Vulkan je eksplodirao: Island je fudbalski hit u Evropi! (VIDEO)

Do pre nekoliko godina prva asocijacija na fudbal na Islandu (osim neuništivog Gudjonsena) bio je internet hit Stajrnan i otkačene proslave golova njegovih fudbalera. O nekom ozbiljnom fudbalu nije bilo priče. Ali od tada se sve promenilo...

Sve je krenulo 2011. godine kada se mlada reprezentacija mimo svih očekivanja plasirala među osam najboljih u Evropi i nagovestila da je rukomet dobio ozbiljnu konkurenciju na Islandu. Bio je to uvod u fudbalsku „eksploziju“ seniorskog tima.

Ko bi rekao? Kvalifikacije za EURO 2016 godine polako hvataju zamah, a jedna od najboljih nacionalnih selekcija u prva tri kola bila je, ni manje ni više nego reprezantacija Islanda! Ostrvska državica gazi sve pred sobom, postigli su osam golova, njihova mreža ostala je netaknuta i s maksimalnih devet bodova drže čelnu poziciju grupe A. U konkurenciji sa Češkom, Holandijom, Turskom, Letonijom i Kazahstanom!

Do pre nekoliko godina takva situacija bila je nepojmljiva u zemlji izuzetno mršave fudbalske tradicije, gotovo nepostojećih rezultata i, iznad svega, države koja broji nešto više 300.000 stanovnika. Nikada nisu učestvovali ni na jednom velikom takmičenju, skoro sve pobede u istoriji ostvarene su protiv fudbalskih patuljaka poput Farskih Ostrva ili Malte, a islandski igrači u najboljim evropskim ligama gotovo da nisu ni postojali.

Pre 47 godina Danska im je dala 14 golova, a pre nekoliko meseci Holanđani nijedan. Najbolji fudbaler u istoriji ove severnoevropske države je Ejdur Gudjonsen i to dovoljno govori o islandskoj fudbalskoj biografiji.

Međutim, prethodne godine su pokazali da znaju da igraju fudbal i da je taj sport u velikom naletu u njihovoj državi, pošto su se na iznenađenje mnogih plasirali u baraž za Svetsko prvenstvo u Brazilu. Hrvatska je ipak bila prejaka za ostrvljane i na ostvarenje svog sna Islanđani su morali da sačekaju još neko vreme. A onda je stigla 2014. godina i novi pokušaj da se dograbi makar zrak sjaja velikog takmičenja.

Aktuelne kvalifikacije deluju kao one u kojima bi fudbaleri iz zemlje vulkana mogli konačno da pokažu sav svoj kvalitet. Na samom početku razneli su favorizovanu Tursku u Rejkjaviku sa 3:0, da bi u drugoj rundi lagano preskočili Letoniju u gostima savladavši je identičnim rezultatom. Najbolje je ostalo za kraj: velika Holandija došla je na krajnji sever Evrope odakle nisu odneli ni bod! Junak nacije postao je Gilfi Sigurdson koji je sa dva gola u prvom poluvremenu bacio Lale u nokdaun iz kojeg se nisu podigle do kraja meča.

Ekipa poput Islanda ne viđa se svakoga dana. Nemaju mnogo igrača u velikim evropskim klubovima, igraju na stadionu koji može da ugosti manje od 10.000 ljudi, a sa klupe ih predvode dva čoveka, što je redak prizor u savremenom fudbalu u kojem svako sebi daje za pravo da bude arogantan. U to da su dve glave pametnije od jedne najbolje se uverio Gus Hidink čija se Holandija s „nulom” vratila kući. Lars Lagerbak i Heimir Halgrimson bez trunke sujete vode ovaj tim i pragmatično gledaju na stvari pokušavajući da planiranim i ozbiljnim radom dovedu islandski fudbal u evropsku elitu.

„Treneri se ponekad osećaju previše izolovano od ostatka tima. Nas dvojica nemamo uvek iste ideje, ali to je dobra stvar. Rasprave koje vodimo uvek su konstruktivne i pomoću njih uvek nađemo pravo rešenje’’, poručuje Lagerbak.

Uostalom, Lagerbak je najpoznatiji primer ovog fenomena u selektorskom poslu jer je dugo nizao uspehe sa svojom Švedskom u tandemu sa Tomijem Soderbergom.

Islanđani su tim u pravom smislu te reči, ali ako bi morao da se izdvoji lider ove genracije Islanda onda bi Sigurdson bio taj. Plejmejker velškog Svonsija igra sezonu života kako u klubu, tako i u nacionalnom timu. Sjajni vezista deli prvo mesto liste strelaca evropskih kvalifikacija sa Robertom Levandovskim i Omerom Damarijem. Iz utakmice u utakmicu dokazuje Totenhemu koliko je ovaj klub pogrešio što mu nije više verovao.

 

Drugo zvučno ime dolazi iz Ajaksa i zove se Kolbejn Sigtorson. Napadač slavnog holandskog kluba najbolji je strelac odkad nema Gudjonsena u nacionalnom timu. Sigtorson je 16 puta pogodio gol protivnika na 26 mečeva u dresu sa državnim grbom i jedan je od fudbalera s najboljim odnosom golova i odigranih mečeva u Evropi kada se radi o reprezentativnom fudbalu.

Aron Gunarson kao kapiten i čovek sa najviše nastupa za reprezentaciju u sadašnjem timu ima ogroman uticaj na terenu i van njega. Vezista Kardifa ima samo 25 godina, ali ima mnogo iskustva s obzirom na to da igra u Engleskoj već punih šest sezona. Iskustva koje je preko potrebno fudbalskim liliputancima iz zemlje leda i vatre ukoliko žele da se nađu na smotri najboljih reprezentacija Evrope.

Njih trojica kao i još sedmorica aktuelnih članova A tima su bili deo one generacije mlade reprezentacije koja je pre tri godine bila među osam najboljih.

Odbranu „drže” iskusni Silvi Otesen i Ragnar Sigurdson, a njihove nastupe ne treba posebno opisivati. Dovoljno je reći da golman Hanes Haldorson još nije vadio loptu iz mreže u ovim kvalifikacijama, a ako se ima na umu da je morao da se suoči sa Arjenom Robenom i Robinom van Persijem onda je sve kristalno jasno.

Islanđane u naredna tri kola očekuju tri izuzetno teška duela i ako taj period prebrore koliko-toliko uspešno, avion za Francusku im neće pobeći. Gostovanje Češkoj u narednom kolu vrlo lako može izbaciti Islađane u prvi plan, jer će ukoliko pobede imati čak 12 bodova i zacementiraće prvu poziciju u grupi makar do proleća naredne godine kada idu na noge Kazahstanu. U junu iste godine dočekaće Čehe i ta utakmica mogla bi biti prelomna tačka u ovim kvalifikacijama kada je u pitanju ekipa koju vode Lagerbak i Halgrimson.

Gostovanje Holandiji ne bi trebalo da ima epitet teške utakmice, pošto će ostrvljani biti maksimalno rasterećeni nakon pobede u Rejkjaviku koja im je donela i više nego što su očekivali od dvomeča sa Hidinkovim zvezdama. Osmo i deveto kolo donose dva zicera koje ne bi smeli da ispuste - Kazahstan i Letonija u njihovom glavnom gradu neće imati šanse ukoliko se nešto drastično ne promeni u igri „ribara“ iz Atlantika. Poslednje kolo i gostovanje Turskoj za Sigurdsona i saigrače vrlo lako može biti meč bez rezultatskog značaja, ali i utakmica koja će im ostvariti snove ili ugasiti nade. Ukoliko dobiju duele protiv Kazahstana i Letonije, te makar jedan protiv Čeha, onda za njih neće biti zime.

Ako ste pomislili da je uspeh Islanda slučajan i trenutan, razmislite još jednom. Njihov nacionalni tim do 21 godine plasirao se u baraž za Evropsko prvenstvo, gde je nesrećno ispao od Danske. Nakon 0:0 u Alborgu, dvomeč se preselio na Laugardalsvolur stadion u Rejkjaviku gde golova nije bilo sve do 90. minuta kada je odbarana domaćih kapitulirala i sve nade za plasman među osam najboljih mladih reprezentacija Evrope pale su u vodu. Takođe, kadetska reprezentacija Islanda odlično gazi u kvalifikacijama za EP i sa Italijanima se bori za prvo mesto, a čak je ostala neporažena na gostovanju Azurinima.

Sudbina seniorskog tima trenutno je isključivo u rukama Lagerbakovih i Halgrimsonovih momaka, a u takvim situacijama pedantni i racionalni Severnjaci  retko kad omanu. Nadajmo se da ćemo narednog leta moći da konstatujemo da je Island najmanja država u istoriji koja je učestvovala na nekom velikom fudbalskom takmičenju.

(FOTO: Action Images)