Zbog čega protesti i zašto manjina kvari ugođaj većini?

(Od specijalnog izveštača MOZZART Sporta iz Brazila)

Uoči Mundijala se mnogo pričalo o nezadovoljstvu brazilskog naroda i opasnosti da žestoki protesti i demonstracije čak ugroze i odigravanje Mundijala. Ekonomska situacija u Brazilu nije dobra, mnogo je korupcije i siromaštva, pa je organizovanje skupocenog takmičenja uoči njegovog početka predstavljano kroz medije kao trn u oku Brazilaca i potencijalno zapaljiva situacija.

Bilo je i sukoba sa policijom, velikih nereda, ali trenutno nema ni na vidiku ničega sličnog. Istina, svaki dan putem medija dolaze slike sa protesta i mogla bi da se stvori slika kako su Brazilci zaista protiv Mundijala. Ali, to ne odgovara realnoj situaciji. Oko 90 odsto Brazilaca je oduševljeno zbog Mundijala u njihovoj zemlji i jedino što može da izazove nemire bi bila neka šokantna eliminacija njihove reprezentacije, neki novi Marakanaso.

Što se tiče ostalih protesta, oni su samo kap u moru. U prethodna četiri dana na tri lokacije Rio de Žaneiru su bili organizovani protesti na ulicama. A na njima se zajedno nije okupilo 5.000 ljudi što je za toliki grad jedna zaista minorna brojka.

Nedavno su ispred Marakane protestovali zbog loše situacije u ekonomiji, obrazovnom i zdravstvenom sistemu. Istina je da su to problemi Brazila. Uostalom, ovaj grafit iz Sao Paula dovoljno govori o tome (Brazil je šampion u korupciji). Međutim, i da nema Mundijala, ti problemi bi i dalje potresali Brazil. Njihov koren je mnogo dublji i leži u korumpiranosti političara i policije.

Juče su na Kopakabani protesti bili zbog prekomerne upotrebe sile od strane policije. Mrtvački kovčeg na čelu kolenu, ljudi koji nose krstove i slike poginulih prijatelja članova porodice su zaista tužan prizor. Ljudi u protestnoj koloni kažu da policija ne bira sredstva i da nevini često plaćaju životima zbog policijske brutalnosti. Kada smo jednog policajca koji je stajao sa strane pitali o protestima, on je rekao da policija silu koristi samo kada je na to primorana protiv kriminalaca koji bi isto to upotrebili protiv nje.

Ipak, ni ovi protesti nisu okupili mnogo pristalica.

Obični ljudi na ulicama ne gledaju blagonaklono na demonstrante koji marširaju Kopakabanom jer smatraju da šire lošu sliku o Brazilu. Takođe, taksisti, prodavači i običan svet će vam reći da su više od polovine tih demonstranata obični plaćenici iz nevladinih organizacija koje te stvari koriste za promociju političkih ciljeva.  
"Pola su ih plaćenici, a pola obični neradnici i uličari. Bolje bi im bilo da se prihvate nekog poštenog posla", rekao nam je jedan prodavac suvenira koji je sa namrštenom facom propratio protestnu povorku. Valjda ljut i što su mu rasterali potencijalne mušterije.

Ali, zato se kamermani i fotoreporteri prosto utrkuju da snime što više kadrova iz što više uglova i pošalju "alarmantne slike" iz Brazila. 

Istina je verovatno negde na sredini, ali za vreme Mundijala, većina Brazilaca ne želi da se priča o bilo čemu osim fudbala. On im predstavlja sreću i zadovoljstvo i ne daju da im bilo ko to pokvari. Mnogo je više onih srećnih obučenih u žute dresove i majice, nego onih sa protestnim sloganima. Iako ni običan svet ne voli FIFA koja je podigla cene karata i učinila ih nepristupačnim za brazilske džepove. 

(Pročitajte još tekstova Aleksandra Gligorića iz Brazila)