Vodič kroz Afriku: General Milo i totalni car Mićo, Kanga i Panteri, Partizanov bandit i vetar iz Jagodine kod Klementea…

To je posebna vrsta fudbala. Sa posebnim šmekom i svojim čarima. Totalno drugačiji od drugih. Nekad karnevalska atmosfera na tribinama, a nekad ratno stanje. Stadioni puni kao šipak, a često na granici katastrofe zbog velikog broja navijača koji uđu bez karata. I vise sa svih mogućih delova tibina. Loši tereni, loše sudije, selektori koji nikad nisu načisto kada će dobiti otkaz, golmani koji primaju smešne golove… Često se dešavalo prethodnih godina da ni livescore ne može da prati njihove mečeve, a na rezultat i isplatu tiketa bi se čekalo po nekoliko sati. Kao da stiže telegramom.

Ali i pored svega negativnog – tu je mnogo onog čistog fudbalskog talenta. Još neiskvarenog taktikom i strategijom. Još prirodno divljeg i nebouzdanog. Evoroglovi, mangupski driblinzi, brutalni faulovi… Tu je još fudbalske strasti na tribinama i onog iskonskog rodoljublja kada jedna pobeda ili gol nateraju milione da makar na kratko zaborave na glad, bolest, nesreću, pljačku, korupciju, terorizam…

NOVO! Mozzartbet.com promenio dres!

U Africi su juče krenule kvalifikacije za Mundijal u Rusiji. Afrički fudbal opet u svom najboljem izdanju. Ove kvalifikacije su i neka vrsta uvertire za Kup Afričkih Nacija koji nas očekuje naredne zime u Gabonu. Ali daleko od toga da su manje važne od kontinentalnog takmičenja koje će ih prekinuti. Mundijal u Rusiji donosi više nego afrička kruna. Makar što se tiče novca. A njega u Africi uvek nedostaje...

Jedino što je sigurno uoči ovih kvalifiakcija je da ništa nije sigurno. U afričkom fudbalu smo često prethodnih godina bili svedoci čudnih rezultata, rađanja nekih novih timova, sumraka tradicionalnih favorita, navijačkih izgreda… Bilo je masovnih tuča na terenu među protivnicima, ali i saigračima. Nagledali smo smo se neverovatna sujeverja, smehotresnih proslava golova, čak i onog ludog golmana koji poskakuje na zadnjici po terenu…

Sve to su razlozi da ispratimo šta će se dešavati u afričkim kvalifikacijama za Mondijal u Rusiji. Da se nekad začudimo, a nekad nasmejemo, oduševimo… Naravno, i razočaramo. To je Afrika. A ona je fudbalu dala Abedi Pelea, Veu, Okoču, Kanua, Songoa, Kufura, Hađija, Dijufa, Etoa, Drogbu, Abutriku, Esjena, Turea, Kanutea, Obamejana… Više nego dovoljno da je poštujemo.  

U dve ranije nokaut faze je odvojeno žito od kukolja, eliminisani su autsajderi poput Mauritanije, Somalije, Lesota, Džibutija, Sejšela, Madagaskara i ostalih egzotičnih liliputanaca. Ali i neke solidne ekipe poput Benina, Togoa, Angole…

POGLEDAJTE - NOVI SAJT MOZZART BET!

U finalnu rundu kvalifikacija se plasiralo zaista 20 najboljih afričkih selekcija od kojih neke imaju baš ozbiljne igrače i nosile bi se sa dobrim delom evropskih selekcija. U pet grupa je smešteno po četiri reprezentacije, a u Rusiju će se plasirati samo pobednici grupa. Da su do finalne runde došli stvarno najbolji govori i činjenica da ćemo u njoj gledati sedam od osam četvrtfinalista sa prethodnog Kupa Afričkih Nacija. Fali samo Ekvatorijalna Gvineja. Mada i ne fali jer je tada nezasluženo uz mnogo pomoći sa strane dogurala do četvrtfinala.

GRUPA A – Tunis, Libija, DR Kongo, Gvineja

Možda i najlakša grupa na papiru. Ali ovakve grupe su rađale senzacije poput Senegala, Togoa ili Angole. Tunis je po imenu favorit. Ali samo po imenu, ne i po kvalitetu. Na selektorsku klupu se posle 17 goldina vratio poljski stručnjak Henrik Kasperčak koji je Tunis vodio sredinom 90-ih i do Mondijala u Francuskoj. Taj period je važio za “Belle epoque” fudbala u Tunisu. Stadioni su bili puni, fudbalski reprezentativci miljenici, a Ben Slimani, Selimi i Beja bogovi u narodu. Kasnije je još bila i ona generacija Hatema Trabelsija, ali nisu ništa uradili. Sada Tunis polaže nade u skupog, ali ne baš pouzdanog Ajmena Abdenura iz Valensije i Vahbija Hazrija koji je prošle sezone blistao u Sanderlendu. Od legionara tu su još Darmštatov Ben Hatira i Harbaui iz Anderlehta  kao potencijalne opasnosti. Tunis se nije plasirao na predstojeći KAN u Gabonu, pa svim silama može da krene u kvalifikacijama za Mundijal.

Tunis otvara kvalifikacije protiv Gvineje. Na prošlom KAN su stigli do četvrtfinala, ali se na ovaj sledeći nisu kvalifikovali. Iako imaju opasnu ekipu. Brzanjac Ibrahima Traore iz Menša je pokretačka snaga, a Lajpcigov Nabi Keita koji je letos plaćen 15.000.000 evra je ogroman potencijal. Problem su napadači Sila, Bangura i Jatara koji malo igraju i nisu u formi. Protiv Tunisa neće debitovati Buna Sar iz Marselja i Amadu Dijavara iz Napolija, a s ovom dvojicom fudbalera u perspektivi, Gvineja dobija mnogo. Na spisku nisu ni Pogbina braća Florentin i Matijas koji su ranije dobijali pozive, ali se ispostavilo da nisu klasa ni za Gvineju.

Po nama, prvi grupe je DR Kongo. Dva puta prvaci Afrike i učesnici Mondijala u Nemačkoj pre 42 godine. Kao Zažir. T o su bile zlatne godine. Ali u poslednje vreme su opet dobri. Na prethodnom KAN su bili treći. Ovakvu generaciju nisu imali dugo. Samo u napadu imaju premijerligaške igrače poput Mbokanija ili Afobea, sjajnog Bakambua iz Viljareala koji se oporavio od povrede, Notingemovog rekordera Asombalongu, Mpokua koji je nekada blistao u Belgiji... Prva zvezda je ubitačno krilo Janik Bolasi iz Evertona. Ako Mbemba i Tizeran (najskuplji igrač u istoriji Ingolštata, a tražili su ga i jači klubovi) začepe rupe pozadi, DR Kongo ide u Rusiju.

Potpuni autsajder je Libija. Fudbalska reprezentacija je jedna od retkih svetlih tačaka u ratom razorenoj zemlji koja ima dve vlade, dva glavna grada, nekoliko ekstremnih milicija i do zuba naoružanih plemena… Ali i reprezentaciju koja je uprkos svemu u kvalifikacijama izbacila Ruandu. Libija više nije samo reprezentacija za koju se čulo kao privatnu igračku Sadija Gadafija. Nama u Srbiji su posebno zanimljivi zbog našeg bivšeg selektora Havijera Klementea, ali i još dvojice igrača. Klemente ih je preuzeo za ugovor vredan 1.300.000 evra, ali će biti smenjen narednog novembra. Kada odradi utakmice protiv Kongoa i Tunisa, može da se pakuje jer novi čelnici Saveza pregovaraju sa novim selektorom. Uprkos plasmanu u poslednji filter kvalifikacija, Klemente se nije baš proslavio u Libiji i nije ni čudo što ga smenjuju.

Najbolji igrač Libije je Benali iz Peskare, a posle njega su udarne igle dvojica fudbalera koji su nekad špartali po Srbiji. Bivši bek Jagodine Mohamed El Munir koji je blistao u prethodnim kvalifikacijama, a sada nosi dres Dinama iz Minska, ali i kontoverzni Mohamed Zabija, nekadašnji napadač Partizana. Opet se vratio u formu, igra za tunišanskog velikana Esperans a nedavno je dao het-trik za Libiju protiv Sao Tomea. Libija prvi meč igrao u Kinšasi i tražila je da se meč igra na neutralnom terenu zbog političkih nemira u Kongu. Ona će i domaće mečeve igrati na neutralnom terenu. Zbog poznate situacije u Libiji, Tunis će dočekati u Kairu. A rivalitet sa Tunisom je ogroman i taj meč nosi veliki rizik…

GRUPA B – Alžir, Kamerun, Nigerija, Zambija

Bez ikakve dileme – najjača grupa! Alžir, Kamerun i Nigerija su giganti afričkog fudbala, a Zambija onaj tip autsajdera kojeg niko ne želi da vidi preko puta. Uostalom, u ovoj grupi su tri od pet afričkih učesnika Mondijala u Brazilu. Šta ćete više?

Alžir je na klupu doveo Milovana Rajevca, a plasman u Rusiju je zacrtan. Što i nije čudo s obzirom na sastav tima i šta su prikazali na prethodnom Mondijalu u Brazilu kada su u osmini finala preznojili budućeg svetskog prvaka. Rajevac ili Milo kako mu tepaju u Africi ima paklen tim. U ovom treutku najjači na Crnom kontinentu… Tu su Slimani i Marez (Lester), Feguli (Vest Hem), Gulam (Napoli), Braimi (Porto), Gedijura (Votford), Gezal (Lion)… Pakao od ekipe. Ali odbrana je mnogo tanja od ostalih linija tima i potencijalna Ahilova peta ovog tima. Pogotovo golman Rais Mboli koji je i ranije bio slaba tačka, a tek to može da bude sada kada ne brani u Antaliji. Rajevac je bio na meti kritika što ga je pozvao i već je ušao u konflikt sa medijima jer slepo veruje u Mbolija kao broja jedan. Prihvatio je veliki rizik… Alžir pvi meč igra u svojoj neosvojivoj tvrđavi u Blidi gde će vatrena publika spremiti paklen doček Kameruncima. Milovan Rajevac je dobio na raspolaganje teško naoružane Pustinjske Lisice i naredbu da ih poput generala provede kroz sve zamke nepredvidive Afrike kao što je to radio sa Ganom.

Kamerunski Neustrašivi lavovi više nisu jaki kao nekad. Atmosfera u Kamerunu ne obećava. Selektor Hugo Bros je napravio čistku u ekipi i stavio u istu ravan mlade, talentovane igrače sa poznatim imenima u Evropi. Tako su precrtani golman Karlos Kameni, iskusni vezisti Stefan Mbija i Aleks Song, ali i braća Matip, Žoel (Liverpul) i Mervan (Ingolštat). Ako je verovati Brosu, svi oni su tražili privilegovan status u nacionalnom timu i poseban tretman. Hteli su da biraju kada da igraju, a kada da se ne odazivaju. Takvi ustupci ranijih selektora su stvorili zlu krv u svlačionici i Bros je morao da povuče granicu. Kamerun sada ima mlad tim, a defanzivci Šeđu, Nkbulu, Njom i Bedimo su igrači sa velikim iskustvom u najjačim evropskim ligama. Zato je odbrana temelj ovog tima. Ostatak tereta pada na novog kapitena Benjamina Mukandja iz Lorijana, te napadače Čupa Motinga i Vensana Abubakara koji se u Bešiktašu polako vraća u formu. Tu je i Klinton Nžije koji je posle horora u Totenhemu, opet počeo da igra dobro u Marselju.

Nigerija je treći veliki favorit u grupi. Ali i oni poput Kamerunaca imaju sličnih problema prethodnih godina. Podeljen Savez, stalne trzavice oko selektora, razmažene evropske zvezdice, konstantan uticaj menadžera na tim… Sve to je od nekada prve sile afričkog fudbala, napravilo ranjiv tim koji najčešće igra ispod očekivanja. I koji puca pod velikim pritiskom. Kada su 2013. osvojili titulu šampiona Afrike mirisalo je na početak nove dinastije, ali su se vrlo brzo varzili u surovu realnost. Taj uspeh je bio indcident. Novi selektor Gernot Ror je sa aktuelnog spiska izostavio Odiona Igaloa, a zvanično objašnjenje je da je sjajni Votfordov igrač imao unapred zakazanu sahranu oca (valjda je to tako u Nigeriji). Međutim, šuška se da je Igalo izostavljen zbog presingom javnosti da napad čine supertalentovani klinci Aleks Ivobi iz Arsenala i Keleči Ihenačo iz Mančester Sitija.

Nemac je bio pod pritiskom da ne zove ni Brauna Ideja, ali ga je ipak uvrstio na spisak. Ivobi i Ihenačo bi trebalo da budu udarne igle ovog tima u narednih desetak godina. Kao i Ajzak Sakses iz Votforda, koji je pozvan ali je otpao zbog povrede. Iz istog razloga neće igrati ni Viktor Mozes koji se preporodio kod Kontea u Čelsiju. Pozvan je njegov klupski drugi Džon Obi Mikel iako ove sezone nije odirgao ni minut. Na spisku je i Ahmed Musa iz iz Lestera tako da Super Orlovi imaju supernapad. I to je sve. Golmani, odbrana i defanzivni deo veznog reda su ispod proseka što Nigerijce stavlja u poziciju ispod Alžira i u najboljem slučaju u ravan sa Kamerunom.

Zambija je 2012. ostvarila senzacionalan trijumf na KAN i okitila se titulom kontinentalnog prvaka, ali posle toga su se vratili proseku. Promenili su četvoricu selektora za tri godine, a većinu tima i dalje čine igrači iz domaćih klubova, kongoanskog Mazembea i južnoafričkih superligaša. I dalje nemaju velike zvezde, tek poneki reprezentativac igra u Evropi, ali tako je bilo i 2012. Ako postoji autsajder kojem ta uloga odgovara onda je to Zambija. Uživaju u koži prežaljenih. Posebno je zanimljivo što startuju protiv Nigerije, specifičnog rivala u istoriji brazilskog fudbala. Nigerija je neke od najslavnijih stranica svog fudbala ispisala baš preko leđa Zambije. Mnogo im duguju, a popularni Čipolopolo jedva čeka priliku za osvetu…

GRUPA C (Obala Slonovače, Mali, Gabon, Maroko)

Još jedna izuzetno jaka i izjednačena grupa. Najjače zvuči ime Obale Slonovače, ali bez obzira što su aktuelni vladari Afrike, Slonove čeka jako težak posao jer sve tri rivala imaju jak domaći teren i svaki kiks će se skupo plaćati.

Drogba i Jaja Ture više nisu u ekipi, ali opet je tu plejada poznatih evropskih imena. Erik Baji iz Mančester Junajteda izrasta u jednog od najboljih štopera Evrope. Uz njega igra odlični Lamin Kone iz Sanderlenda što je u ovom trenutku najjači štoperski tandem Afrike. Dodajmo Serža Orijea iz Pari Sen Žermena i to je odbrana za poštovanje. Golman je problem, ali ni Beri ranijih godina nije ulivao mnogo poverenja pa je odrađivao posao. Gradel i Die su žile kucavice tima i uz novu Atalantinu senzaciju Franka Kesija će morati da ponesu veliki teret u veznom redu. Napad je po običaju najjače oružje Slonova. Nema Drogbe, ali tu su Boni, Žervinjo i skupoceno pojačanja Aston Vile Žonatan Kođija kojeg promovišu u Drogbinog naslednika. Najveći problem može da bude selektor Mišel Djuzije. Ovaj bivši francuski golman nema zavidnu karijeru do sada i biće pod velikim pritiskom, a povukao je nepopularan potez da ne pozove miljenika nacija Salomona Kalua kao ni Sejdua Dumbiju. Bio je ranije pomoćnik Mišelu u Obali Slonovače, trenirao Benin i Gvineju, ali sa ovakvim pritiskom još nije bio suočen.

Ako postoji nagazna mina za favorite onda je to Gabon. Pre svega zbog najboljeg afričkog fudbalera u ovom trenutku Pjer-Emerika Obamejana. Fenomenalni napadač Borusije Dortmund će biti glavna uzdanica u pokušaju Pantera da se po prvi put domognu Mondijala. Poput Gereta Bejla u Velsu, Obamejan se sjajno snalazi u ulozi igrača koji nekada igra 1 na 11. Glavna podrša Obamejanu će biti Didije Ndong kojeg je Sanderlend nedavno platio 15.000.000 evra i Mario Lemina koji igra sve bitniju ulogu u Juventusu. Njih dvojica će biti srca i pluća ekipe sa zadatkom da doture loptu do Obamejana.

Tu je i Zvezdin plejmejker Gelor Kanga koji je umeo da iznenadi iz drugog plana. Odbranu čine fudbaleri francuskih drugoligaša i ona je slaba tačka ovog tima. Selektor je Žorž Košta, nekadašnji kapiten Murinjovog Porta i nalazi se pod velikim pritiskom. Već na startu ima imperativ da pobedi Maroko ili bi mogao da dobije otkaz o kojem se često pričalo prethodnih meseci. Gabon je razočarao na prethodnom KAN, domaćin je sledećeg u januaru i dobar početak kvalifikacija je prioriet.

Od 1998. i one generacije Mustafe Hađija, Maroko čeka na neki uspeh reprezentacije. Poput lokalnog rivala Alžira sada imaju dobru generaciju. Prvo ime je Medi Benatija koji može da sačuva svakog afičkog fudbalera, pa i rivale u grupi poput Obamejana ili Bonija. Najskuplji igrač u istoriji Sautemptona, Sofijan Bufal tek treba da potvrdi zašto ga smatraju jednim od najboljih driblera u Evropi i da postane alfa i omega tima poput Hađija nekad. Belanda je opet oživeo u Nici, a Nabil Dirar iz Monaka može da rastereti Bufala i probije poslednju liniju rivala. Problem je što nikod od njih trojice neče igrati u prvom kolu protiv Gabona zbog povreda! Zato najveća snaga Maroka na startu kvalifikacija sedi na klupi. Selektor Erv Renar je sa Zambijom napravio čudo pre četiri godine, a potom uradio najteži posao u Africi.

Napravio je šampione od večitih gubitnika iz Obale Slonovače. Ovaj Francuz ume da usadi pobednički mentalitet u igrače i to je ono što je Maroku falilo prethodnih godina. Upravo to je potrebno mladim nadama Lazaru (Njukasl) i Zijehu (Ajaks) te iskusnijim igračima poput El Arabija, Mehdija Karsele, Mbarka Busufe, Nordina Amrabata, Karima El Ahmadija… A kad se oporavi udarni triling, onda je to ozbiljna ekipa.

Autsajder u grupi je Mali, ali i oni se nadaju da mogu da pomrse konce favoritima, zakomplikuju grupu i nekako se domognu Rusije. Nisu jaki kao nekada sa Kanuteom i Keitom, danas imaju skromniji tim, ali mogu da iznenade. Čuveni Francuz Alan Žires ima težak selektorski izazov. Pogotovo što u prvom kolu ne može da računa na povređenog Adamu Traorea iz Monaka, momka kojeg se sećamo kao jednog od najboljih kada je Srbija trijumfovala na Mundijalitu i kada je u polufinalu savladala Mali. Zbog povreda na startu protiv Obale Slonovače nema ni Dijabija iz Briža te Sakoa iz Kristal Palasa. A Žires je u ratu sa Šeikom Dijabateom koji nije pozvan jer nije želeo ni da se javi selektoru na telefon. Zato je vraćen Modibo Maiga koji je tek nedavno našao klub u UAE. Tajno oružje ovog tima je otkriće portugalske Primeire i njen prvi strelac u ovoj sezoni, Musa Marega iz Gimaraeša koji nemilice rešeta mreže, a dobro ga je zapamtio Sporting. Tu je i iskusni Jatabare koji u svakom klubu daje golove, a problem je što je van forme Dumbija iz Rostova. Ako napad uradi nešto, Mali ima šanse. Sa limitiranom odbranom, moraju na gol više.

GRUPA D (Senegal, Južna Afrika, Zelenortska Ostrva, Burkina Faso)

Senegal opet preti. Bili su svetska senzacija 2002. i od tada nisu nastavili sa napretkom. Menjale su se generacije, ali uspeha nije bilo iako su imali kvalittene igrače. Upravo je jedan od heroja iz 2002. dobio zadatak sa Senegal vrati u vrh afričkog fudbala i na najveću svetsku smotru. Aliju Sise je bio kapiten te čuvene generacije. Ako današnja generacija bude imala njegovu neustrašivost i srce, uz kvalitet koji poseduju trebalo bi da se nađu u Rusiji. Sise je prvo zaveo red i dokazao nekima da nisu neododirljivi. Bez poziva u tim su ostali Mame Biram Dijuf, Omar Nijas, Dijafra Sako, Papi Đilobođi… Ali i bez njih Senegal ima baš moćan tim. Ima jednog od najpoželjnijih štopera na svetu – Kalidua Kulibalija iz Napolija. U veznom redu ima prave lavove poput premijerligaških igrača Idrize Gaja, Mohameda Dijamea ili Šejka Kujatea. Posebna priča je napad. Sadio Mane iz Liverpula i Balde Keita koji je počeo da igra kako zna i ume u Laciju mogu po krilima da naprave požar u svakoj protivničkoj odrbani. Ako povratnik u reprezentaciju i evropski klupski fudbal Musa Sou bude iskoristio šanse koje mu pripreme Mane i Keita, Senegal će oduvati konkurenciju. Imaju sve što je potrebno.

Južna Afrika je trostruki učesnik Mondijala, ulaže u fudbal, ali aktuelna situacija ne obećava. Selektor Šejks Mašaba je “mrtav čovek koji hoda” i samo se čeka novi kiks da dobije otkaz. Čudo je kako ga nije dobio i do sada… Promenio je brdo igrača, doživeo neuspeh u kvalifikacijama za KAN i povrh svega se sada posvađao sa najboljim igračem Tokelom Rantijem. Južna Afrika već ima mnogo problema sa realizacijom šansi koja je rak rana tima, a Ranti je bio najveća, možda i jedina nada. Međutim, Mašaba ga je eliminisao iz tima i nastavio da sebi kopa jamu. Po tradiciji, gro reprezentacije dolazi iz domaćih klubova poput Kajzer Čifsa, Orlanda i Mamelodija. Na spisku su samo trojica koji zarađuju hleb u evropskim klubovima, a jedan od njih je Serero iz Ajaksa. Tanak tim sa lošom atmosferom ne obećava mnogo…

Zato bi najveća pretnja Senegalu u grupi mogla da bude selekcija Zelenortskih Ostrva. Portugalska kolonija polako počinje da poprima obrise nekadašnjih kolonizatora. Kao zemlja koja ima veću emigraciju od broja stanovnika, logično je da i dobar deo reprezentativaca dolazi iz drugih zemalja ili samo vuku korene sa ovih ostrva poznatih po prelepim plažama i još lepšim ženama. Iz godine u godinu sve veći broj odbeglih sinova se vraća Zelenortskim Ostrvima. Henrik Larson, Patrik Vijera, Želson Fernandeš, Žorž Andrade, Nani, Rolando, Varela, Eliseu su samo neki od fudbalera koji vode poreklo iz ove ostrvske zemlje u Atlantiku ili su rođeni u njoj a izabrali su druge repreuentacije. 

Logično, smatrajući da Zelenortska Ostrva nikada ništa neće napraviti u fudbalu. Ali to se menja. Tek su desetak godina na zvaničnoj fudbalskoj sceni i napreduju jako brzo. Pre tri godine su prvi put igrali na KAN i čak uspeli da doguraju do četvrtfinala gde su nesrećno eliminisani, a potom su se i drugi put zaredom kvalifikovali za kontinentalni šampionat što je već neki mini-kontinuitet. Druga sjajna stvar je što se na klupu posle tri godine vratio harizamtični Lusio Antunješ koji je bio selektor 2013. kada je napravljen najveći uspeh i omiljen je među igračima i navijačima. Pod palicom ovog bivšeg kontrolora leta sa aerodroma u Praji, Kape Verde kako glasi ime Zelenortskih Ostrva u originalu je čak odigrao i 0:0 protiv učitelja iz Portugalije u prijateljskoj utakmici. Sada je Antunješ opet tu i animira ekipu za nova čuda. Ceo tim osim trećeg golmana je sastavljen od igrača iz evropskih klubova.

Polovina reprezentacije igra za portugalske i francuske prvoligaše, a ostali za Kambur, PAOK, Videoton, Spartak Moskvu, Omoniju… Napadač Ze Luiš iz moskovskog Spartaka i defanzivac Fernando Varela iz PAOK-a su prve zvezde, ali kolektiv je najjača snaga ovog tima poznatog po ubitalnim kontrama i Antunješovim doktorskim prekidima. Ako iznenade Senegal u prvom kolu, može biti svašta do kraja grupe…

Autsajder nije ni Burkina Faso. Sveže su rane iz prethodnih kvalifikacija kada im je Alžir slomio srca, pobedio ih golom Bugere i preoteo im plasman na Mondijal u Brazil. Ta generacija je igrala i finale KAN 2013. kada ih je pobedila Nigerija. Takođe minimalcem. Nadaju se da će ih sreća pogledati ovog puta. Većina igrača iz te generacije je i sada u timu koji je solidan. Odskaču Lionov defanzivac Bakari Kone, Krasnodarov vezista Šarl Kabore i hodajuća legenda u špicu Džonatan Pitroipa. A tu je i Čelsijeva nada Bertrand Traore koji je dobro počeo sezonu na pozajmici u Ajaksu. Ako njih četvorica budu na nivou, Burkina Faso može svima da zagorča život.

GRUPA E (Gana, Egipat, Kongo, Uganda)

U ovoj grupi je već počelo. I to jučerašnjom senzacijom kada je Uganda izborila remi bez golova u Gani protiv prvog favorita. Što znači da će biti svega u ovoj grupi…

Svi očekuju da Gana prođe ovu grupu, ali već juče su ostali bez dva boda. Selektor Avram Grant je pod pritiskom, a procurilo je i da ga savez ne plaća već mesecima što navodi na zakljućčak da je kraj sradanje veoma blizu. Problem ove ekipe je nedostatak iskustva jer je većina članova zlatne generacije sa Mondijala iz Južne Afrike otišla u reprezentativnu penziju. Samo su golman Razak i kapiten Asamoa Đan stariji od 25 godina među nosiocima igre. Parti iz Atletika, tandem Amarti – Šlup iz Lestera, Atsu iz Njukasla, brzo krilo Ačiampong iz Anderlehta ili Rahman Baba iz Šalkea su mladi igrači bez velikog reprezentativnog iskustva. Tu su još Džordan Aju, Mubarak Vakaso, Agijemang Badu koji već neko vreme igraju u najjačim ligama Evrope ali nisu nosioci igre u svojim timovima. Problem je i štosu Crne Zvezde bile lišene usluga povređenih Kvadva Asamoe iz Juventusa i Andrea Ajua iz Vest Hema koji su verovatno najbolji igrači ekipe. Početak ne obećava, talenat će morati da pokulja ako Gana misli i četvrti put na SP.

Najveći rival u grupi im je Egipat koji plasman na Mondijal sanja od 1990. godine. Od tada su imali neke sjajne generacije koje su dominirale afričkm kontinentom (tri titule zaredom od 2006. d0 2010.) ali im je plasman na Mondijal nekim čudom izmicao. Da ih odvede u Rusiju, doveden je legendarni Argentinac Ektor Kuper čija se karijera strmoglavila poslenjih godina. “Večiti gubitnik” je u Egiptu napravio rez i odrekao se nekih iskusnih igrača koji za tamošnju fudbalsku javnost imaju status heroja poput Hosama Galija ili Šikabale. Po pravilu, najviše igrača dolazi iz egipatskih velikana Al Ahlija i Zamaleka, ali u poslednje vreme je sve više egipatskih fudbalera i u evropskim klubovima. Mohamed Salah iz Rome je prva perjanica. Tu su i El-Neni iz Arsenala, Gaber iz Bazela, Hasan iz Brage, ali i 19-godišnje čudo Ramadan Sobi iz Stouka koji bi kod Kupera mogao da eksplodira. Za sada to izgleda dobro pošto su u kvalifikacijama za KAN zbrisali konkurenciju i plasirali se na turnir u Gabon naredne zime.

Kongo je jedan od dva autasjdera u grupi. Njima niko ne daje velike šanse jer je reč o ekipi koja ni u afričkim uslovima ne predstavlja veliku pretnju. Iako su na prethodnom KAN došli do četvrtfinala i čak vodili 2:0 do 65. minuta protiv DR Konga, prokockali u istorijsklu šansu. A one im se retko ukazuju s obzirom da na Mondijali nikad nisu igrali, a na kontinentalnim prvenstvima su učestvovali samo dva puta na prethodnih 20 turnira. Propustiće i sledeći KAN u Gabonu. Skromna je to ekipa u kojoj je jedino poznati ime Tijevi Bifuma od kojeg se nekad mnogo očekivalo u Espanjolu i VBA ali nije se razvio iz talenta u ozbiljnog igrača. Tu je i solidni vezista Prins Onijanž iz Vulverhemtpona. Ostatak tima su ispodprosečni igrači i Kongo baš teško može do neke senzacije u ovoj grupi.

A za kraj ostavljamo najluđu priču afričkih kvalifikacija. I nama u Srbiji posebno dragu. Uganda i Milutin Mićo Sredojević! Naš čovek iz Prokuplja je hit u Africi. Aposlutni car! Ono što Mićo već tri godine radi sa Ugandom se graniči sa naučnom fantastikom. Ova nesrećna zemlja je decenijama bila daleko od bilo kakvog završnog turnira. Pre više od 60 godina su bili četvrti u Africi, potom još dva puta učestvovali na KAN, a onda je došao Mićo i posle 39 godina ih odveo na kontinentalni šampionat.

U zemlji je vladala potpuna ludnica, slavilo se kao da su osvojili Mondijal, a napaćeni narod je na trenutak zaboravio sve muke koje ga more. A ima ih! Ugandu su decenijama razarali diktatori poput Idija Amina i ratovi sa susedima i lokalnim pobunjenicima. U toj zemlji i dalje traje građanski rat. Predsednik Joveri Museveni je na vlasti već 30 godina i jedan je od najdugovečnijih diktatora na svetu. Bolest, glad, siromaštvo su se samo nadovezali na rat. A po korupciji je Uganda u samom svetskom vrhu. Ipak, fudbal je uspeo nekako da pronađe put do slobode. Mićo Sredojević već 15 godina radi u Africi, obično je to bilo u nerazvijenim sredinama, a onda je sa Ugandom napravio čudo plasmanom na KAN.

I ne samo to, već je doveo ovu reprezentaciju do završnice u kvalifikacijama za Mondijal. I ne samo to, već je juče uspeo da otkine bod na gostovanju apsolutnom favoritu Gani! Nadrealno s obzirom na okolnosti i tim kojim raspolaže. Uganda je ubedljivo najslabija selekcija po imenima od pobrojanih 20. Njeni reprezentativci igraju u Keniji, Tanzaniji, Ruandi, Egiptu, Libanu, Islandu, Sudanu, SAD, Južnoj Africi, tek poneki poput Kubanjovog veziste Mozesa Oloje igra neki ozbiljan klupski fudbal. Taj i takav tim je juče odoleo Gani! A u kakvim uslovima Mićo radi, najbolje govori pretnja FIFA da će suspendovati Ugandu ako njen fudbalski savez ne isplati našeg stručnjaka kojem su plate kasnile pet meseci.

Potom se umešao “vlasnik države” Joveri Museveni i lično dao 160.000 evra kao stimulans igračima i stručnom štabu da podele pred kvalifikacije. U međuvremenu je i FS Ugande počeo da izmiruje obaveze zbog pretnji o suspenziji. A Mićo radi kao da je Gvardiola. Tačnije, volili bi da vidimo Gvardiolu na Mićovom mestu. Bod iz Gane je ogroman uspeh, imaju šanse u dva meča protiv Konga, a ako zakuvaju i protiv Egipta na pomolu je nova bajka afričkog fudbala.

Počelo je juče… 

(FOTO: Action Images; GRAFIKA: MOZZART Sport)