Zvezdina osveta Ukrajincima?
Vreme čitanja: 4min | čet. 01.08.13. | 09:33
Možda, ali samo možda, bi danas kasa Crvena zvezde bila punija, a stvarnost prošarana i ružičastim bojama da nije bilo famoznih duela sa Dinamom i Arsenalom iz Kijeva početkom ovog veka...
Mnogi od njih se nisu ozbiljno družili sa bubamarom, za Zvezdu sumorne 2000 i 2001. godine, ali aktuleni prvotimci crveno - belih morali bi da znaju da su u Odesu stigli po prolaz u narednu rundu kvalifikacija za Ligu Evrope i - osvetu. Jer prva asocijacija na bivšu Sovjetsku republiku za navijače giganta sa Marakane nisu ni lepe žene, ni lud provod, ni narandžasta revolucija, ni Andrej Ševčenko, ni braća Kličko nego - tragedija ili nevolja. Možda, ali samo možda, bi danas kasa Crvena zvezde bila punija, a stvarnost prošarana i ružičastim bojama da nije bilo famoznih duela sa Dinamom i Arsenalom iz Kijeva početkom ovog veka. Kada se prisete tih dvomeča, propuštenih šansi, svim simpatizerima nekadašnjeg evropskog i svetskog šampiona se ježi koža, spontano na ustima titra konstatacija: "Da smo tada bili pametniji, sada bi drugačije bilo sve".
Posebno se to odnosi na nikad prežaljenu šansu da leta 2000. godine Crvena zvezda preko Dinama iz Kijeva nebo nad Beogradom prošara zvezdicama Lige šampiona. Veliki ukrajinski klub bio je u tom trenutku tim u tranziciji: iz Kijeva su otišli protagonisti plasmana u polufinale najkvalitetnijeg klupskog takmičenja 1999. godine Ševčenko i Rebrov, u penziju se povukao i legendarni trener Valeri Lobanovski, utemljevičač modernog Dinama. Sa druge strane Zvezda predvođena Slavoljubom Muslinom bila je puna elana, želje da se konačno domogne Lige šampiona, imala je i provereni kvalitet.
Izabrane vesti
Na ruku Pjanoviću, Lalatoviću i drugovima išla je činjenica da su ih Kijevljani pošteno potcenili. Prvi meč poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope nije igran na Olimpijskom stadionu, nego na objektu manjeg kapaciteta na kojem Dinamo nastupa u domaćim mečevima. Domaćin je važio za izrazitog favorita, međutim Zvezda je u Kijevu odigrala jednu od najzrelijih partija u modernoj istoriji.
Najveći ukrajnski klub je delovao totalno paralisano, nekadašnji član Vojvodine Srđan Bajčetić (bio je mnogo potcenjivan prim. aut.) "plesao" je meč života, a najbolji strelac tima Mihajlo Pjanović dva puta je izlazio kao gubitnik iz duela "jedan na jedan" sa golmanom Dinama Šovkovskim. Dve sedmice kasnije, ispostaviće se, da su promašeni ziceri Pjanovića papreno koštali crveno - bele.
Međutim posle remija bez golova u Kijevu revanš u Beogradu se čekao u blago rečeno u euforičnoj i naelektisanoj atmosferi. Baš tog leta nagrižena je decenijska vladavina bivšeg predsednika Slobodana Miloševića... Protesti protiv njega eskalirali su na meču između Zvezde i gruzijskog Torpeda, kada je na severu dobrih sata vremena trajala tuča između Delija i policije. Zato su mere bezbednosti za meč protiv Dinama podignuti na najviši mogući nivo. U svakom ćošku Beograda pričalo se o sigurnom plasmanu Zvezde u Ligu šampiona, navijači su noćima kampovali ispred stadiona kako bi se domogli ulaznice. A onda prava tragedija, iako je sve počelo bajkovito.
Pred 60 hiljada gledalaca u Ljutice Bogdana Zvezda je povela golom Branka Boškovića.
Činilo se da je elita tu na dohvat ruke, ali tako nije mislila ni "prevejana" četa iz Kijeva. Lošu povratnu loptu Bajčetića i odbitak od cevanice Steve Glogovca zgrabio je napadač Dinama Šackih i lagano prevario Aleksandra Kocića. Domaći tim, koji je do izjednačenja igrao kao u transu, više nije mogao da se vrati. Tačnije, to mu nisu dozvolili igrači Dinama. Bez obzira na tragičan remi susret sa Kijevljanima iz avgusta 200.godine može da se svrsta u red istorijskih, kao i neke Zvezdine pobede.
Tada smo na travi Marakane videli najavu jedne velike karijere: Gruzijac Kahaber Kaladze je delovao kao igrač ekstra klase, špartao levom stranom terena i nagovestio ono što će za koju godinu svi znati - da je sposoban da bude i oslonac odbrane Milana. Zvezda i danas zaceljuje rane iz duela sa Dinamom, jer Ligi šampiona skoro nikada više nije bila tako blizu.
“Meč sa Dinamom iz Kijeva posebno pamtim. Morao sam da idem na jug, jer ulaznica na sever nije bilo. Velika, velika tragedija“, objašnjavao je nedavno Miloš Ninković.
Samo 12 meseci kasnije Zvezdaši su gledali novi čin ukrajinske tragedije. Zvezda preko Bajera iz Leverkuzena nije mogla u Ligu šampiona, a u prvom kolu Kupa UEFA zaustavio ju je slabašni Arsenal iz Kijeva. Svi na "Marakani" su skakali od sreće kada su za rivala dobili ispodprosečan ukrajinski tim. Međutim, Zvezda je u tom trenutku, kao i mnogo puta do sada, sama sebi bila najveći protivnik. Trener Slavoljub Muslin bio je već u otvorenom ratu sa prvom zvezdom tima Mihajlom Pjanovićem, te predsednikom Draganom Džajićem. U čudnoj atmosferi pretrpljen je poraz u Kijevu (2:3). Ipak, nije bilo čoveka koji nije verovao da će Arsenal biti počišćen na Marakani. Međutim, u revanšu su kulminirali loši odnosi i očajna atmosfera koja je dugo tinjala u redovima našeg šampiona.
Zvezda je odigrala skandalozan meč. U igri tima nije bilo ni glave ni repa, mada je alternativni napadač Spalević promašio tri mrtve šanse. Golova na kraju nije bilo, a na tribinama u Ljutice Bogdana je ključalo od gneva i nezadovoljstva. Skandiralo se protiv Muslina, sporadično i Dragana Džajića. U tom trenutku bila je za Zvezdu bruka velikih razmera.
Vremena su se promenila, sada je Černomorec u sudaru sa Zvezdom blagi favorit. Pa neka onda plati ceh i neka se aktuelna generacija osveti timu iz Odese za ranije ukrajinske tragedije.
(FOTO: Star Sport - Peđa Milosavljević)