Zapis jednog vremena: Sastanak u podrumu, Augentaler i ONAJ gol zbog kojeg ga Zvezda zauvek slavi (VIDEO)

Klaus Augentaler. Njegovo i ime i prezime tačno četvrt stoleća titra na usnama svakog navijača Crvene zvezde. Igraće tu dok je sveta i veka. Ima i zbog čega. On je ONAJ čovek koji je postigao ONAJ gol, za prolaz crveno-belih u ONO finale, kasnije i osvajanje Kupa šampiona.

Da stvar po njega bude gora bio je kapiten Bajerna. A od kapitena se očekuje da bude prvi koji će da povede napred, nikako upropasti trud saigrača. Njemu se nije dalo. Na sreću Delija.

Danas, iako daleko od Srbije i Beograda, iako na novom trenerskom početku, otkriva ne samo da ga taj poraz peče kao guja, nego i šta je sve prethodilo revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona.

Sa Augentalerom je razgovarao novinar nemačkog Dočje velea Nemanja Rujević. Intervju je toliko dobar da bi bio greh ako bismo ga preneli sa našim upadicama. Umesto toga odlučili smo da ga postavimo izvorno.

Uživajte...

Dojče vele: Nedavno ste u sedmoligašu Donauštaufu predstavljeni kao trener od sledeće sezone i tada ste rekli da su vam porazi „jedan od najgorih poroka“. Kako se među njima kotira eliminacija Bajerna od Crvene Zvezde 1991. godine?

Klaus Augentaler: To je bio jedan od temeljnih razloga da okončam karijeru posle te sezone.

Dojče vele: Prestali ste da igrate zbog Zvezde?

Klaus Augentaler: Ne zbog toga što smo izgubili od Crvene zvezde već zbog nuspojava pred utakmicu i pogotovo posle utakmice. Posle utakmice se manje-više radilo o tome da sam dao autogol, iako je golman Rajmon Auman bio uključen u to. Pre svega se radilo o optužbama trenera (Jup Hajnkens, prim. au) da sam pred utakmicu održao tajni sastanak sa ekipom. Taj sastanak bio je, međutim, sazvan i održan sa pozitivnim namerama po ekipu.

Dojče vele A zapravo je u Beogradu išlo dobro po Bajern, Vi ste dali gol uz neverovatnu grešku Stojanovića. Onda Vam se desio taj poslednji minut. Posle ste rekli da ste tako nesrećno šutnuli loptu zbog artroze stopala. Jeste li bili ozbiljni s tim?

Klaus Augentaler: „Ne, ali šta da kažem, loše sam pogodio loptu, ona ide visoko ka golu i Rajmon Auman je, umesto da je prebaci preko prečke, sam ugurao u gol“.

Dojče vele: Ovo sa artrozom je bio vic?

Klaus Augentaler: Da, da.

Dojče vele: Jeste li pričali sa Aumanom o tome?

Klaus Augentaler: Da, svakako. To je 99 odsto bila njegova greška. On je to i znao, bio je dovoljno samokritičan. Bilo je to gorko ispadanje, vodili smo 2:1 i pet minuta pre kraja je Roland Volfart pogodio stativu, a gol bi nas vodio dalje. I onda nas u nadoknadi vremena zadesi takva nesreća. Ali posle se o svemu tome nije više pričalo već je tema postalo nešto drugo: za vikend smo imali neku prijateljsku utakmicu i tu me je trener Jup Hajnkens optužio da sam bez njegovog znanja održao tajni sastanak sa igračima pre nego što smo odleteli za Beograd.

Dojče vele: Vi ste zaista taj sastanak i sazvali.

Klaus Augentaler: Jesam, ali sam to uradio manje-više na podsticaj Ulija Henesa (tada menadžer Bajerna, op. au).

Dojče vele: Igrače ste okupili u podrumu vaše kuće. Kako je to izgledalo?

Klaus Augentaler: To smo više puta radili u kriznim vremenima. Tada bih, kao kapiten, pozivao igrače mojoj kući i razgovarali bismo o problemima. Prethodnog vikenda smo u Menhengladbahu pred kraj utakmice izjednačili na 1:1 i time je prvenstvo ostalo otvoreno (prvak je postao Kajzerslautern). Uli Henes mi je rekao da još jednom treba da dam sve od sebe da pokrenem tim i ja sam rekao da hoću, iako smo kod kuće izgubili 1:2 od tada jake beogradske ekipe. I u Beogradu smo skoro prošli dalje. Rekao sam pre toga momcima da ćemo dati sve od sebe, da imamo šansu iako smo kod kuće izgubili. Zamalo smo propustili ulazak u finale.

Dojče vele: Jeste li tada probali da „ukradete“ posao Hajnkensu i na tom sastanku dogovorite taktiku?

Klaus Augentaler: Ne, ne, nije se radilo o taktici, to je određivao Jup Hajnkens. Radilo se o našem pristupu, stavu, o mogućim razlozima što tada nismo bili prvi na tabeli u prvenstvu i o tome da, uprkos porazu od Zvezde, ipak možemo da prođemo dalje u Beogradu. Hajnkens je bio neko vreme ljut jer nije znao da sam sazvao sastanak tima. Ali to smo više puta radili bez trenera.

Dojče vele: Nedavno su Bajern i Zvezda igrali košarkašku Evroligu u Beogradu i na tribinama je bio jedan navijač sa Vašom slikom i natpisom „Vielen Dank, Herr Augenthaler“ („Mnogo hvala, gospodine Augentaler“). Znate li da Vas je autogol načinio besmrtnim u Srbiji?

Klaus Augentaler: Ne, nisam znao.“

Dojče vele: Koga ste najviše cenili iz tog tima Crvene Zvezde?

Klaus Augentaler: Imali su četiri, pet super igrača… ne sećam se kako se zvao onaj brzi napadač.

Dojče vele: Pančev ili Binić?

Klaus Augentaler: Pančev! Da, Pančev. Zbog njega smo menjali taktiku tako da Štefan Rojter igra libera, jer je Pančev bio tako brz, a ja sam igrao protiv Prosinečkog u sredini“.

Dojče vele: Tada je još bilo moguće da igra recimo jedan Robert Prosinečki, genijalni fudbaler, ali čovek koji je pušio cigaretu za cigaretom. I Vi ste pušili?

Klaus Augentaler: Jesam, i ja sam.

Dojče vele: Je li istina da ste prešli na električnu cigaretu?

Klaus Augentaler: Jeste, i to uspešno. Nadam se da ću prestati sasvim.

Jesmo li vam rekli da ćete uživati?

Pratite MOZZART i na našoj novoj Fejsbuk stranici!

(FOTO: Action images, MN Press)