio se Čalhanoglu i samo dodatno pogoršao situaciju jer navijači nisu želeli da slušaju objašnjenja. 

Hakan Čalhanoglu (©Reuters)Hakan Čalhanoglu (©Reuters)

Ako je na Montelu mogao da svali krivicu, sledećem treneru je trebalo da daje pola plate. Ono što je Đenaro Gatuzo morao da trpi zbog Čalhanoglua i ludačke vere u njega se graniči sa autodestrukcijom i mazohizmom. Turčin je igrao sve lošije, a Gatuzo na konferencijama stajao kao kišobran ispred njega i primao metke.

„Čalhanoglu treba više da šutira. Nismo imali baš mnogo prekida u opasnoj zoni ali nismo ni iskoristili to malo što smo imali. Hakan je svih ovih meseci ulagao veliki trud i zato niko ne može ništa da mu zameri. Posle toga dolazi priča da li smo mogli više da dobijemo od njega. Ali ovo prvo je važnije“, govorio je Gatuzo.

Malo po malo, Čalhanoglu je krckao kredit poverenja i postao igrač kojeg su Milanovi navijači uzeli na zub. Druga sezona mu je bila još gora. Samo četiri gola na 45 utakmica. Irititirajuća je bila njegova nezainteresovana pojava na terenu. Prvenac u sezoni je upisao posle čak 22 utakmice kao starter! Potrčao je u zagrljaj Gatuzu.

„Verujem u njega kao što verujem u sve moje momke. Prethodnih nekoliko meseci mu nisu bili laki. Mučio se. Na tehničkom nivou je bio ispod svojih mogućnosti, ali se trudio“, branio ga je Gatuzo.

Ipak, Gatuzo je morao da ode i došao je Marko Đampaolo koji je promenio formaciju i povukao Turčina u nešto defanzivniju ulogu. Tek to je bilo katastrofa... Đampaola je zamenio Pioli ali Čalhanoglu je nastavio da tone. Samo tri gola u malim utakmicama i jedna mršava asistencija na 22 meča.

I onda je došla korona!

Sezona je prekinuta, otišlo se na višemesečnu pauzu, a Čalhanoglu se kao i ceo Milan vratio u junu potpuno neprepoznatljiv. Na 12 utakmica u nastavku sezone, Turčin je dao šest golova i zabeležio osam asistencija. Posle skoro tri godine navijači Milana su dočekali pravog Čalhanoglua. Igrao je kao u transu, a Milan nije znao za poraz. Zlatan Ibrahimović je oslobodio zver u turskom majstoru, a Stefano Pioli mu našao pravu ulogu. Igrao je Hakan razne pozicije u Milanu tokom tri godine, šetali su ga od levog krila do zadnjeg veznog, a tek je Pioli ubo. U formaciji 4-2-3-1 sa dvojicom zadnjih veznih iza i Zlatanom ispred koji je odvlačio protivnike, Hakanu se konačno otvorila sloboda da zaigra ’desetku’ kako zna i ume.

Ove sezone ima nešto slabiji golgeterski uinak. Samo šest golova 26 mečeva, od čega četiri u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Međutim, sa devet asistencija je prvi paker Serije A. Dovoljno je reći da je samo na meču protiv Parme tri puta pogađao okvir gola. Milan je došao do Lige Evrope najviše zahvaljujući Turčinu i onom penalu koji je iznudio i pretvorio u gol u 121. minutu meča protiv Rio Avea.

Ono što posebno imponuje kod „novog Čalhanoglua“ je i što se oslobodio da ponekad preuzme ulogu vođe kada nema Zlatana na terenu. Teško u statistiku može da stane sav uticaj koji Čalhanoglu ima na igru Milana. Nisu to samo strele iz slobodnjaka i kifle iz kornera. U mnogo akcija kod golova je on odigrao ključnu ulogu, a da mu se ne piše asistencija.

Pa ipak, turski vezista i dalje nije u potpunosti kupio navijače Milana. U pitanju je ugovor koji mu ističe na kraju sezone. Odbija da potpiše novi i iz dana u dan rastu šanse da napusti Milan kao slobodan igrač narednog leta. Do sada je imao ugovor vredan 2.500.000 evra po sezoni, ali mu to nije smetalo da prilično neskromno zatraži povišicu na čak 6.500.000 evra godišnje. U rangu Ibrahimovića i Donarume. To je prilično razbesnelo navijače koji smatraju da je Milan i previše čekao Turčina koji nema pravo da sada traži toliki novac s obzirom da i ovaj do sada nije baš zaslužio. Pregovori sa upravom kluba traju već nedeljama, a Maldini je spreman da najviše ponudi 4.000.000 evra po sezoni plus neki bonus.

Dugo, dugo su navijači Milana čekali Čalhanoglua i kada su ga dočekali, mogli bi da se uskoro pozrdave sa njim. Iz Hamburgera je ispraćen uvredama, iz Leverkuzena kao suspendovan igrač, a videćemo da li će u Milanu da se skrasi ili će opet da pobegne. Taman kada je delovalo da je Milanova “desetka“ konačno dobila pravog vlasnika...

Pišu: Darjan NEDELJKOVIĆ i Aleksandar GLIGORIĆ


tagovi

Mirko IvanićHakan Čalhanoglu

Obaveštavaj me

Milan
FK Crvena zvezda

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara