A da Radnički ostane trajno u Leskovcu?

Neka bude objašnjenje za ovu veliku zbrku sa domaćinstvima na početku sezone u Mozzart Bet Superligi to da nikad nije krivo vreme za prave stvari. A jeste bila zbrka – Napredak je bio domaćin Partizanu u Humskoj, Vojvodina TSC-u u Bačkoj Topoli, dva beogradska derbija su se u dva dana igrala u Zaječaru – ali je gro terena u Srbiji „presvučeno“ i za kolo ili najviše dva, odmah posle reprezentativne pauze, maltene polovina članova elitnog ranga vratiće se na svoje stadione.

Jedini koji će iz te priče izaći rezultatski neokrnjen je – niški Radnički. Svi ostali koji su iz bilo kojeg razloga makar jednu utakmicu igrali kao nominalni domaćini na nekom drugom objektu, sem Novog Pazara svi u tuđem gradu – Mladost, Spartak, Čukarički, Tekstilac, IMT, OFK Beograd, Radnički (Kg), Vojvodina, Napredak i pomenuti Novi Pazar – gubili su bodove, samo su Nišlije svoje bitisanje u Leskovcu okončale sa stoprocentnih tri od tri.

Štaviše, samo još Partizan u tekućem šampionatu ima stopostotan učinak kao domaćin, ali je on u Humskoj odigrao samo jedan meč (dva, ali onaj sa Napretkom kao formalni gost), tako da se može reći da se južni komšiluk posrećio Radničkom do te mere, da među navijačima već idu (polu)šaljivi predlozi da se ekipa uopšte ne vraća na Čair, sa kojeg je u prethodne dve sezone bodove najčešće odnosio ko god je hteo, već da se trajno nastani na stadionu Dubočica, gde su redom padali TSC (1:0), Napredak (3:1) i prethodne večeri Železničar (2:1).

„Svaka čast Leskovcu, prijalo nam je da igramo na ovom odličnom terenu, gde naš stil dolazi u potpunosti do izražaja, imali smo i lepu podršku sa tribina, ali mi, iskreno, jedva čekamo povratak na naš Čair i da zaigramo pred niškim ljubiteljima fudbala. Utakmica protiv Železničara bila je sjajna, moglo je da ode i na ovu i na onu stranu, da su oni pobedili ne bi bilo nezasluženo, ali ja sam srećan što je moja ekipa slavila“, istakao je trener Nikola Drinčić odmah nakon pobede nad velikim rivalom iz Pančeva.

Možda je ovaj meč bio i najbolji primer rukopisa koji je mladi stručnjak utisnuo u ekipu koju predvodi za ovo kratko vreme. Radnički je neretko u bliskoj prošlosti gubio bodove u mečevima u kojima je ostavljao bolji utisak od rivala. Sada je pobedu iščeprkao bez nekog značajnijeg učinka u napadu.

Prvi gol pao mu je bukvalno sa neba, iz ničim izazvanog trapavog poteza protivničkog štopera koji je igrao rukom u sopstvenom kaznenom prostoru, drugi je postigao iz kornera, u jeku kolosalnih šansi gostiju i u poluvremenu u kojem je rival izveo čak osam udaraca iz ugla. Setimo li se trijumfa protiv TSC-a koji je ostvaren ratničkim pristupom, ali i onog protiv Napretka kada je rezultat preokrenut nakon početnog vođstva rivala, jasno je da je ovaj tim formirao karakter koji je bio svojstven popularnom Drini kao igraču.

Za potpuni užitak nedostaju bolje partije u gostima. Nišlije su na oba meča na strani ove sezone glatko poražene bez postignutog gola, od Čukaričkog (0:2) i imenjaka iz Kragujevca (0:4), pa će zbodna prilika da se taj utisak popravi biti predstojeća dva vezana gostovanja IMT-u i Jedinstvu. Ali, isto tako stoji i činjenica da bi, kada bi se recimo sada odigrala odložena utakmica protiv Partizana u Beogradu i kada bi Radnički pobedio – to nikada u istoriji nije zvučalo manje nerealno, a poslednji put desilo se upravo kada je Drinčić nosio dres niškog kluba – izbio bi na drugu poziciju na tabeli!

Elem, tri se detalja posebno izdvajaju u pobedi nad Pančevcima. Najpre, Radnički je konačno upisao prvenac u međusobnim duelima sa klubom koji mu je za samo jednu sezonu postao veliki rival, vratio mu neke dugove iz prethodne takmičarske godine i može se reći iznivelisao međusobni skor (sada i jedni i drugi imaju po pobedu, uz dva remija).

Dalje, verovali ili ne, Radnički je postigao gol posle kornera u šampionatu prvi put još od 12. marta 2023. godine! Tada je Miljan Škrbić glavom zatresao mrežu Voždovca na centaršut Pejovića, u porazu (2:3) na Čairu. Za čitavu prošlu sezonu, Nišlije su na ovaj način samo jednom poentirale, u pobedi nad Partizanom (2:1), ali gol posle kornera zapravo je bio autogol Mihajla Ilića. I sada, konačno, u 83. minutu, na cenaršut Radivoja Bosića sjajno je skočio Dušan Pavlović i prekinuo ovaj nesvakidašnji „post“ Radničkog.

I najzad, možda i najvažniji aspekt – Nišlijama su trijumf nad Železničarom doneli – bonusi! Najzaslužniji za ovaj trijumf bila su dvojica najmlađih igrača u postavi, a zanimljivo je da ni jedan ni drugi nisu sezonu počeli kao prvi izbor za ta dva mesta koja moraju popuniti fudbaleri rođeni posle 1. januara 2002. godine.

Strahinja Manojlović stigao je u Niš pre par nedelja i zauzeo mesto među stativama umesto Dimitrija Stevanovića. Ovo mu je bila druga utakmica na golu Radničkog, pri rezultatu 1:1 odbranio je klasične zicere Romnaniću i Ezeu i apslotuno je najboji akter sinoćnjeg susreta. Strelac pobedonsonog pogotka, 20-godišnji štoper Dušan Pavlović, u tim je uskočio nakon transfera Davida Petrovića, ovo mu je bio tek treći superligaški meč u karijeri, pa će trenutak iz 83. minuta i svoj prvenac na velikoj sceni pamtiti dok je živ.