U reketu se sve lomi: Neka Odžo i Cirbes opet urade ono njihovo

Zaključak je prost i jasan. Ako se gleda poprečni presek svih pet ovosezonskih dvoboja, od finala ABA Superkupa, preko dva ligaška, do dva finalna sudara, Crvena zvezda je Budućnost lomila stihijski, što je željeni rezultat ultimativne timske košarke. Mnogima će se ukazati Stratos Perperoglu kao neko ko je ove sezone baš voleo da se ukrsti s Plavima, jer je uglavnom bio vrlo raspoložen za igru, ali jedan od ključnih detalja svih dosadašnjih susreta poslednja dva osvajača Jadranske lige je - opterećenost reketa.

Crvena zvezda je to radila gotovo besprekorno. Zato Budućnost i ne uspeva da se snađe, ma kakav sistem bio postavljen, koliko god se roster menjao tokom sezone i ko god bio trener. Isto je bilo i sa Aleksandrom Džikićem, tako je i sa Jasminom Repešom na klupi Plavih. 

Bez Dobrića, Čovića i Davidovca Zvezda ne bi izgledala ovako, Repeša nije trener za ove situacije

Sa ovakvim strancima budućnost je nikakva...

Decenijski skener: Zvezdu samo čudo može da ostavi bez titule

Zvezda, neprijateljsko okruženje i značaj treće utakmice: Sluti na kraj!

Sa dominantnom silom kakva je Majkl Odžo i podršku razbuđenog Majka Cirbesa, a onda i Mohameda Fajea i Boriše Simanića kao igrača kojima je u opisu radnog mesta da u odnosu na ostale nešto više vremena provode u reketu, Crvena zvezda je uspostavila standard koji Budućnost ni posle pet susreta ne može da dostigne. Erl Klark i Filip Barović kao iznuđena rešenja u Laktašima, pa sa Zoranom Nikolićem u Podgorici, onda Alenom Omićem i Gogom Bitadzeom u Beogradu, da bi u finalnoj seriji ostao samo talentovani Gruzin. Niko od njih nije mogao da se iskaže na pravi način, jer su u tom prostoru najbližem košu najčešće udarali o neprobojni zid. Zvezda je sirovu masu svojih centara iskoristila pravilno, lomila protivnika i ostavljala ga u situaciji da bespomoćno gleda kako svaka naredna utakmica ima sve veću i veću razliku. 

Jednostavno je - iako moderna košarka teži ka centrima s nešto drugačijim karakteristikama od onih staromodnih petica, odnosno u fabrikama se proizvode brze, agilne, okretne dugajlije, sposobne da pripucaju kad se ukaže prilika. Takvom stilu se okrenuo i Aleksandar Džikić kada je prošlog leta sklapao tim, mada je sam priznao da nije ljubitelj igre s niskim petorkama. Zoran Nikolić je uprkos svojim problemima s povredama ostao jedina klasična opcija na centarskoj poziciji, dok su mu Erl Klark i Filip Barović - Danilo Nikolić nije taj tip krilnog centra - bili jedina podrška u polju ispred koša. Već se u Laktašima videlo da to neće ići, a Džikić je spakovao ekipu gotovo mesec i po ranije. Pričao je o tome i posle četvrtfinala sa Igokeom, kada je domaćin završnog turnira braniocu jadranske titule ubacio čak 26 poena s centarskih pozicija za poluvreme.

Ništa bolje nije bilo ni u finalu sa Crvenom zvezdom, kada je primila preko 34 poena samo iz reketa. Cirbes, pa Faje i Odžo (svi zajedno skupili 35 poena - ne sve iz reketa -, 13 skokova i 11 iznuđenih prekršaja), onda Regland, Beron i Nenadić koji su koristili dobre blokade svojih centara i protivnika izbušili kao švajcarski sir. Klark i Barović bili su pod velikim opterećenjem u odbrani i lake mete za daleko snažnije Zvezdine centre. 

Slično je bilo i dve sedmice kasnije, u prvom ligaškom susretu u Podgorici. Budućnost je jedva nakupila 18 poena u ograničenom polju, Zvezda 32 po istom principu - optereti protivnički i zatvori svoj reket. Na parketu to izgleda vrlo jednostavno - Regland je sjajno koristio svoje centre u pik'n'rol situacijama iz kojih je znao da iskoristi čistu putanju do koša, razigra Cirbesa ili Odža kroz alej-up situacije ili da otvori dodavanje ka slobodnom Fajeu, Perperogluu, Beronu... Ništa se bitnije nije promenilo, iako je u rotaciji Budućnosti bio i Zoran Nikolić. Jesu Perperoglu i Berpn istopili obruč sa distance, ali su Cirbes i Odžo uvezali 30 poena, uz 10 skokova i osam iznuđenih faulova. 

Sve je ostalo gotovo identično i pretposlednjeg dana 2018. u Beogradu, sa sve Omićem i Bitadzeom. Budućnost tek 20, Zvezda na 28 poena. Centarski duo Budućnosti imao je 14, a Zvezdin 20 poena. Ostaju dosadašnje utakmice u finalu Jadranske lige. Kako Budućnost u rotaciji ima jedino Bitadzea na centru, Zvezda je veliki fokus usmerila na njega i od nosioca MVP priznanja pretvorila ga u igrača potpuno nebitne uloge. Sve to izvedeno je pametnim rotacijama Odža i Cirbesa što je u prvom meču dovelo do toga da Bitadze brzo upadne u problem s prekršajima, a u drugoj da se kroz prizmu snažne odbrane s mnogo kontakta i faulova njegov učinak svede na pogotke s penala. I to onda kada mu ruka nije zadrhtala. 
"U drugom poluvremenu prvog meča smo ga zaštitili od faulova, a u drugom susretu kolektivnom odbranom. Individualna odgovornost je svakako najbitnija. Goga je mlad igrač, neviđeno talentovan, ali na nivou smo gde se od svakog očekuje više", izjavio je Jasmin Repeša u najavi treće utakmice. 

Velika stvar za Crvenu zvezdu je što je Majk Cirbes uspeo da pronađe sebe u ključnom momentu sezone i proigra uz Filipa Čovića, Dejana Davidovca i Bilija Berona. Još nije dostigao svoje prepoznatljive visine, ali radi dovoljno dobar posao da može da rastereti velikog miljenika publike Majkla Odža, koji kao da je sada shvatio da mu po snazi zaista nema ravnog i šerifuje u reketu. Naravno, uz veliku podršku celog tima. 

Perperoglu neće biti u sastavu za treću utakmicu finala, što će izazvati određena pomeranja u rosteru, ali princip treba da ostane isti, iako će uslovi igre (atmosfera, publika, teren) biti drugačiji - bespoštedno, ofanzivno, hrabro, fizički zahtevno. Iskopirati recepte iz svih prethodnih susreta i stopiti sve u bombu za kraj. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport