Udo Latek - legenda koja više ne hoda

Nemačkom je u nedelju uveče jedna vest odjeknula kao bomba! Legendarni trener, najuspešniji u istoriji nemačkog fudbala i jedan od najcenjenih fudbalskih stručnjaka u svetu uopšte Udo Latek (78) završio je u kolicima! Njegova supruga Hildegard potvrdila je da je njen suprug oboleo od Parkinsonove bolesti i da se nalazi u vrlo lošem stanju. 

Najtrofejniji trener Bundeslige godinama unazad ima problema sa zdravljem, zbog čega je 2000. i napustio fudbal. Doživeo je nekoliko moždanih udara, izvršena mu je operacija na mozgu i sve je to stoički izdržao, dok pre nekoliko dana nije završio u bolnici, gde mu je konstatovana opaka bolest. Izašao je u kolicima, u dosta lošem stanju, a sve to potreslo je fudbalsku nemačku kao retko kada poslednjih godina.

A pre samo pet meseci Latek je uživo posmatrao finalni meč Lige šampiona između Bajerna i Dortmunda u Londonu. Da li je još tada nešto predosetio ili ne, tek legendarni strateg je u neku ruku uoči okršaja svoja dva bivša kluba najavio potpuno povlačenje sa javne scene...

"Ovo će biti moje poslednje putovanje".  

Na sličan način oprostio se i od trenerskog posla početkom novog milenijuma. U sezoni 1999/2000. po drugi put se vratio u Dortmund (jedan od tri kluba u kojima nije uspeo da osvoji nijedan trofej), uspeo da u vrlo teškom periodu za Milionere obezbedi opstanak, a onda je rešio da kaže konačno zbogom fudbalu i to je uradio kroz jednu rečenicu koja se i danas prepričava:

"Shvatio sam da ovo više nije moj svet, zbog toga se povlačim", rekao je Latek u svojoj 65. godini i uzburkao strasti u nemačkom fudbalu. Jedni su tvrdili da je uradio pravu stvar, jer je vreme počelo da ga gazi, drugi pak da fudbal ostaje bez jednog od svojih najznačajnijih stručnjaka, koji bi mogao još dosta toga da pruži naciji.

Da li bi se čovek koga su i pored silnih trofeja nazivali "Na pravom mestu u pravo vreme" snašao u tom novom svetu nikada nećemo saznati, ali da je u tom svom bio kao riba u vodi - to niko nikada neće moći da mu ospori. 

Udo Latek je u mnogo čemu bio prvi, pa je tako je i u trenerskim vodama bio jedan od pionira kada su u pitanju stručnjaci koji nikada nisu igrali fudbal profesionalno. Sa samo 30 godina (1965) prijavio se na konkurs nemačkog fudbalskog saveza i dobio posao prvog pomoćnika legendarnog Helmuta Šena, po prvi put izazvavši negodovanje javnosti. 

Dakle, još kao vrlo mlad počeo je da kupuje zanat od najboljeg među najboljima. Uz Šena je već 1966. video onaj čuveni Hartsov gol, jedan od najkontroverznijih u istoriji fudbala, kojim je Nemačka ostala bez titule prvaka sveta, a zatim je bio akter i narednog Svetskog kupa u Meksiku, gde su Panceri dogurali do polufinala. 

Gnev koji navukao dobivši posao u nacionalnom timu kao "nefudbalski" čovek  nije bio ništa naspram onog kada je po povratku sa SP preuzeo ni manje ni više nego Bajern! Na klupi Bavaraca nasledio je Branka Zebeca. Ovu smenu pratilo je dosta kontroverzi, mediji su tvrdili da je šansu dobio samo zahvaljujući velikom prijateljstvu sa tada već velikom zvezdom svetskog fudbala Francom Bekenbauerom, a on to nikada nije poricao.  

U to vreme Bajern nije bio ovo što je danas, ali je ipak važio za poseban klub u Nemačkoj. Za četiri godine provedene na klupi tima iz Minhena Udo Latek ga je pretvorio u giganta evropskih razmera. Prvo što je uradio bilo je da proverenim asovima poput Sepa Majera, Švarcenbeka i Kajzer Franca pridoda mlade dolazeće zvazede - Paula Brajtnera i Ulija Henesa. Rezultat je došao već prve sezone, osvojen je kup, a u naredne tri u Minhen su stigle i tri titule Bundeslige, da bi krunu njegovog prvog mandata u klubu predstavljala titula prvaka Evrope (u finalu savladan Atletiko Madrid) 1974. godine.

Nikada nije smatran za trenera revolucionara ili inovatora, ali Lateku niko nije mogao da ospori da gotovo savršeno ume da ukomponuje ekipu punu zvezda, da iz tima izvuče najbolje i prilagodi se u svakoj sredini. Ipak, ni sve to što je uradio sa Bajernom nije smekšalo javnost... 

Na udaru se ponovo našao kada je preuzeo Menhengladbah od još jedne legende - Henesa Vajsvajlera, tvorca moćne mašine sa Bekelberga. Ovoga puta nije imao sreće da uzme Kup šampiona (poražen od Liverpula u finalu 1977. u Rimu), ali titule je donosio i Borusiji i to dve, uz jedan Kup UEFA (1979), kada je glave došao našoj Crvenoj zvezdi.     

Za Lateka su se titule bukvalno lepile gde god je radio, ali javnost je konstantno imala šta da mu zamera, jer je uvek imao moćan tim, kome, kako se to kaže, trener i nije potreban. Posle Bajerna i svih zvezda bavarskog tima, u Menhengladbahu je radio sa Hejnkesom, Štilikeom, Simonsenom, a onda je otišao u Barselonu, gde ga je čekao Dijego Maradona.   

Na Nou Kampu je nasledio još jednu legendu - Elenija Erereu, ali nije uspeo duže da se zadrži jer mu je nedostajala titula šampiona. Ipak, tokom boravka u Španiji Latek je ušao u istoriju fudbala kao tek drugi trener koji je uspeo da osvojio sva klupska takmičenja koje organizuje UEFA. Kupu šampiona iz Bajerna i Kupu UEFA iz Menhengladbaha dodao je i Kup pobednika kupova, koji je osvojio 1982. trijumfom nad Standardom iz Liježa od 2:1. 

Tek po povratku u nemački fudbal Udo Latek je dobio tretman kakav zaista zaslužuje. Njegov bivši učenik Uli Henes, koji je u međuvremenu postao član uprave Bajerna vratio ga je na Olimpijski stadion i nije pogrešio. U novom četvorogodišnjem mandatu osvojio je još tri titule (zaredom) i dva kupa, međutim, nije uspeo da 1987. donese još jednu titulu prvaka Evrope u Minhen, pošto je poražen od Porta u finalu (1:2). Iste godine, tada već narušenog zdravlja, Latek je rešio da se odmori od fudbala. Napravio je dužu pauzu, posle koje više nikada nije uspeo da se vrati u neki vrhunski klub. Vodio je još Šalke i Keln, ali bez većih uspeha, da bi se nakon godinu dana na Vestfalenu definitivno povukao pomenute 2000. godine.

Latekove čuvene izjave i danas se prepričavaju. 

"Fudbal je kao droga" i dan danas često umeju da izgovore mnogi treneri, pa i fudbaleri, a da pritom ne znaju ko je pravi autor ove krilatice. Takođe, Latek nikada nije krio da voli da popije...

"Svi veliki treneri uživaju u alkoholu", izjavio je pre mnogo godina, a mnoge mlađe kolege kasnije su to prihvatile kao lajt-motiv.   

Ona prva krilatica potvrdu je dobila više puta u liku i delu Uda Lateka. Legendarni stručnjak od fudbala se opraštao više puta i na više načina, da bi se zatim vraćao. Verovatno najemotivniji oproštaj bio je onaj u maju 2009. na Nou Kampu, kada je u svečanom salonu plakao nakon katastrofe Bajerna u polufinalu Lige šampiona (Barsa slavila sa 4:0). Tada se još bavio komentarisanjem za razne nemačke TV stanice, pa je najavio potpuno povlačenje iz javnosti. 

Nije mnogo prošlo, svega četiri godine, i ta "droga" ponovo je počela da deluje. Prvo je uživo video osvetu Kataloncima u polufinalu LŠ ove godine, a zatim je otišao u London na svoje, kako je sam rekao "poslednje fudbalsko putovanje" i ponovo video svoj Bajern na tronu. 

Ako to i zaista bude Latekovo poslednje zbogom, lepši način sigurno nije mogao ni da sanja.

Udo je u nedelju napustio bolnicu Svete Elizabete u Kelnu u kolicima. Nadalje će biti na kućnom lečenju, a njegova supruga Hila je i dalje optimista...

"Sada je najvažnije što će on biti sa mnom. Imaćemo pomoć osoblja bolnice jer njegova svest često nije najstabilnija, ali verujem da će se moj Udo izvući".

UDO LATEK: Osam titula šampiona Bundeslige, tri kupa Nemačke, jedan Kup kralja, jedan španski Liga kup, titula prvaka Evrope, Kup UEFA, Kup pobednika kupova! JEDINSTVENO!

(foto: Action Images, guliver/gettyimages)